Kratak istorijat pecanja na štek štapove

Na našim prostorima postoji izuzetno malo tekstova koji su posvećeni pecanju na takozvane štekove. Sa druge strane, prilično sam siguran da kod nas niko nije pisao o samim počecima i istorijatu pecanja na štek štapove. U tom smislu, ovaj tekst predstavlja pionirski pokušaj da kolegama približim ovu tehniku, ali i da bude ideja vodilja i podsticaj za sve kolege koje se bave takmičarskim ribolovom na štekove, da pišu svoja iskustva o ovoj veoma dinamičnoj i specifičnoj tehnici.

Kod nas je odavno uvreženo mišljenje da je pecanje dugačkim takmičarskim štapovima tehnika novijeg datuma. Iskusni ribolovci i takmičari dobro znaju šta su štekovi i kako se njima peca, ali za one manje iskusne, evo na samom početku samo nekoliko osnovnih informacija. Dakle, moderni štekovi su štapovi velike dužine, kod kojih se svi delovi ne izvlače kao kod teleskopskih štapova jedan iz drugog, već se slažu umetanjem delova jedan u drugi, ili češće jedan na drugi. Ovakvi spojevi se nazivaju "put in" i "put over". Ovo ribolovcu omogućava da delove šteka rastavlja po želji i potrebi i tako reguliše njegovu dužinu tokom borbe sa ribom i dovođenje do meredova. 

Dužine štekova se kreću do 14,5m, ali postoje modeli dugački i svih 16m. Da bi se ovakvi štapovi mogli komotno držati u ruci i njima što lakše manipulisati, a da ne budu preteški, podrazumeva se da moraju biti izrađeni od vrhunskih materijala. Upravo zato cene kvalitetnih štekova idu i do nekoliko hiljada evra. U današnje vreme, štekovi se izrađuju, naravno, od ugljeničnih vlakana ("grafita"), visokotehnološkim postupcima i ultramodernim materijalima. Međutim, nije uvek bilo tako...

Rekoh na početku da je na našim prostorima uvreženo mišljenje da je tehnika pecanja štekovima novijeg datuma, jer sam pronašao podatke i saznanja da su naši ribolovci prve kontakte sa ovakvim štapovima imali tek početkom sedamdesetih godina 20. veka.

Međutim, skoro je nepoznato da su štekovi u Engleskoj bili poznati još krajem 18. veka, a svoj zenit su počeli da dostižu u Viktorijansko doba (doba vladavine engleske kraljice Viktorije), tokom 19. veka! Prilično pouzdani podaci do kojih sam došao, pokazuju da je preteču štekova koristio još u 17. veku Ajzak Volton (Izaac Walton, 1594 – 1683), autor najčitanije knjige svih vremena koja se bavi ribolovačkom tematikom, pod nazivom "Savršeni ribolovac" (The Compleat Angler). Istini za volju, štapovi koje je Volton koristio su bili izrađeni od drveta, ali se mogu smatrati pretečom štekova. Kasniji modeli, o kojima će ovde biti najviše reči, bili su izrađivani od bambusa i za njih možemo reći da su zaista bili štekovi u pravom smislu te reči.

Najpoznatiju manufakturu za proizvodnju štekova (Britanci ovakve štapove nazivaju "pole"), držala je porodica T.H. Sowerbutts. Ova manufaktura je postojala i radila od 1770. do 1984. godine. Osim njih, poznati proizvođači štekova su bili Creeke, Bazin, Charles Evans i drugi. 

Bambus je u to doba bio cenjen kao ubedljivo najbolji materijal za izradu ribolovačkih štapova svih vrsta. Ovakvi štekovi su bili poznati pod zajedničkim nazivom “London Roach Pole” i korišteni su, kao što im ime sugeriše, za pecanje bodorke (engl. roach: bodorka), a naravno i svih ostalih vrsta bele ribe.

Bili su izrađivani iz nekoliko delova, sa metalnim “hilznama” (spojevima) na krajevima, putem kojih su se delovi štekali. Dužine ovakvih štapova najčešće su bile 15-20 fita (4,5m - 6m), a postojao je i model dužine svih 24 fita (7,3m). Kada je u pitanju dužina tih prvobitnih štekova, moram napomenuti jednu bitnu stvar: njihova dužina je bila ograničena isključivo težinom, jer dužim i težim štekovima izrađenim od bambusa skoro niko ne bi mogao pecati. Dakle, znali su ljudi i tada da je dužina kod pecanja štekovima izuzetno bitna, ali težina je bila ta koja je postavljala nepremostive granice.

Najraniji modeli štekova od bambusa bili su izrađeni iz četiri dela, dok su kasnije izrađivani od pet ili šest delova. Dva najdeblja dela (sa najvećim prečnikom) su istovremeno služila kao spremište za ostale, tanje delove. Najdeblji deo (takozvani "butt") bio je izrađivan od najkvalitetnije Tonkin trske, mahagonija ili borovine.

Metalni spojevi (hilzne) su bili izrađivani od mesinga, a kod ekskluzivnijih modela su bili niklovani u boji srebra. Ove hilzne su najčešće bile gravirane različitim ukrasnim motivima, što je dizalo cenu i vrednost štapa. Naravno, obavezno je bilo gravirano i ime proizvođača.

Danas nije preostalo mnogo ovakvih štapova, jer je vreme učinilo svoje, ali postoje neki modeli koji su restaurirani i čuvaju se po privatnim kolekcijama. Kada se veoma retko nađu na aukcijama, bolje ne pitajte za cenu, naročito jako starih modela. Noviji su po pravilu znatno jeftiniji, ali cena zavisi i od očuvanosti, imena proizvođača, dužine, itd.

Naravno, u doba tih ranih modela štekova, najlon nije postojao, već se kao struna najčešće koristila konjska dlaka.

Osim štapa i strune, obavezni deo pecanja štekom su i plovci. Plovci su i tada postojali i uspešno su se izrađivali, a mnogi među njima bi bili apsolutno upotrebljivi i danas. Kao potvrda ovoga, u velikoj Britaniji je danas sve više proizvođača plovaka koji ih izrađuju tradicionalnim načinom, isto onako okako su izrađivani tokom 19. veka.

Ovakvi plovci su bili su napravljeni od pera vrane, guske i pauna, kao i bodljikavog praseta. Na svaku stranu pera ubacivani su dodaci ("stabilizatori" sa otežanjem) od prave slonove kosti! Ceo plovak se pre lakiranja obmotavao nitima od prave svile, kako bi dobio na čvrstoći.

Najpoznatiji proizvođač plovaka u to vreme bio je gospodin Bazin, koji je radio između 1850. i 1900. godine. Njegovi plovci su smatrani za najbolje, a danas se na aukcijama prodaju za neverovatnih 150 funti (160€) po komadu!

Na kraju ovog teksta, pomenuću i jednu zanimljivost: ovakvi kompleti za ribolov (štek, struna, plovak), bili su još u ono vreme zabranjeni na pojedinim kanalima u okolini Londona i takmičenjima, jer su ribolovci, ali i tadašnje vlasti, veoma brzo uvideli i shvatili njihovu ubitačnu efikasnost! Ribolovci koji su pecali ostalim tehnikama nisu mogli ni da priđu “štekarošima” po pitanju količine ulovljene ribe. Kažu da su vadili ribu u serijama, pa su vlasti jednostavno odlučile da ponegde zabrane upotrebu štekova. Ovo nam nedvosmisleno pokazuje da su ljudi i u ranija vremena znali da cene vrednost ribljeg fonda i da su još tada shvatali nužnost očuvanja i zaštite ribe u svojim rekama.

Jovis V

Foto: Internet

Održavanje mušičarske strune

Iskusni mušičari znaju koliko je kvalitetna struna bitna u mušičarskom ribolovu. Dobra i kvalitetna struna je prilično skupa. Strune ("kanapi") ekonomske i srednje klase uglavnom koštaju od 20-40€, dok one vrhunske mogu koštati i preko 100€. 

Zato je izuzetno bitno da joj se posveti određena pažnja kako bi trajala dugo i pouzdano. Ako se budete pridržavali jednostavnih saveta koji slede, trajaće vam bar tri, pa čak i više godina. 

Tokom vremena i korišćenja, na struni se nakuplja različita vrsta prljavštine, kao što su čestce blata, alge, pesak i zemlja, što najčešće negativno utiče na njenu dugovečnost.

Na kraju mušičarske sezone, strunu svakako skinite sa čekrka i postupite po savetima koji slede, a isto ovo trebali biste da radite i tokom sezone.

U kućnim uslovima najbolje je uraditi sledeće: napunite kadu, veliki lavor ili kofu mlakom vodom i sipajte sasvim malo sredstva za pranje sudova. Nemojte koristiti previše deterdženta, nekoliko kapi će biti sasvim dovoljno. Strunu odmotanu sa čekrka stavite u vodu i ostavite je u vodi da izvesno vreme stoji potopljena. 15-20 minuta će biti savim dovoljno. Posle toga, strunu izvadite, a onda potopite u čistu vodu, ili isperite dobro pod tušem. Zatim uzmite potpuno suvu i čistu mikrofiber krpu, pa strunu provucite celom dužinom blagim pritiskom kroz krpu da se osuši. Na kraju, strunu ostavite da se do kraja osuši na vazduhu. 

Važna napomena: moderne mušičarske strune su presvučene tankim PVC (polivinil hlorid) slojem, koji ima zaštitnu ulogu. Obzirom da je PVC vrsta plastike, nikako nemojte za sušenje koristiti topao vazduh iz fena, jer može oštetiti, pa čak i istopiti ovaj zaštitni sloj. Takođe, nikako nemojte koristiti abrazivna i nagrizajuća sredstva, kao što su vim, WD40, benzin, alkohol i slično.

Dakle, po završenom sušenju, na čistu krpicu rasporedite sasvim malu (minimalnu!) količinu medicinskog glicerina, koji možete kupiti u svakoj apoteci i provucite strunu celom dužinom kroz krpicu.

Osim ove varijante, za negu strune možete koristiti i specijalizovana sredstva za čišćenje koja proizvode i prodaju svi vodeći proizvođači mušičarskih struna, a najčešće se sastoje od specijalne tečnosti i krpice za čišćenje. Ova sredstva odlično rade svoj posao, ali su relativno skupa i nisu nam uvek dostupna.

Na kraju, strunu namotajte na mušičarsku rolu, a na kraju sezone na originalnu špulnu i vratite je u njenu ambalažu. Čuvajte je na sobnoj temperaturi, na suvom i tamnom mestu.

Savetujem da se redovno pridržavate ovih jednostavnih saveta, a uz to vodite računa da strunu tokom pecanja ne gazite nogama, ne prevlačite preko oštrog kamenja, stenja ili peska. Ako je čuvate, mušičarska struna će vam trajati dugo i pružiti puno zadovoljstva.

Jovis V

Održavanje i servis mušičarske role - čekrka

U ovom tekstu ćemo se pozabaviti servisiranjem, održavanjem i podmazivanjem mušičarskih čekrka, kojih se uglavnom setimo na kraju ribolovačke sezone. Međutim, ukoliko aktivno lovimo, onda o čekrku moramo voditi brigu i tokom sezone. Ako budete pratili kratka i jednostavna uputstva koja slede, vaš čekrk će raditi godinama bez ikavih probema.

Pre nego što krenemo sa servisom, hajde da se prvo upoznamo sa osnovnim tipovima, vrstama i karakteristikama mušičarskih rola, kako bismo na bolji način razumeli i način njihovog održavanja.

Moderni mušičarski čekrci se danas izrađuju najčešće od grafita i aluminijuma, mada postoje i neki egzotični modeli izrađeni od titanijuma ili drugih retkih metala. Grafitni čekrci su po pravilu najjeftiniji, pa samim tim i najmanje kvalitetni, dok oni izrađeni od aluminijuma predstavljaju najbolji izbor i kompromis između kvaliteta i cene. Naravno i njihova cena varira od kvaliteta upotrebljenog aluminijuma, kao i vrste proizvodnog procesa upotrebljenog za njihovu izradu.

Generalno posmatrano, mušičarski čekrci, kao i njihovi mehanizmi, su veoma jednostavni. Čekrk se sastoji od rama (okvira) i špulne, a mehanizam se uglavnom sastoji od kočionog sistema sa diskom ili bez njega, poneke opruge, jednog zupčanika, dok neki modeli imaju i jedan ili više kugličnih ležajeva. 

Postoje takođe i nešto komplikovaniji čekrci, koji imaju pravi mali prenosni mehanizam, što znači da prilikom jednog okretaja ručice za pun krug, on okrene špulnu više puta, što je slično kao kod stacionarnih modela mašinica. Uz ove, postoje i takozvani automatski modeli, kod kojih postoji ugrađena opruga koja se prilikom izvlačenja strune iz čekrka nateže. Kada strunu koja je van čekrka želimo da vratimo na kalem (špulnu), jednostavno oslobodimo oprugu, koja automatski počinje da namotava strunu. Ovakav mehanizam je sličan mehanizmu za navijanje satova. Međutim i pored određenih prednosti, mušičarski čekrci sa prenosnim mehanizmom ili oprugom nisu ni blizu tako popularni kao klasični modeli. Po pravilu su skuplji, komplikovaniji i teži od standardnih modela, pa se u ovom tekstu nećemo njima baviti.

A sada se možemo vratiti na početak, odnosno započeti proces održavanja i osvežavanja jednog mušičarskog čekrka.

Prvo ćemo odvojiti ram i špulnu (kalem). Ovaj postupak je veoma lak i brz, uglavnom je dovoljno pomeriti u stranu polugicu koja drži špulnu i to je sve. Tokom meseci korišćenja, rola će svakako biti manje ili više zaprljana od peska, blata, sitnih čestica zemlje itd. Pesak je naročito opasan po čekrk, jer deluje na nju bukvalno kao šmirgla. Zato bih svima preporučio, mada dosta mušičara to radi u želji da dobiju što lepšu i atraktivniju fotografiju, da nikada ne spuštaju čekrk i štap direktno na pesak. Ako to već uradimo, veoma je bitno što pre ukloniti pesak iz čekrka, kao ne bi oštećivao njegove delove. 

Dakle, po rastavljanju čekrka, prvo ćemo ga dobro isprati pod mlazom mlake vode. Za to ćemo u kućnim uslovima upotrebiti običnu mlaku vodu iz česme. Vodite računa da čekrk što kraće držite pod mlazom vode, jer ukoliko vaš čekrk poseduje kuglični ležaj, voda može izbaciti svu mast iz njega, što nikako nije poželjno. Iako se često navodi da je ležaj nerđajući, ovo ipak nije uvek sasvim tačno (naročito kod jeftinijih ležajeva), pa može doći do ubrzane korozije sitnih kuglica unutrar lagera. Zato nije dobro ni često potapati čekrk u vodu prilikom ribolova ili slikanja sa ulovom, mada kolege mušičari i to često rade.

Kada smo čekrk isprali vodom, finom dobro upijajućom magičnom krpom ćemo ga detaljo prebrisati, da pokupimo svu vodu sa njega. Preporučio bih vam da posle ovoga, čekrk obavezno ostavite još neko vreme da se na vazduhu prirodnim putem do kraja osuši. Za ovo nikako nemojte koristiti topao vazduh iz fena, jer se pod uticajem vreline neki delovi mogu deformisati.

Kada je čekrk sasvim suv, proverićemo vizuelno ima li nekih oštećenja na njemu, a ovo se naročito odnosi na opruge, zube zupčanika, osovine, male trouglaste zapinjače i ostale delove, koji mogu varirati od modela do modela. Na svu sreću, mehanizmi su, kao što sam već napomenuo, veoma jednostavni, pa i ako nisu isti, sve će biti jasno čak i manje iskusnom ribolovcu čim rasklopi svoj čekrk. Ako smo ustanovili da nema oštećenja, krenućemo sa podmazivanjem.

Kao i kod stacionarnih modela mašinica ili multiplikatora, i kod mušičarskih rola će najbolje biti da koristimo neki od specijalizovanih lubrikanata, koji su namenjeni upravo toj svrsi. Oni su po svojim karakteristikama idealno prilagođeni mehanizmima i materijalima koji se najčešće koriste kod izrade jednog čekrka. Koga zanima da sazna više detalja o svojstvima i tipovima lubrikanata (uljima i mastima), može konsultovati već pomenuti tekst o podmazivanju i servisiranju stacionarnih mašinica za ribolov.

Neke delove ćemo podmazivati uljem, a neke mašću. Uljem podmazujemo sve zavrtnje (šrafove), opruge, zapinjače, a mašću ćemo podmazati glavnu osovinu na koju se postavlja špulna, kao i osovinicu po kojoj se okreće ručica čekrka. Najbolje će biti da sasvim malu količinu masti resporedimo između prstiju i tako ravnomerno podmažemo i rasporedimo mast po osovini. 

Vrlo je važno napomenuti da je uvek potrebno koristiti minimalne količine lubrikanata! Dovoljno je da delovi budu tek toliko podmazani da ne budu suvi. Veća količina ulja ili masti će imati tendanciju da curi i masti čekrk prilikom upotrebe, a što je još gore, biće svojevrsni lepak za sve vrste prljavštine i peska. Zato ponavljam - uvek podmazujte minimalno. Po neka kapljica ulja ili mikronski sloj masti će biti sasvim dovoljni. Kočione diskove ne morate podmazivati, a ako ih već podmazujete neka to bude zaista minimalno, tek toliko, koliko je krpica masna.

Kada završite podmazivanje, sve delove vratite obrnutim redosledom od onog kojim ste rasklapali čekrk i to je sve. Provrtite nekoliko puta ručicu da se ulje i mast ravnomerno rasporede, za zatim tek ovlaž namašćenom krpicom dobro prebrišite ceo čekrk, samo toliko da se stvori mikronski zaštitini sloj.

Kada god čekrk ne koristite, kočnicu podesite na minimalnu vrednost kako opruge i diskovi ne bi bez potrebe bili nategnuti i pritisnuti tokom stajanja. Čekrk obavezno vratite u njegovu originalnu kutiju (uvek savetujem da čuvate originalnu ambalažu) i ostavite ga na suvom mestu na sobnoj temperaturi 

Ako se pridržavate ovih jednostavnih saveta i redovno održavate svoj čekrk, služiće vam godinama bez ikakvih problema. 

Jovis V

Kozmetika i održavanje starog i raritetnog štapa

Stari štap često ima na sebi tragove korišćenja, koje ćemo svakako želeti da uklonimo i da učinimo da što više liči na nov. Ovo podrazumeva čišćenje i osvežavanje plutanih ili ostalih vrsta rukohvata,  održavanje i čišćenje držača mašinice (rolenhaltera), čišćenje provodnika strune, kao i samog blanka.

Tragovi korišćenja se najčešće prvo primete na pluti. Ona je kod starog štapa često zaprljana, potamnela, ili ima na sebi manja oštećenja od udica, padova itd. 

U ovom tekstu ću prikazati postupak osvežavanja jednog starog legendarnog Hardy mušičarskog štapa, mada je postupak praktično isti bez obzira da li se radi o varaličarskom, mušičarskom, meč, fider, ili nekom drugačijem štapu.

Čišćenje plute je veoma bitno, jer ćemo na taj način štapu vratiti najveći deo originalnog sjaja.  Ribolovci ili seviseri koriste različita sredstva, od kojih su neka zaista efikasna, dok druga mogu biti štetna po plutu. Neka od sredstava koja se koriste, a čije korišćenje vam nikako ne preporučujem su WD40, terpentin, benzin, alkohol, razni vimovi i čistači za kuhinju i ostala slična abrazivna sredstva. Korišćenje ovih sredstava će skoro sigurno vremenom dovesti do trajnih oštećenja plute, koju više nikada nećemo moći da vratimo u dobro stanje.

Šta onda koristiti, pitaće neki? Odgovor je krajnje jednostavan, ali i neverovatno efikasan: čista voda, običan sapun i neka srednje fina četka, kakva se može naći na svakoj pijaci. 

Postupak je sledeći: prvo nakvasimo plutu čistom vodom. Zatim četku blago nasapunamo sapunom i tako nasapunanom četkom čistimo plutu. Videćete kako sapun skida prljavštinu sa plute i kako ona polako poprima stari sjaj i originalnu boju. Kada smo završili postupak čišćenja, vodom dobro isperemo svu sapunicu sa plute i na kraju finom magičnom krpom pokupimo višak vode. Na ovaj način pluta neće biti sasvim suva, tako da nipošto nemojte štap stavljati u tubu, plastičnu kutiju ili ga na bilo koji način zatvarati, već ostavite da se pluta sasvim osuši na vazduhu, najbolje preko noći.

Tek kada budete sigurni da je pluta sasvim suva, možete odložiti štap u pripadajuću futrolu ili tubu. Ovde ću napomenuti da neki ribolovci koriste finu vodenu šmirglu, ali to preporučujem samo ako pluta ima nekakva manja oštećenja. Ako je samo prljava od upotrebe, sapun je sasvim dovoljan.

Sledeći na red dolaze provodnici. Na provodnicima strune se često tokom korišćenja štapa skuplja različita prljavština. Provodnike strune ćemo najlaše i najefikasnije očistiti pomoću fine magične krpe navlažene sasvim blagim rastvorom sapunice. Dobro i detaljno očistite metalni nosač prstena, kao i sam prsten provodnika. Posle toga, finom suvom prebrišite svaki provodnik posebno.

Neki ribolovci misle da blanku nije potrebno održavanje, međutim i blank treba povremeno očistiti. Slično kao i provodnike strune, blank ćemo čistiti finom navlaženom magičnom krpom.

Na kraju, znajte da i spojevi štapa takođe zahtevaju redovnu negu, jer se na mestima spojeva često zadržava fina prašina, pesak i ostala nečistoća, koja vremenom može delovati kao prava šmirgla. Posle čišćenja spojeva, obavezno ih premažite tankim slojem voska ili parafina. Za ovu namenu najbolje je koristiti parafinsku ili voštanu sveću. 

Obratite pažnju da sloj parafina treba da bude sasvim tanak, a nikako debeo, jer ako je sloj predebeo, delovi štapa neće biti dobro uštekani i imaće tendenciju da klize, naročito tokom toplih dana. Neke kolege se vode logikom "od viška glava ne boli", ali u ovom slučaju previše voska nikako neće biti delotvorno. Kada sloj premažemo, možemo jagodicama prstiju fino rasporediti vosak (parafin), da se sloj ujednači. 

Neki ribolovci su protiv ovoga i smatraju da je ovo potpuno nepotrebno, ali ovakav postupak preporučuju skoro svi vodeći proizvođači najskupljih štapova. Napomenuću da, na primer, Orvis, St Croix i Sage preporučuju mazanje spigota voskom, dok Winston to ne preporučuje. Takođe, engleski Hardy već decenijama preporučuje zaštitu spigota voskom. Ako ovakvi proizvođači preporučuju premazivanje spojeva voskom (parafinom), onda ne postoji ni jedan razlog da i mi to ne učinimo. Praksa je pokazala da je ovaj postupak veoma koristan, tako da vam apsolutno preporučujem da ga i vi povremeno sprovodite. Ako ipak imate određene rezerve prema mazanju trna, imate dve mogoćnosti: ili možete kupiti specijalno sredstvo za ovu svrhu (koje je prilično skupo), ili možete trn jednostavno samo očistiti vodom i ništa više ne dirati.

Ako se budete pridržavali ovih malih saveta, budite sigurni da ćete značajno produžiti vek trajanja svog štapa, naročito ako je u pitanju neki vredan kolekcionarski primerak.

Jovis V