Prateći misiju Artemis II, primetio sam da se u medijima često koriste pojmovi za koje oni koji ih izgovaraju nisu baš sigurni šta znače i da li su ispravni. U tom smislu, mogli smo često čuti termine „svemirski brod“, „modul“, „kapsula“, „raketa“... Iako su ovi termini slični, ipak nisu identični i postoje značajne razlike među njima.
Hajde zato da ukratko vidimo šta su svemirski brod, svemirska letelice, modul, komandni modul, raketa, kapsula...
Dakle, iako se ovi termini često koriste naizmenično, razlika je zapravo u hijerarhiji i funkciji. U najkraćem: svaka kapsula je modul, ali nije svaki modul kapsula.
Šta je zapravo svemirski modul? Modul je opšti termin za samostalni deo svemirske letelice koji ima neku specifično određenu namenu. Možemo ga jednostavno zamisliti kao jednu sobu u većoj kući ili stanu. Svemirski brodovi i stanice (poput Međunarodne svemirske stanice - ISS), su modularni, što znači da se sastoje od više ovakvih delova koji se spajaju. Modul može biti laboratorija, čvor za spajanje, skladište ili prostor za život. Većina modula nema sopstveni pogon za duga putovanja, jer oni služe da budu deo veće celine.
Šta je onda svemirsku kapsula? Ona je u suštini vrlo specifična vrsta modula. To je deo letelice koji je dizajniran da vrati posadu ili neki teret na Zemlju, ako je let bez ljudske posade. kapsule prepoznajemo po veoma karakterističnom obliku, obično zaobljenog konusa, koji im omogućava stabilnost pri prolasku kroz atmosferu. Kapsula je dizajnirana da izdrži ekstremnu toplotu prilikom povratku i uvek ima toplotni štit. Takođe, kapsula praktično uvek koristi padobrane za spuštanje u okean ili na kopno. Uz to, uglavnom su veoma skučene jer je svaki gram bitan za lansiranje i povratak.
Evo jednog konkretnog primera: svemirski brod Apollo, kojim su ljudi išli na Mesec, sastojao se od komandnog modula, koji je istovremeno bio kapsula, servisnog modula koji je nosio kiseonik i gorivo, i konačno lunarnog modula koji je sleteo na Mesec. Dakle, ovde je kapsula bila samo jedan modul u celom sistemu. Sve ostalo je bila raketa u kojoj su bili smešteni motori i pogonsko gorivo.
Da se vratimo sada na misiju Artemis II. Orion je svemirski brod (Svemirska letelica), koji se sastoji od više modula, od kojih je ključni komandni modul, odnosno kapsula. To je zapravo deo koji mi vizuelno prepoznajemo kao Orion i to je kapsula u pravom smislu te reči. U njoj boravi četiri astronauta tokom lansiranja, misije i povratka.
Ujedno, kapsula je jedini deo Oriona koji ima toplotni štit i koji se vraća na Zemlju. Sve ostalo sagoreva u atmosferi prilikom povratka sa putovanja.
Drugi deo Oriona je takozvani Evropski servisni modul (European Service Module - ESM)
To je onaj donji deo koji je napravila Evropska svemirska agencija (ESA) i koji služi kao skladište, te se ne smatra kapsulom, već modulom.
Pre nego što kapsula uleti u atmosferu, servisni modul se odvaja i biva uništen. On nije dizajniran da preživi trenje vazduha. A zašto je to tako napravljeno? Postoji jedan vrlo praktičan razlog, a to je masa.
Da bi se kapsula bezbedno vratila na Zemlju, potreban joj je težak toplotni štit. Kada bismo pokušali da vratimo i taj deo za skladištenje i gorivo (servisni modul), letelica bi bila preteška, štit bi morao biti ogroman, a padobrani ne bi mogli da izdrže toliku težinu.
Zato se sve što nije neophodno za sam ulazak u atmosferu pakuje u poseban modul koji se odbacuje, dok se ljudska posada nalazi u bezbednoj, ojačanoj kapsuli.
Na kraju, kao što vidimo, Orion je svemirski brod, njegov prednji deo je kapsula, a zadnji deo je servisni modul.
Ostatak cele rakete koju vidimo na lansirnoj rampi pre samog lansiranja, predstavljaju praktično rezervoare za gorivo i motore. Ceo ovaj sistem se naziva SLS (Space Launch System), ili svemirski lansirni sistem.
