У непосредној близини Скопља, у селу Горњи Нерези, налази се један од најзначајнијих хришћанских, уметничких и историјских споменика из половине 12. века, у доба владавине династије Комнин, али и целокупне византијске уметности - црква посвећена Светом Пантелејмону.
Невероватно је да базилика, релативно мала по површини и укупним димензијама, крије на својим зидовима неке од најзначајнијих и најлепших примера византијске уметности. То посебно важи за фреске на којима је приказано Оплакивање Христа и Скидање Са Крста.
Невероватни су уметникова инвенција и промишљање у приказивању ликова и сцена. Први пут у историји, Богородица је приказана са свим болним емоцијама на лицу. Видљиви су, и готово се могу осетити, њен бол за мртвим сином, њена нежност и материнство. Посебно је импресивно приказано лице Богородице, које одаје бол и дубоку тугу. Богородица гледа у мртво лице свога сина, њене обрве су подигнуте и набране, уста стиснута у плачном грчу, а њене очи пуне бола.
Овакав приступ представља прекид са ранијим византијским сликарством, јер је сликар посветио посебну пажњу унутрашњим осећањима осликаних ликова, што поново можемо видети тек у доба ренесансе, читавих 200 година касније. Ово много говори о томе колико је непознати византијски уметник ишао испред свог времена и до тада установљених канона.
Црква Светог Пантелејмона спада у оне хришћанске и уметничко-историјске споменике које човек бар једном у животу треба да обиђе, види и поклони се.
