.. ili lekcija sa Marsa: šta nas Valentin Majkl Smit uči o razumevanju?
Ako ste ljubitelj SF žanra, onda ste verovatno odavno pročitali klasik te vrste književnosti „Stranac u tuđoj zemlji“ (Stranger in a Strange Land), Roberta Hajnlajna (Robert A. Heinlein).
A, ako ste pročitali roman, sigurno ste primetili reč, preciznije izraz koji glavni junak Majkl Valentin Smit (Čovek sa Marsa) često koristi – „grukovati“.
To grukovanje“, (u engleskom originalu „to grok“), jeste jedna od ključnih ideja celog romana, i ko je razume, zapravo razume i samu životnu filozofiju Valentina Majkla Smita, koji je sticajem okolnosti rođen na Marsu i koga su odgajili Marsovci.
Nama danas deluje pomalo deplasirano i „izlizano“ nazivanje svih vanzemaljskih civilizacija Marsovcima, ali moramo imati na umu da u vreme kada je roman nastao, 1961. godine, ideja o životu na Marsu i inteligentnoj civilizaciji tamo, je bila veoma živa, čak i u naučnim krugovima. Otuda i sinonim za sve vanzemaljske forme života i poistovećivanje sa „Marsovcima“.
Ukratko, reč grok ne postoji u engleskom jeziku. Izmislio ju je Hajnlajn, predstavljajući je kao marsovski pojam koji ne može lako i jednostavno da se prevede na ljudski jezik. Zato su različiti prevodi često ostavljali oblik „grukovati“, kao i u srspkim izdanjima, da bi se maksimalno sačuvala njegova posebna težina. Suština je sledeća: grukovati suštinaki znači potpuno, dubinski i neposredno razumeti nešto, toliko da više nema razlike između onoga ko razume i onoga što se razume. To nije samo intelektualno shvatanje, nije puko „znam činjenice“, to je stanje u kome nešto postaje deo tebe.
Da pojednostavimo, možemo zamilsiti da postoji nekoliko nivoa razumevanja: prvi je znati informaciju (voda je H₂O), drugi je razumeti koncept (voda je neophodna za život), dok grukovati u tom smislu znači osećati i doživljavati vodu kao deo sebe, bez distance između posmatrača i pojave.
Ovde moram dati jednu važnu napomenu, i ovde ulazimo u ličnu interpretaciju: Hajnlajn namerno pokazuje koliko je ljudima teško da prihvate takav način mišljenja. Na Zemlji stvari obično delimo, analiziramo, postavljamo granice. Marsovski pogled je suprotan, on briše granice između „ja“ i „drugog“. Zato je Valentin Smit često zbunjen ljudskim ponašanjem, jer ljudi misle u kategorijama, dok on pokušava da sve objedini u jedna pojam i osećanje.
U tom smislu, grukovati nije samo pojam, nego i svojevrsni filozofski alat kojim Hajnlajn ispituje pitanje da li je moguće potpuno razumeti nekog drugog čoveka? Drugim rečima, grukovanje je gotovo ideal empatije i svesti.
Kada, dakle, Valentin Smit grukuje nešto, to nije racionalna analiza nego celovito iskustvo. kada ga ljudi oko njega ne razumeju, to nije zato što su glupi, već zato što ljudski jezik nema dovoljno dubok pojam za to.
Na kraju, reč grok je kasnije ušla i u stvarni jezik, naročito među programerima i hakerima — gde znači “razumeti nešto do srži”, ne samo naučiti napamet, a još zanimljivije je da je Ilon Mask nazvao svoj model veštačke inteligencije „Grok“ upravo inspirisan romanom i željom da nam njegov AI model pruži istinsko iskustvo dubokog prožimanja ideja i sveobuhvatnog razumevanja istih.
