Svi mi znamo i osećamo da smo svesni. Znamo da se svest odnosi na sposobnost čoveka da bude svestan sebe i svog okruženja, uključujući misli, osećanja i spoljni svet. Ali, znamo li šta je svest u svojoj suštini?
Naučnici i dalje pokušavaju da odgovore na to fundamentalno pitanje: šta je zapravo svest?
Znamo da mozak funkcioniše putem električnih signala, hemijskih interakcija i složenih mreža neurona i glijalnih ćelija, i sve to je podređeno zakonima fizike. Međutim, kako ovi fizički procesi stvaraju subjektivno iskustvo, ostaje potpuno neobjašnjeno.
Neki naučnici tvrde da je svest emergentno svojstvo – složen rezultat klasične fizike, koji nastaje kada sistem dostigne određeni nivo složenosti. Prema ovom stanovištu, svest nije nešto mistično, već posledica sinhronizovanog aktiviranja milijardi neurona u određenim obrascima.
Drugi pak odgovore traže u kvantnoj mehanici, sugerišući da svest možda potiče od kvantnih procesa u ćelijskim strukturama poput mikrotubula. Ove strukture, koje imaju ključnu ulogu u oblikovanju i podršci neuronima, pokazale su intrigantno ponašanje – uključujući širenje signala na velikim udaljenostima koje nestaje tokom anestezije, što dodatno produbljuje pitanja o njihovoj ulozi u stvaranju svesti.
Ipak, mnogi istraživači ističu da možda pokušavamo da rešimo problem koji još uvek nismo jasno definisali. Bez jasne, empirijski proverljive definicije svesti, teško je čak i postaviti prava naučna pitanja, a kamoli dati odgovore.
Sve dok ne shvatimo ne samo kako mozak funkcioniše, već i šta je sama svest, ovo pitanje ostaje na raskrsnici fizike, biologije i filozofije. Nerešeno, ali ipak korak bliže odgovoru.
