Evropska unija je pre neki dan, tačnije od 2. avgusta ove godine, počela da primenjuje novi dokument pod nazivom AI Act, koji uvodi obavezna pravila o transparentnosti korišćenja veštačke inteligencije. Glavna ideja ovog dokumenta nije da se ograniči razvoj AI, već da ljudi uvek znaju kada komuniciraju sa veštačkom inteligencijom ili gledaju sadržaj koji je ona napravila ili značajno izmenila.
U praksi to znači nekoliko važnih stvari. Na primer, ako razgovarate sa AI chatbotom ili virtuelnim asistentom, mora jasno da bude naznačeno da ne razgovarate sa čovekom. Takođe, fotografije, video-zapisi, audio-snimci i drugi sadržaji koji su generisani ili realistički izmenjeni pomoću AI treba da budu označeni, dok je posebna pažnja posvećena takozvanom deepfake sadržaju, koji mora biti jasno obeležen kako ljudi ne bi bili dovedeni u zabludu.
Pored vidljivih oznaka, kompanije će morati da ugrađuju i tehničke oznake (metapodatke ili digitalne vodene žigove), koji omogućavaju softveru da automatski prepozna da je sadržaj nastao pomoću AI. Zanimljivo je da korisnik možda neće videti te oznake, ali će moći da ih očitaju drugi sistemi, tako da je mogućnost prevare dodatno smanjena.
Ova pravila se za sada odnose na kompanije koje nude AI usluge ili koriste AI u svom poslovanju na teritoriji Evropske unije. Za postojeće AI sisteme ostavljen je prelazni period od nekoliko meseci za uvođenje tehničkih oznaka, dok novi sistemi moraju odmah da ispunjavaju zahteve. Kompanije koje prekrše pravila mogu biti kažnjene sa do 15 miliona evra ili do 3% godišnjeg globalnog prometa, u zavisnosti od toga koji je iznos veći.
Istini za volju, mnoge velike tehnološke kompanije, poput Mete, Google-a i TikTok-a, već koriste određene oznake za AI sadržaj, ali će sada morati da ih usklade sa jedinstvenim evropskim pravilima. S druge strane, deo industrije smatra da su smernice stigle kasno i da postoje nejasnoće oko toga kada je označavanje zaista obavezno.
Suština cele regulative je da se smanji mogućnost obmane i širenja dezinformacija. Evropska komisija smatra da će ljudi lakše proceniti pouzdanost informacija ako odmah znaju da li je nešto napisao čovek ili veštačka inteligencija. Kritičari, međutim, upozoravaju da bi previše oznaka moglo da dovede do svojevrsnog "zamora od upozorenja", slično kao što su mnogi korisnici prestali da obraćaju pažnju na GDPR "cookie" obaveštenja.
Po mom skromnom mišljenju, ovo je verovatno tek prvi korak. Ako se pravila pokažu uspešnim, nije teško zamisliti da će u narednim godinama postati uobičajeno da gotovo svaki ozbiljniji AI-generisani sadržaj nosi neku vrstu standardizovane oznake ili digitalnog potpisa, ne samo u EU već i u drugim delovima sveta. Ovo je, naravno, moj lični zaključak koji je zasnovan na dosadašnjem razvoju regulative, a šta će zaista biti, ostaje da se vidi.
