Ljubitelji sportskog pucanja vazdušnim puškama, znaju da je udaljenost mete koju želimo da gađamo jedna od najvažnijih komponenti prilikom preračunavanja preciznosti pogotka, naročito na većim daljinama, ali i svim ostalim situacijama kada nam je neophodna maksimalna preciznost. U neka ranija vremena, strelci su morali da se snalaze sami ili eventualno putem različitih balističkih tablica, koje nisu uvek bile dostupne svima. Pojavom laserskih daljinomera, stvari su postale neuporedivo jednostavnije. Dovoljno je izmeriti daljinu uređajem, a onda ćemo na osnovu tog merenja mnogo lakše i preciznije izračunati hitac.
Laserski daljinomeri (Laser Rangefinder) su uređaji koji emituju elektromagnetne impulse u laserskom zraku putem svojih opto-elektronskih komponenti. Laserski zrak se odbija od površine čiju udaljenost merimo, vraća u daljinomer, koji na osnovu vremena potrebnog za emitovanje i povratak zraka, preračunava udaljenost.
Na ilustraciji se može videti šematski prikaz rada laserskog daljinomera.
Mogu meriti jednostavnu udaljenost do predmeta, ali i različite ugaone veličine, preračunavati broj klikova na optici i još mnogo toga. Naravno, nama je bitna ona komponenta koja se tiče merenja udaljenosti mete, bila ona papirna, metalna (gong), drvena...
Svako ko je pokušao da pronađe daljinomer za sebe, primetio je da na tržištu postoji ogroman broj različitih modela, kako po kvalitetu, tako i po ceni.
Kada pogledamo kroz okular daljinomera, videćemo u tražilu sve bitne podatke vezane za merenje: končanicu koju poklopimo sa metom prilikom merenja, kao i daljinu, ugao, stanje baterije, jedinice u kojima se vrši merenje (metri, jardi) i slično.
Kvalitet jednog daljinomera se prenstveno ogleda u kvalitetu elektronike, a potom i optike. Zbog ogromne brzine svetlosti, potrebni su izuzuetno precizni i kratki koraci merenja, koji se iskazuju u nanosekundama, kako bi uređaj pravilno zabeležio to izuzetno kratko vreme i na osnovu njega preračunao udaljenost. Naravno, što je uređaj kvalitetniji on je precizniji ali i skuplji. Nama konkretno, najvažnija je konstantnost merenja, tj. da daljinomer i nakon više merenja udaljenosti istog objekta, uvek pokaže istu vrednost. Takođe, veoma je bitno kako uređaj meri ako se uperi na neku jednoličnu (jednobojnu) površinu. Neki jeftiniji daljinomeri tu često omanu i pokazuju različite vrednosti, dok će kvalitetniji modeli i tu pokazati tačnost. Razlika u kvalitetu se ogleda i u preciznoti merenja u lošim svetlosnim uslovima, u sumrak, jako oblačnom danu ili čak noću, ali i kada rominja kiša ili je vazduh pun vlage, po magli i slično.
Još jedna bitna osobina daljinomera je efektiva razdaljina koju može izmeriti. Kao i uvek i ovde proizvođači pomalo preteruju, pa često navode teoretske daljine, mada su one u praksi uvek nešto niže, osim ako proizvođač nije striktno naveo efektivnu daljinu merenja. Te daljine se najčešće počinju od oko 6-7m, pa idu čak do 2000m, mada su najčešći modeli koji mere do između 600 i 1000m, što je svakako više nego dovoljno većni.
Izbor daljinomera je u našim radnjama mali. Naravno, uvek postoji mogućnost poručivanja iz inostranstva gde je izbor neuporedivo veći, ali uz dodatne troškove poštarine, carine i pdv-a. Kao i uvek, najbolje bi bilo imati nekog ko može da donese direktno, ali ta mogućnost ne postoji uvek.
Po mom skromnom mišljenju, prvo je bitno odrediti finansijski okvir, pa onda u odnosu na njega pratiti sledeće: uvećanje 6x je praktično standard i najbolji kompromis za sve situacije. Bitno je da slika u tražilu bude što svetlija i oštrija. Kod izbora opcija, nama je bitno šta želimo da daljinomer meri osim same daljine (već spominjane uglove, različite balističke proračune itd.), ali vodite računa da svaka dodatna opcija poskupljuje daljinomer. Na primer različite golferske opcije, koje izračunavaju različite uglove, prateći let i putanju loptice, udajenost zastavice, nama nisu bitne. Tu su i različite opcije za planinare, koje opet proračunavaju različte uglove, ugaone razadaljine itd. Ove opcije mogu biti korisne, ali i ne moraju, pa prvo procenite da li će vam biti potrebne.
Ono što bi bilo dobro, to je da daljinomer ima stabilizaciju slike, ali to na žalost automatski znači i visoku cenu.
Ako nam je budžet ograničen, onda mogu preporučiti neki od modela iz Kine sa AliExpress-a. Izbor je velik uz pristupačne cene, pa samo treba pronaći prodavca koji šalje po razumnim cenama poštarine. Kineske daljinomere imaju neki od mojih drugara, ja sam ih takođe malo koristio i sasvim su dovoljni za našu amatersku upotrebu.
Neki manje upućeni tvrde da je daljinomer samo pomodarstvo, skupa i nepotrebna igračka ili modni detalj, ali to nikako nije tačno.
Reći ću odmah: nema svrhe koristiti ga na strelštima i svim mestima na kojima unapred znamo udaljenost od mete. Ali, tamo gde ne znamo, može biti izuzetno koristan. Kada izmerimo tačnu udaljenost mete, mnogo lakše i jednostavnije ćemo uraditi sve podešavanja puške i optike. Dakle, daljinomer je veoma korisna spravica i nije tek-tako obavezni rekvizit svih ozbiljni(ji)h strelaca.
Popularni su modeli firmi Sig Sauer, Leica, Nikon, Vortex, MTC, Hawke, Bushnell, Leupold i ostali, ali i različite manje-više nepoznate kineske firme.
Moram ovde dati još jednu bitnu napomenu: postoje i takozvani inženjerski laserski daljinomeri, ali oni su sasvim drugačiji od modela koje koristimo mi strelci (lovci, golferi, planinari, ljubitelju prirode...), pa evo nekih osnovnih iskustava i načina upotrebe te vrste spravica, jer sam primetio da i tu postoje pogrešni saveti i nedoumice oko upotrebe.
Dakle, za razliku od pucačkih modela, kod kojih metu "nišanimo" putem okulara kroz koji gledamo i unutrašnje končanice, inženjerski modeli se koriste iz ruke, tako što se laserski zrak u obliku crvene ili zelene tačke uperi u predmet i tako meri udaljenost. U tom smislu vodite računa o sledećem: po danu i napolju, biće skoro nemoguće videti tačkicu iz dva razloga: ne postoji mogućnost da iz ruke uperimo daljinomer tako precizno, kao što možemo vizuelno okom i končanicom, pogotovo kod malih meta. Inženjeri mere uglavnom udaljenosti velikih površina, a i tada to rade češće u zatvorenom prostoru. Probajte da napolju uperite tačkicu lasera u malu metu udaljenu samo 10m, naročito ako je oko nas trava, šiblje, lišće. Nema šanse da ćete moći da je vidite i onda od merenja ništa.
Inženjerski daljinomeri imaju i pozitivne strane: izuzetno su precizni, mere u stoti deo metra, bukvalno uvek pokazuju iste vrednosti, odlični za zatvorene prostore ili eventualno napolju za loše svetlosne uslove i malim daljinama (sumrak). U zatvorenom prostoru, kao što je streljana, magacin i slično su veoma upotrebljivi i korisni. Imaju memoriju i mogu da pamte 10 ili više poslednjih merenja, što može biti jako korisno. Dobro je što se mogu upotrebiti i za druge svrhe u građevinarstvu, arhitekturi, industriji itd, a ne samo za pucanje.
Mane su sledeće: teško je meriti napolju po dobrom svetlu, jer se tačka lasera jako teško uočava, naročito ako je meta mala, daljina koju mere je ograničena (najčešće od 30-90m), kvalitetni modeli su skupi, a cena raste zajedno sa dužinom merenja.
Ne znam koliko ljudi će kupiti inženjerski daljinomer, ali nije loše znati neki detalj više koga zanima.
Šta reći na kraju? Ako pucanje shvatate ozbiljno, ako volite da eksprimentišete sa daljinama, puškom i optikom, onda vam svakako preporučujem da nabavite jedan laserski daljinomer i uživate. Vremenom ćete shvatiti da vam može koristiti i prilikom boravka u prirodi, planinarenju, šetnji, odmoru, igranju golfa...
Tekst i foto: Jovis V. (Joca)
