Za manje upućene, AGI predstavlja hipotetički tip AI koji poseduje kognitivne sposobnosti na nivou čoveka, omogućavajući mašinama da razumeju, uče i primenjuju znanje na bilo koji intelektualni zadatak. Za razliku od trenutne, takozvane "uske" AI (Narrow AI), koja je dizajnirana samo za neke specifične zadatke, AGI može generalizovati veštine, rešavati nepoznate probleme i samostalno se adaptirati.
Međutim, i sam Huang je naglasio da odgovor na pitanje "kada stiže AGI" zavisi isključivo od toga kako mi kao ljudi definišemo taj pojam. Huang je objasnio da, ukoliko definicija podrazumeva sposobnost softvera da prođe niz komplikovanih kognitivno-saznajnih testova, onda je veštačka inteligencija već na samom pragu tog dostignuća.
Ipak, Huang je ovde povukao jasnu granicu: iako AI trenutno može da briljira u rešavanju logičkih zadataka i procesiranju ogromne količine podataka, on napominje da je definisanje i izjednačavanje AGI-ja i ljudskog uma i dalje daleko. Razlog je krajnje jednostavan - ni sami naučnici se još uvek ne slažu oko toga kako tačno ljudski um funkcioniše, pa je samim tim teško odrediti šta je "um".
Huangova izjava dolazi u trenutku kada Nvidia beleži istorijske finansijske rezultate, sa vrednošću kompanije koja je premašila neverovatna dva biliona dolara, upravo zahvaljujući "AI groznici" koju trenutno "čovek u kožnoj jakni" Džensen Huang predvodi.
