U poslednje vreme, a naročito posle pandemije kovida 19, sve češće se u javnosti pojavljuju tvrdnje da su lekari beskorisni, da vakcine i lekovi ne leče, te da je jedina prava medicina ona prirodna. Promoteri tih ideja sugerišu da je lečenje biljkama, travama i tinkturama jedino efikasno, dok savremena medicina i farmakologija samo nanose štetu. Nedavno sam naišao na izjavu jednog penzionisanog lekara koji tvrdi da treba potpuno izbegavati savremene lekare i koristiti isključivo biljke, zdravu ishranu i alternativne metode. Ovo me nateralo da se zapitam: gde je granica između zdravog skepticizma i opasnog nepoverenja?
Na početku, pre nego što napišem šta mislim, evo citata dotičnog lekara u penziji:
Kao penzionisani lekar, mogu iskreno da kažem da je vaša jedina šansa da doživite duboku starost (osim ako niste u ozbiljnim problemima) da izbegavate doktore i bolnice i izučite principe zdrave ishrane, biljnu medicinu i druge forme alternativnog prirodnog lečenja, osim ako ste toliko srećni da imate ličnog lekara naturopatu. Gotovo svi lekovi su toksični i dizajnirani su samo da leče simptome dijagnostikovane bolesti, ali ne i da izleče bilo koga. Autor: Dr Alan Greenberg.
Ovde moram dati jednu jako bitnu napomenu: naleteo sam slučajno na taj citat na Fejsbuku i nisam se trudio da proveravam autentičnost istog, jer u krajnjoj liniji nije ni bitno. Bitno je šta je napisano.
Naglasio bih sada još nešto bitno: nisam lekar, mada sticajem okolnosti imam određeno medicinsko obrazovanje, pa nisam baš ni totalni laik. Nisam stručnjak za medicinu, farmaciju, ni biologiju. Pišem kao građanin, informisani laik, koji se trudi da razmišlja logično, da sluša stručne ljude i da ne naseda na senzacionalistične izjave koje lepo zvuče, ali se retko podupiru činjenicama i dokazima.
Šta ja lično vidim kao tačno i vredno razmatranja u njegovoj izjavi:
1. Prekomerna upotreba lekova je realan problem.
Savremena medicina, naročito u razvijenim zemljama, često prepisuje lekove koji su simptomatski, a ne kurativni. Posebno kod hroničnih bolesti poput hipertenzije, dijabetesa tipa 2 ili hronične boli, terapije uglavnom služe za kontrolu, a ne za izlečenje. To je posledica i sistema koji stimuliše "lečenje" više nego "ozdravljenje".
2. Zdrava ishrana i stil života su temelj dugovečnosti.
To potvrđuju i sve ozbiljne longitudinalne studije, koje jasno pokazuju da ljudi koji jedu biljnu hranu, izbegavaju stres, fizički su aktivni i imaju socijalnu podršku — žive duže i zdravije.
3. Neke grane alternativne medicine mogu biti korisne.
Naročito u preventivnom smislu. Fitoterapija, akupunktura, praktikovanje mentalnog opuštanja... sve više ulaze u zvanične zdravstvene sisteme (npr. WHO i američki NIH priznaju određene modalitete integrativne medicine).
Sa druge strane, vidim i mnoge ozbiljne probleme u gornjoj tvdnji:
1. Poziv da se izbegavaju doktori i bolnice je opasan i neodgovoran.
Statistika jasno pokazuje da pravovremeno dijagnostikovanje i lečenje spašavaju živote. Ignorisanje simptoma poput bola u grudima, neobičnog krvarenja, ili gubitka svesti — samo zato što ne verujete lekarima — može imati smrtonosne posledice.
2. Generalizacija da su svi lekovi toksični i beskorisni.
Da, svaki lek ima nuspojave — ali to ne znači da ne leči. Antibiotici su spasili milione života. Inzulin je neophodan dijabetičarima tipa 1. Vakcine su iskorenile boginje i smanjile smrtnost od zaraznih bolesti za redove veličine.
3. Zanemaruje se multidisciplinarnost moderne medicine.
Medicina se razvija. Danas nije više sve "u piluli" i nije pošteno prikazivati savremenu medicinu kao isključivo farmakološki orijentisanu i represivnu. Moderna medicina je multidisciplinarna nauka koja uključuje stručnjake različitih specijalnosti.
Dakle, lekovi nisu savršeni, ali leče. Istina je da savremeni lekovi imaju nuspojave i neželjene efekte. Istina je i da se ponekad prepisuju olako, da farmaceutska industrija nije uvek vođena plemenitim motivima i da postoje lekari koji rade i prepisuju različite lekove mehanički. Ali, iz ovoga ipak ne proizilazi da lekovi ne leče. Antibiotici su spasili milione života, insulin omogućava dijabetičarima da žive, antidepresivi, antihipertenzivi, antipsihotici, lekovi za epilepsiju, hemioterapije, vakcine... to nisu samo obični “flasteri” za simptome, već alati koji direktno utiču na uzrok bolesti, njen tok, lečenje i izlečenje.
Ako neko tvrdi da lekovi ne leče, postaviću jedno jednostavno pitanje: da li poznajete nekoga ko je izlečen od upale pluća uz pomoć čaja od nane ili tinkture propolisa? Da li je moždani udar preživljen zahvaljujući aromaterapiji? Da li je neko preživeo srčani udar tako što je jeo samo sirovi beli luk?
Nipšoto ne poričem da priroda ima lekovitih potencijala. Mnoge aktivne supstance u lekovima prvobitno su izdvojene iz biljaka. Neki biljni preparati zaista imaju blago antibakterijsko, sedativno, protivupalno ili digestivno dejstvo. U krajnjoj liniji i sam koristim čajeve, povremeno biljne kapi, trudim se budem umeren u ishrani i nikako ne bežim od preporuka koje dolaze iz tradicionalnih praksi. Ali, sve to vidim više kao dodatak, a ne kao osnovu lečenja!
Biljke, naravno, mogu doprineti oporavku, ublažiti simptome, ojačati imunitet, poboljšati opšte stanje. Ali one ne mogu izlečiti ozbiljniju bakterijsku infekciju, neurodegenerativnu bolest, malignitet... Alternativa lekovima ne mogu biti saveti sa interneta, nego multidisciplinarni pristup koji kombinuje medicinu, farmaciju, ishranu i opšti stil života.
Dodatni problem je što se u digitalnoj eri u kojoj živimo i u kojoj su informacije svima dostupne na klik mišem, svako oseća p(r)ozvanim da "raskrinka zaveru". Lekari postaju neprijatelji, nauka se naziva dogmom, a lična iskustva i utisci stavljaju se iznad empirijskih dokaza. Takav odnos prema zdravlju vodi u dve, identično štetne krajnosti: slepo verovanje svemu što farmacija nudi ili slepo odbacivanje svega što dolazi iz medicinske prakse.
Ja lično verujem u treći put: informisani, oprezni i uravnoteženi pristup. Lekari nisu bogovi, ali nisu ni dileri droge niti šarlatani. Uložili su godine i godine u učenje i sticanje iskustva. Lekovi nisu svemoćni, ali nisu ni otrov. Biljke nisu beskorisne, ali nisu svemoguće.
Ne mora čovek biti stručnjak da bi rekao: "verujem u medicinu, ali promišljeno". Svima nam je potrebno obrazovanje, ali i zdrav razum. Verujem da odgovoran čovek u današnje doba ne sme odbaciti ni jedno ni drugo. Umesto da biramo stranu u lažnom ratu između prirodnog i naučnog, hajde da biramo šta zaista deluje. Bez ideologije. Sa ciljem ozdravljenja. To je jedina strana kojoj vredi pripadati.
PS. ovaj tekst sam napisao praktično u dahu. On izražava isključivo moj lični stav i mišljenje. Nikoga ne ubeđujem niti teram na bilo šta. Svako je odgovoran sam za sebe, dokle god ne ugrožava pravo drugih i ne ometa ih donošenju odluka. Ali jesam protiv olakog širenja neutemeljenih trdnji i davanja saveta koji mogu naneti više štete nego koristi.
