2 x H - vrhunski kvalitet za prave hedoniste

 

"Vrednost... nije mudro platiti previše, ali nije mudro ni platiti premalo.

Kada platite previše, izgubićete nešto novca i to je sve.

Kada platite premalo, ponekad izgubite sve.

Prosti zakon trgovine ne dozvoljava da platite malo,  a dobijete puno.

Ako poslujete sa najjeftinijim ponuđačem uvek je dobro dodati nešto da smanjite rizik.

A ako to uradite, onda imate dovoljno da kupite nešto bolje".

Džon Raskin (John Ruskin, 1819-1900), profesor istorije umetnosti na Oksfordu.

---------------------------------------------

Ovaj  tekst je nastao pre čitavih 11 godina, ali mislim da je aktuelan i danas, jer prave vrednosti nemaju rok trajanja. A kakve dodirne tačke imaju fotoaparat i štap za pecanje, saznaćete ako pročitate tekst do kraja.

Sticajem sretnih okolnosti, došao sam na duže vreme u posed jednog istinski legendarnog fotoaparata – Hasselblad 500 C/M. 

Posle nekoliko meseci fotografisanja sa njim, ne mogu, a da ga ne uporedim sa mojim starim Hardy Fibalite Spinning fiberašem! Prosto je neverovatno koliko sličnosti imaju ovi lepotani, iako su namenjeni za potpuno različite stvari! Napomena: ne pitajte kako i gde sam nabavio srednjeformatni film 6x6!

Oba proizvoda su bila predstavnici vrhunske tehnologije svoga vremena (a i danas su). Izrađeni su od najkvalitetnijih materijala i spajaju komponente najvišeg kvaliteta: Hardy - blank, rolenhalter i Seymo karike, a Hasselblad - telo, optiku i mehaniku. Na prvom piše „Made in England“, a na drugom „Made in Sweden“!

Mislim da svi, čak i oni koji se ne bave fotografijom, znaju se šta ime Hasselblad znači u fotografskom svetu. Ko i dalje ne veruje, neka pita fotografe koji se bave modnom fotografijom, jer se tamo za cenu ne pita – bitan je samo vrhunski kvalitet!

Hasselblad 500C je predstavljen javnosti daleke 1957. godine, dakle pre tačno 67 godina. I pored toga i danas je predmet želja mnogih fotografa, iako nema digitalni senzor, već koristi filmsku emulziju za pravljenje slike. To nam govori da postoje neke stvari koje su večne, bez obzira na trenutne trendove i tehnologije. 

Hasselblad aparate odlikuju robusnost, preciznost i pouzdanost. Zbog ovoga je Hasselblad uspeo da uđe i u svet kosmonautike! Hasselblad su nosili astronauti na Mesec i njime pravili prve fotografije novog sveta. Jedan takav Hasselblad (“Moon Camera”) je svojevremeno na jednoj aukciji dostigao cenu od čitavih 660.000 evra.

Haselblad je pravo uživanje koristiti, ali sa njim ne možete slikati na brzinu, jer nije primarno namenjen za akcionu, sportsku, reportažnu ili uličnu fotografiju. Najbolji rezultati se postižu kod slikanja studijskih i modnih fotografija, portreta, pejzaža ili arhitekture.

Reč je o totalno manuelnom aparatu, koji nema čak ni ugrađen svetlomer. Zato se parametri za fotografisanje moraju polako i pažljivo namestiti, što oduzima nešto vremena. Ali, kada posle foto seanse razvijete film i napravite fotografije u mračnoj komori, shvatićete zašto je Hasselblad toliko cenjen.

Na ovom aparatu je namešten fantastični Carl Zeiss Planar objektiv od 80mm, svetlosne jačine 1:2,8. Ovde treba napomenuti da je kod srednjeformatnih kamera objektiv žižne dužine 80mm u stvari normalni objektiv, kao što je 50mm objektiv kod Fx DSLR (ili 35mm) kamera.

Takođe, ni Hardy-jem nećete vitlati i žuriti, već polako i na tenane sa uživanjem. Hardy nema neke osobine modernih grafitnih štapova, zato što i nije napravljen od grafita. Napravljen je od staklenih vlakana (fiberglasa), koja su izrađena u Hardijevoj fabrici. Osim blanka, u Hardijevim pogonima su napravljeni rolenhalter i end kapa. Pluta je najkvalitetnija moguća portugalska, klase AAA, a karike su čuvene Seymo – žičane. Praktično ceo štap je urađen u pogonima House of Hardy. 

O kvalitetu ovog štapa ne treba trošiti reči. Po mom skromnom mišljenju, radi se o jednom od najboljih štapova ikada napravljenih. Uostalom, sam Hardy je baš ovaj štap godinama držao u katalogu, uz sve ostale "modernije" štapove od grafitnih vlakana.

Serija Fibalite se prvi put pojavila u Hardy katalogu za 1976. godinu, a bila je aktuelna sve do 1996. godine! U to vreme su štapovi od grafita već potpuno preuzeli primat, ali Hardy je čak i tada prodavao fiberaše sa finim uspehom. Tek u katalogu za 1998. godinu, serija Fibalite je sasvim nestala, mada se poneki zaostali primerak i dalje mogao kupiti uz malo sreće.

Osim vrhunskog kvaliteta i statusa koji su uživali, Hardiju i Haselbladu je zajednička i - težina! Teški su toliko da posle duge upotrebe zabole ramena! Zato je za Haselblad skoro obavezan stativ, a ja i Hardi povremeno odlažem de se odmori(m).

Osim nešto veće težine, Fibalite Spinning je u svakom pogledu iznad većine današnjih "modernih" štapova. Isto važi i za Hasselblad. Stavite u njega film, napravite nekoliko fotografija i videćete.

I još nešto - pogledajte cene na aucijama ili prodajnim sajtovima. Cene ne padaju, već blago rastu. To dovoljno govori samo za sebe. Jer zašto bi iko dao pare za nešto što ne vredi?

Današnji fotoaparati i štapovi za ribolov su znatno lakši, ali lakoća nosi sa sobom određenu cenu koju moramo platiti. Hardy i Hasselblad krasi vrhunski kvalitet. Praktično su neuništivi, a kod normalne upotrebe mogu trajati doveka. Mogu li današnji?

Oba proizvoda prosto odišu „diskretnim šarmom buržoazije“. Kad ih držite u rukama, osećate da imate nešto nesvakidašnje i vredno. Haselbladom fotografiše između ostalih i švedski kralj, a Hardijem peca engleska kraljevska porodica, ali i puno domaćih ribolovaca, koji i te kako znaju šta je kvalitet i nije im žao da potroše na najkvalitetniji pribor.

Na kraju, pročitajte jedno izuzetno zanimljivo pismo:

"Njegovo imperatorsko veličanstvo car nemački, namerava da se naredne godine ponovo bavi ribolovačkim sportom i poručio je od gospode Hardi iz Alnvika da mu naprave jedan od svojih najboljih štapova od lepljenog bambusa, 17 stopa dug. Car je prošle godine u Norveškoj koristio takav pozajmljeni štap i bio je oduševljen njim." – objavljeno u The Field, 1890 g.

Pomračenje Sunca - pomračenje svesti

Sećam se kao juče pomračenja Sunca 11. avgusta 1999. godine. Sećam se odlično i svojevrsne histerije koja je, što je najgore od svega, direktno širena od strane tadašnjih zvaničnih institucija i sredstava javnog informisanja, među kojima i RTS.

U najkraćem, do pomračenja Sunca dolazi kada se Mesec nađe između Zemlje i Sunca, odnosno kada se Zemlja, Mesec i Sunce poređaju u istoj ravni, kojom prilikom Mesec baca svoju senku na Zemlju. Pomračenje Sunca je prelep prirodni fenomen, a može biti potpuno (totalno), prstenasto (anularno), delimično (parcijalno) i hibridno (kada se u središnjoj fazi pomračenje zapaža kao potpuno, a izvan središnje faze kao prstenasto).

U Srbiji se te 1999. godine moglo posmatrati delimično pomračenje Sunca, ali je izgleda pomračenje razuma bilo totalno.

Ovo pomračenje se dešavalo svega dva meseca nakon završetka bombardovanja Srbije od strane nato pakta, pa je svakako i to uticalo na mogućnost manipulacije potpuno sluđenim narodom, izbezumljenim od ratova, kriza, sankcija, bede i gladi. 

Ipak, zdrav razum bi nalagao da se narod pravilno edukuje, da mu se stručno objasni o kakvom fenomenu se radi, kao i da se ljudi ohrabruju da se javno okupljaju, druže i organizovano posmatraju pomračenje Sunca, kao što se to uveliko radi u većini razumnog sveta. Na žalost, naše tadašnje vlasti su izabrale da dodatno manipulišu ljudima i izbrišu i ono malo zdravog razuma u njima, a sve u cilju sprovođenja sumanute politike kojoj smo bili svedoci tih devedesetih godina.

Što je još neverovatnije, 15. februara 1961. godine, u Beogradu se takođe moglo posmatrati pomračenje Sunca, ali tada je sve predstavljeno baš kako treba, ljudi su izlazili na ulice, terase, prozore i sa zatamnjenim staklima posmatrali ceo događaj, a štampa i mediji su ceo događaji ispratili potpuno racionalno. 

Ni danas mi nije potpuno jasno zašto je onda, te 1999. godine, širena histerija i sa kojom namerom? Neki kažu da je tadašnja Miloševićeva vlast želela da dodatno drži narod pod kontrolom, jer je osetila da nakon bombardovanja gubi podršku. Drugi su smatrali da je u pitanju nedovoljan opšti nivo znanja iz čega su proizilazili neznanje i nesnalaženje.

Tada je to bila zaista neshvatljiva kampanja usmerena protiv same prirode i razuma. Građanima je tada poručivano da ako izađu na ulicu mogu delimično ili potpuno oslepeti (!!?), da sklone decu od zračenja (!!?) koje pomračenje drastično pojačava, do potpunog ludila da sa pomračenjem Sunca stiže smak sveta.

Istovremeno, tadašnje Ministarstvo za rad, zdravstvo i socijalnu politiku, pa čak i Savezni hidrometeorološki zavod i Institut za očne bolesti Kliničkog centra Srbije, javno su nas upozoravali na (pazite sad!): "ubrzan rad srca, grčeve u želucu, svrab kože, skok pritiska ili šećera, pa čak i na učestalo mokrenje"!!?

Građanima je takođe preporučivano da spuste roletne na prozorima i da se udalje od prozora, da deca i stariji ne izlaze iz kuće za vreme pomračenja, da deca u vrtićima treba da su u zatvorenom i zamračenom prostoru (!!?), a da se lica obolela od hroničnih bolesti i psihijatrijski bolesnici strogo pridržavaju datih uputstava i redovno uzimaju propisanu terapiju. Sećam se čak, da su mnogi građani gurali papir u ključaonice, kako nekakvi "zraci smti" ne bi slučajo prodrli u stanove i kuće!!? Takođe, tog 11. avgusta su bile zatvorene prodavnice, sve državne ustanove i banke, a čak je i tadašnji JAT otkazao prepodnevne letove! Neverovatno!

Baš u inat toj kampanji histerije i ludila, moja supruga i ja smo izašli napolje, zajedno sa još dvoje ili troje razumnih komšija, seli na klupu u obližnjem parkiću i sa uživanjem pratili i gledali fenomen pomračenja Sunca. Naravno, bili smo potpuno zaštićeni, jer sam ja uspeo, ni sam više ne znam kako, da nabavim par specijalnih tamnih naočara, koje su bile testirane u Institutu za fiziku i zvanično odbrene kao bezbedne za gledanje u Sunce. Gledali smo kroz njih uživali. Na žalost, foto aparat nismo imali pri sebi, ali ostalo nam je sećanje na taj događaj, kao i naočare koje i danas čuvam za neke sledeće prilike.

Nakon ovog pomračenja 1999. godine, u Srbiji su se mogla pratiti još (ako se ne varam) jedno ili dva delimična pomračenja Sunca, ali tada na sreću bez histerije i sumanutih upozorenja i preporuka.

Na kraju, za one koje zanima, naredno potpuno pomračenje Sunca desiće se u avgustu 2026. godine, kada će se na putanji totaliteta naći Španija, Portugal, Island, Grenland i Rusija. Za potpuno pomračenje Sunca u našoj zemlji, moraćemo na žalost, da sačekamo 3. septembar 2081. godine.

Swarovski AX Visio 9000

Oduvek sam smatrao da Swarovski pravi najbolje optičke uređaje na svetu, naravno po pom shvatanju najboljeg. Međutim, ovoga puta su prevazišli same sebe, a u pitanju je prvi "pametni" dvogled na svetu - Swarovski AX Visio 9000!

Shodno aktuelnim trendovima i Swarovski je potražio usluge veštačke inteligencije (AI), i napravio dvogled koji u trenutku identifikuje pticu ili životinju koju posmarate. Jednostavno, dok vi gledate pticu, elektronika pretražuje i upoređuje ogromnu bazu podataka, a rezultate odmah možete videti u samom dvogledu ili mobilnom telefonu, putem odgovarajuće aplikacije.

Ovo će svakako zauvek promeniti način na koji smo do sada posmatrali ptice (birdwatching) ili druge divlje životinje.

Tradicionalisti će reći da tu više nema draži. Jer, do sada smo morali da se potrudimo i identifikujemo pticu koju posmatramo. Morali smo imati prilično predznanja, ali i dobru memoriju, kako bismo kasnije pronašli pticu u knjizi ili birdwatch priručniku, što je ruku na srce, uvek nosilo dozu rizika od greške.

Sada, kako Swarovski tvrdi, greške neće biti, a i rezultate ćemo moći da saznamo odmah.

Od ostalih izuzetno zanimljivih mogućnosti ovog dvogleda, svakako treba spomenuti sledeće: dvogled ima ugrađen digitalni kompas, koji će nam uvek pokazati tačan položaj u prostoru (u budućnosti se nadam i ugrađenom GPS modulu, kako bismo (sa)znali i tačnu lokaciju, tj. koordinate na kojoj se nalazimo), kao i mogućnost snimanja forografija, ali i video zapisa. Foto-video jedinica se nalazi na vrhu dvogleda u obliku trećeg tubusa. Ove zapise je moguće preko Bluetooth-a odmah deliti sa drugim osobama. 

Još jedna neverovatna funkcija je da možete markirati određeni objekat za koji smatrate da zaslužuje pažnju, onda dodati dvogled osobi pored sebe, a ona će dok bude gledala kroz sočiva automatski biti navođena putem strelica u okularu ka tom konkretnom objektu! Znači, ne morate više objašnjavati drugima šta da gledaju, dvogled će to preko svoje memorije to učiniti sam automatski. Neverovatno.

Sve ove opisane funkcije su dostupne i možete ih selektovati preko rotirajućeg točkića na samom dvogledu:

Na kraju, ako vas je impresionirao dizajn ovog lepotana, kao što je i mene, treba znati da ga je kreirao i dizajnirao Marc Newson, svetski poznat industrijski dizajner. Apolutno prelep uređaj, nema šta.

Od tehničkih karakteristika dvogleda, tu je uvećanje 10x, prečnik sočiva 32mm, transmisija svetla 88%, rezolucija ugrađene kamere 13Mpix.

Na priloženom video klipu se mogu videti detaljnije mogućnosti ovog malog tehnološkog čuda:

Ja lično, volim da gledam ptice i posmatram ih povremeno na izletima iz svog "običnog" dvogleda. Naravno, potpuno amaterski, često i ne znajući baš tačno koju pticu sam video. Zato bi mi ovakav pametni dvogled jako značio i baš bih voleo da ga isprobam. Jedino što nemam trenutno 4600€, koliko košta ovaj lepotan.

Tekst: Jovis V

Foto: Swarovski Optik

Optimus - Tesla bot

Ilon Mask (Elon Musk) nastavlja sa inovacijama. Kompanija Tesla, najpoznatija po proizvodnji električnih automobila, nedavno se uključila u proizvodnju humanoidnih robota. S obzirom na to da se Tesla bavi implementacijom veštačke inteligencije u mnogim poljima, sasvim logičan sled stvari je bio da nam nadavno predstavi i svog robota!

Termin "Robot" (izvedeno od: rob - prinudni rad), je prvi put upotrebio češki pisac Karel Čapek u svom SF pozorišnom komadu "R.U.R", u kojem ljudi prave androidne sluge koje se u jednom trenutku okreću protiv njih i uništavaju svet.

Pokušaji ljudi da naprave mehaničkog slugu ili mehaničku zamenu za ljudski rad datiraju još iz doba stare Kine, Egipta i Grčke. Znatno kasnije, Leonardo da Vinči je napravio plan mehaničkog viteza koji je mogao da vrši neke osnovne pokrete rukama i glavom.

U naše moderno doba, roboti su već odmenili ljude na mnogim poslovima i koriste se u mnogo različitih oblasti, kao što su industrija, vojska, igračke i zabava, itd.

Sa naglim razvojem veštačke inteligencije poslednjih godina, došlo je i do isto tako naglog ravoja mogućnosti androidnih, odnosno humanoidnih robota. U tom smislu, najnovije čudo od robota je nedavno predstavila kompanija Tesla, pod imenom Optimus ili popularno Tesla bot.

Razvoj Optimusa je započet 2021. godine, dok se prvi prototip pojavio 2022. godine. U maju ove, 2023. godine, Mask je predstavio čak pet novih prototipova Optimusa, a Mask je tada izjavio da će proizvodnja robota u budućnosti biti jedna od Teslinih glavnih preokupacija i planova razvoja u budućnosti. 

Optimus je humanoidni robot visine 173cm, koji može da hoda, izbegava prepreke, prilagođava se okruženju i radi različite svakodnevne poslove, ali i one koji su opasni za ljude ili monotoni. Moći će da asistira ljudima u domaćinstvima i svuda gde je ljudima korisna i potrebna pomoć.

Optimus mesto lica ima ekran na kojem se ispisuju svi bitni podaci, a svet oko sebe "vidi" i "oseća" putem osam kamera postavljenih na glavi i centralnog kompjutera. Kreće se putem 40 elektromehaničkih aktuatora (aktuatori su uređaji koji određenu ulaznu energiju pretvaraju u pokrete i dovođenje sklopa u određene položaje). U Optimusa je implemetirana veštačka inteligencija (AI) putem Dojo superkompjutera za trening neuronske mreže, koji se smatra za trenutno najnapredniji kompjuter u toj oblasti. Optimus može da uči pokrete od ljudi, da ih pamti i prilagođava se okruženju. Spada u takozvane robote opšte nemene, što znači da će se kretati u ljudskom okruženju i direktno komunicirati sa ljudima.

Sam Ilon Mask kaže Optimus u ovom trenutku nije peterano dubokouman i da  još uvek smišlja i uči kako da radi osnovne stvari. Takođe, radi se i na njegovoj potpunoj bezbednosti za ljude, što je još jedan ogroman izazov. Mask smatra da će u naredne tri godine sve ovo biti ostvareno i da će Optimus krenuti u prodaju po početnoj ceni od 20.000 dolara, dok bi tokom godina ta cena mogla vremenom pasti na neverovatnih 20 dolara. 

Свети Пантелејмон, Горњи Нерези

У непосредној близини Скопља, у селу Горњи Нерези, налази се један од најзначајнијих хришћанских, уметничких и историјских споменика из половине 12. века, у доба владавине династије Комнин, али и целокупне византијске уметности - црква посвећена Светом Пантелејмону.

Невероватно је да базилика, релативно мала по површини и укупним димензијама, крије на својим зидовима неке од најзначајнијих и најлепших примера византијске уметности. То посебно важи за фреске на којима је приказано Оплакивање Христа и Скидање Са Крста. 

Невероватни су уметникова инвенција и промишљање у приказивању ликова и сцена. Први пут у историји, Богородица је приказана са свим болним емоцијама на лицу. Видљиви су, и готово се могу осетити, њен бол за мртвим сином, њена нежност и материнство. Посебно је импресивно приказано лице Богородице, које одаје бол и дубоку тугу. Богородица гледа у мртво лице свога сина, њене обрве су подигнуте и набране, уста стиснута у плачном грчу, а њене очи пуне бола.

Овакав приступ представља прекид са ранијим византијским сликарством, јер је сликар посветио посебну пажњу унутрашњим осећањима осликаних ликова, што поново можемо видети тек у доба ренесансе, читавих 200 година касније. Ово много говори о томе колико је непознати византијски уметник ишао испред свог времена и до тада установљених канона.

Црква Светог Пантелејмона спада у оне хришћанске и уметничко-историјске споменике које човек бар једном у животу треба да обиђе, види и поклони се.

Med-PaLM - upotreba AI u medicinske svrhe

U svetu nauke, a posebno prirodnih nauka, objaviti rad u naučnom časopisu kao što su Nature, Science ili Cell, predstavlja vrhunac karijere za mnoge naučnike. To je zato što su navedeni časopisi tokom decenija publikovali samo ozbiljne naučne studije i rezultate istraživanja i što imaju izuzetno referentan tim urednika, recenzenata i saradnika, od kojih je svaki vrhunski autoritet u svojoj oblasti.U tom smislu, u časopisu Nature je nedavno objavljen rad iz oblasti upotrebe veštačke inteligencije u medicinske svrhe, pod nazivom Large language models encode clinical knowledge

Veliki jezički model koji je bio upotrebljen za dobijanje rezultata i upoređivanje je razvio Google, pod nazivom Med-PaLM. Ideja kojom su se vodili programeri  nije da zameni živog lekara, već da pomogne u situacijama u kojima ljudi konsultuju različite veb sajtove, kada često dobiju sasvim uopštene i nekorisne odgovore. Med-PaLM je pretežmo obučavan na odgovorima lekara na postavljena pitanja pacijenata, a u njegovoj  obuci je učestvovao tim vrhunskih lekara, inženjera i programera.

Ustanovljeno je da ovaj medicinski chat bot odgovara na veliki broj medicinskih pitanja sa čak 92,6% tačnosti. Ovo je bilo praktično jednako precizno u poređenju sa odgovorima koje je dao tim od devet doktora iz UK, SAD i Indije, koji su nezavidno odgovarali na upitnik sa istih 80 pitanja koja su postavljana i chat botu.

Ustanovljeno je takođe, da je  Med-PaLM u 5,8% slučajeva dao odgovore koji bi potencijalno mogli biti rizik za pacijenta, ali ovde treba znati da je istovremeno stopa potencijalno štetnih odgovora koju je dalo devet anketiranih lekara, iznosila 6,5%. Dakle, veštaćka inteligencija se ovde čak pokazala kao nešto bolja.

Na žalost, da ne bude sve baš idealno, treba znati da kod Med-PaLM-a  i dalje postoji rizik od halucinacija. Ovo u praksi znači da bi AI mogla da kreira odgovore bez argumenata koji stoje iza njih, a iz razloga koje inženjeri još uvek ne razumeju u potpunosti. Znamo, na primer, da i najpopularniji chat bot kao što je ChatGPT, ume da halucinira i daje iznenađujuće čudne odgovore koji na prvi pogled deluju logično, ali su u svojoj suštini potpuno pbesmisleni. Na žalost, za ovaj fenomen još uvek nema odgovora kako nastaje.

U tom smislu, profesor informacione tehnologije na Bat univerzitetu iz Engleske Džejms Davenport, izjavio je za DailyMail da "bavljenje medicinom nije samo odgovaranje na medicinska pitanja, već mnogo kompleksnije od toga. Da se radi isključivo o medicinskim pitanjima, ne bi nam bilo potrebno podučavanje u bolnicama, i lekarima ne bi bile potrebne godine obuke nakon akademskih kurseva.”

Naravno, ni jedna veštačka inteligencija ne može zameniti živog čoveka lekara, bar to neće biti moguće u skorije vreme, jer postoje još mnoge nedoumice i potencijalni problemi, pogotovo u tako osetljivoj i ozbiljnoj oblasti kao što je medicina, kada život pacijenta zavisi od procene i dijagnoze lekara. Sa druge strane i lekari greše, isto kao i AI. 

Mislim da za sada definitivnog odgovora nema, a veliki rizik vidim u pogrešnoj proceni pacijenta koji je konsultovao AI, da li treba otići kod lekara, ili poslušati savet veštačke inteligencije. Ovo može dovesti do dve stvari: bolji scenario je da AI dà odgovor koji će pacijenta naterati da pod hitno ode kod lekara. U tom slučaju štete neće biti, jer bolje je preventivno proveriti nego biti u nedoumici. Sa druge strane, opasnost može biti odgovor veštačke inteligencije koji će pacijenta dovesti u zabludu i proizvesti kasno javljanje lekaru, ili još gore, pogrešno samolečenje.

PS. generalno govoreći, tematika veštačke inteligencije je toliko intrigantna, kompleksna i opširna, da se mogu napisati čitave knjige bez definitivnih odgovora. Zato ovaj tekst treba shvatiti kao lično viđenje jednog sasvim prosečnog poznavaoca i konzumenta IT tehnologije (koji se njom slučajno i bavi), a u tom smislu i veštačke inteligencije.

Pobrkani lončići

 Posle jučerašnje tragedije, evidentno je da se neće menjati stvari koje bi morale da se promene, već će jedna od ključnih stvari biti pooštravanje zakona i propisa koji definišu naš sport. Već smo videli da je predsednik odmah „predložio“ vladi set mera i da je vlada iste brzopotezno usvojila, a da te mere nažalost nemaju nikakve veze sa stvarnim problemima. Da navedem samo one glavne, a to su nakaradni zakon o porodici, nakaradna i naopaka „prava“ kojima se deci pune glave, nakaradno vezivanje ruku prosvetarima i roditeljima koji na decu ne smeju ni da viknu, preuzimanje nakaradnih obrazaca ponašanja, običaja i svega drugog iz EU i SAD itd. Videli smo, niko nije pominjao veličanje kriminalaca u rijalitijima, muzičkim spotovima (znate li kako izgledaju takvi spotovi???), niko ne govori o raznoraznim Farmama i Zadrugama u kojima se javno promovišu nasilje, u kojima se ljudi tuku, ponižavaju, vređaju (sve to bez ikakvih sankcija), niko ne spominje Željka Mitrovića...

Ne, ono što smo mogli da vidimo jeste da se mere pre svega odnose na oružje, odnosno na vlasnike oružja – na nas strelce i sve ostale. Oni nas uveravaju da će se ovakve stvari preduprediti tako što će uvesti takozvani moratorijum na izdavanje odobrenja za nabavku oružja! Ne kažem, ima i pozitivnih stvari – treba proveriti kako vlasnici čuvaju svoje oružje i to pozdravljam, ali zaista ne vidim kako će sprečiti ovakve tragedije time što će nastaviti sa pooštravanjem ionako strogih propisa. Primera radi, znate svi koliko je teško dobiti odobrenje za nabavku oružja iz kategorije B i koje sve uslove moramo da ispunimo, od obuke u rukovanju oružjem, preko dokazivanja da se protiv nas ne vode postupci, da nismo osuđivani i da imamo razloga da nabavimo oružje (sport, lov, bezbednost), pa sve do pozitivnog rešavanja terenske provere i još uvek aktuelnog famoznog „diskrecionog“ prava iz doba socijalizma. Znamo i kako se lako ostaje bez oružja – dovoljno je da nekoga pogledate popreko! 

Drugo ne morate da uradite. Štaviše, dovoljno je da vas neko prijavi ni krive, ni dužne, iz čiste obesti i pakosti! A očigledno je da se ide na to da se sve dodatno pooštri. Pri tome, da li mislite da će neko dirati kriminalce koji su naoružani nelegalnim oružjem, koje bez ikakvih problema nose i koriste? Naravno da neće. Zašto ih nisu dirali do sada? Plašim se da će ovo iskoristiti da pospeše proces razoružavanja građana koji je počeo još davne 1993. godine, a u tome im svesrdno pomažu mediji, koji evo već drugi dan pokušavaju da nam objasne da je za tragediju krivo oružje, a ne poremećeni klinac. „Provrtite“ malo TV kanale i videćete u kom pravcu sve ovo ide i kako se napadaju ljudi (policajci, advokati, instruktori...) koji argumentovano pokušavaju da objasne da oružje, streljaštvo i savesni vlasnici ni za šta nisu krivi.

Zbog svega toga, mislim da bi bilo pametno da se krene u „kontraofanzivu“ i da ljudi od struke pokušaju da naprave neku ravnotežu u celoj ovoj priči, jer ako nastavimo da gledamo sa strane, plašim se da će vrlo brzo početi da uvode sve restriktivnije propise. Ne želim u ovo da mešam politiku, ali svakome sa dva grama mozga jasno je da će oni učiniti sve da se dodvore svojim naredbodavcima iz EU i SAD. U krajnjoj liniji, odgovorite sami na ova pitanja i znaćete u kom grmu leži zec. Da li smo pre 30, 40, 50 godina imali legalno oružje u gotovo svakoj kući? Da li smo imali na desetine hiljada aktivnih lovaca? Da li je svaki pošten i nekompromitovan građanin mogao da poseduje i NOSI (da – da ga nosi!) kratkocevno oružje – pištolj ili revolver? Da li smo u mnogim školama imali streljane i streljačke klubove? Da li su deca od malih nogu učila da koriste oružje? Da li smo imali predmet koji se zvao „Odbrana i zaštita“, u okviru koga su klinci od 15-16 godina imali OBAVEZNO gađanje i vojnog naoružanja? 

Da! Da! Da! I da li su klinci ubijali svoje vršnjake po školama? Ne, nisu! Dakle, nije problem u legalnom oružju i u vlasnicima istog, već u nakaradnom sistemu, a o tome ni predsednik ni vlada ne govore.

Autor teksta: 

Saša Ledenčan Ledeni