Optimus - Tesla bot

Ilon Mask (Elon Musk) nastavlja sa inovacijama. Kompanija Tesla, najpoznatija po proizvodnji električnih automobila, nedavno se uključila u proizvodnju humanoidnih robota. S obzirom na to da se Tesla bavi implementacijom veštačke inteligencije u mnogim poljima, sasvim logičan sled stvari je bio da nam nadavno predstavi i svog robota!

Termin "Robot" (izvedeno od: rob - prinudni rad), je prvi put upotrebio češki pisac Karel Čapek u svom SF pozorišnom komadu "R.U.R", u kojem ljudi prave androidne sluge koje se u jednom trenutku okreću protiv njih i uništavaju svet.

Pokušaji ljudi da naprave mehaničkog slugu ili mehaničku zamenu za ljudski rad datiraju još iz doba stare Kine, Egipta i Grčke. Znatno kasnije, Leonardo da Vinči je napravio plan mehaničkog viteza koji je mogao da vrši neke osnovne pokrete rukama i glavom.

U naše moderno doba, roboti su već odmenili ljude na mnogim poslovima i koriste se u mnogo različitih oblasti, kao što su industrija, vojska, igračke i zabava, itd.

Sa naglim razvojem veštačke inteligencije poslednjih godina, došlo je i do isto tako naglog ravoja mogućnosti androidnih, odnosno humanoidnih robota. U tom smislu, najnovije čudo od robota je nedavno predstavila kompanija Tesla, pod imenom Optimus ili popularno Tesla bot.

Razvoj Optimusa je započet 2021. godine, dok se prvi prototip pojavio 2022. godine. U maju ove, 2023. godine, Mask je predstavio čak pet novih prototipova Optimusa, a Mask je tada izjavio da će proizvodnja robota u budućnosti biti jedna od Teslinih glavnih preokupacija i planova razvoja u budućnosti. 

Optimus je humanoidni robot visine 173cm, koji može da hoda, izbegava prepreke, prilagođava se okruženju i radi različite svakodnevne poslove, ali i one koji su opasni za ljude ili monotoni. Moći će da asistira ljudima u domaćinstvima i svuda gde je ljudima korisna i potrebna pomoć.

Optimus mesto lica ima ekran na kojem se ispisuju svi bitni podaci, a svet oko sebe "vidi" i "oseća" putem osam kamera postavljenih na glavi i centralnog kompjutera. Kreće se putem 40 elektromehaničkih aktuatora (aktuatori su uređaji koji određenu ulaznu energiju pretvaraju u pokrete i dovođenje sklopa u određene položaje). U Optimusa je implemetirana veštačka inteligencija (AI) putem Dojo superkompjutera za trening neuronske mreže, koji se smatra za trenutno najnapredniji kompjuter u toj oblasti. Optimus može da uči pokrete od ljudi, da ih pamti i prilagođava se okruženju. Spada u takozvane robote opšte nemene, što znači da će se kretati u ljudskom okruženju i direktno komunicirati sa ljudima.

Sam Ilon Mask kaže Optimus u ovom trenutku nije peterano dubokouman i da  još uvek smišlja i uči kako da radi osnovne stvari. Takođe, radi se i na njegovoj potpunoj bezbednosti za ljude, što je još jedan ogroman izazov. Mask smatra da će u naredne tri godine sve ovo biti ostvareno i da će Optimus krenuti u prodaju po početnoj ceni od 20.000 dolara, dok bi tokom godina ta cena mogla vremenom pasti na neverovatnih 20 dolara. 

Свети Пантелејмон, Горњи Нерези

У непосредној близини Скопља, у селу Горњи Нерези, налази се један од најзначајнијих хришћанских, уметничких и историјских споменика из половине 12. века, у доба владавине династије Комнин, али и целокупне византијске уметности - црква посвећена Светом Пантелејмону.

Невероватно је да базилика, релативно мала по површини и укупним димензијама, крије на својим зидовима неке од најзначајнијих и најлепших примера византијске уметности. То посебно важи за фреске на којима је приказано Оплакивање Христа и Скидање Са Крста. 

Невероватни су уметникова инвенција и промишљање у приказивању ликова и сцена. Први пут у историји, Богородица је приказана са свим болним емоцијама на лицу. Видљиви су, и готово се могу осетити, њен бол за мртвим сином, њена нежност и материнство. Посебно је импресивно приказано лице Богородице, које одаје бол и дубоку тугу. Богородица гледа у мртво лице свога сина, њене обрве су подигнуте и набране, уста стиснута у плачном грчу, а њене очи пуне бола.

Овакав приступ представља прекид са ранијим византијским сликарством, јер је сликар посветио посебну пажњу унутрашњим осећањима осликаних ликова, што поново можемо видети тек у доба ренесансе, читавих 200 година касније. Ово много говори о томе колико је непознати византијски уметник ишао испред свог времена и до тада установљених канона.

Црква Светог Пантелејмона спада у оне хришћанске и уметничко-историјске споменике које човек бар једном у животу треба да обиђе, види и поклони се.