Nakon više od 50 godina čovečanstvo je napravilo veliki, istorijski korak u osvajanju Meseca i onda, na prvi pogled, odlučilo da stane. A onda je na red došla na red misija Artemis... Program NASA Artemis upravo se nalazi u fazi ponovnog ubrzavanja stvari. Nakon nedavnog velikog uspeha misije Artemis II, NASA već ubrzano priprema nastavak u vidu misije Artemis III.
Međutim, za razliku od onoga što se do nedavno očekivalo i što je bilo najavljeno i od strane same NASA-e, Artemis III ipak neće odvesti ljude na površinu Meseca. To će učiniti nek naredna misija Artemis IV.
Zašto je došlo do ove izmene plana? Idemo redom...
Kada je Apollo 11 sleteo na Mesec, svet je gledao u nebo i Mesec sa oduševljenjem. Bio je to skok u nepoznato, vođen političkom nužnošću i tehnološkom hrabrošću. Međutim, danas više od pola veka kasnije, kontekst je potpuno drugačiji. Ljudi se ne vraćaju na Mesec da bi dokazali da mogu da tamo stignu, već da bi tamo ostali.
Upravo zato je naredna misija Artemis III promenila plan. Umesto spektakularnog spuštanja, misija je preoblikovana u svojevrsni orbitalni test, kompleksnu, ali neophodnu proveru svih sistema koji će jednog dana omogućiti ljudima da ponovo kroče na mesečevo tlo.
Artemis III je zamišljen kao verifikacija i u njenom središtu nalazi se susret tehnologija koje nikada ranije nisu radile zajedno u realnim uslovima. Svemirski brod Orion, lansiran pomoću rakete Space Launch System, poneće posadu u orbitu, gde će se odigrati ono što je suštinski najvažnije prilikom puta na Mesec i sletanja, a to spajanje sa lunarnim lenderima.
Trenutno postoje dva koncepta: prvi je Starship HLS kompanije SpaceX, a drugi Blue Moon kompanije Blue Origin Oba ova lendera će biti testirana u uslovima koji ne praštaju greške i koji moraju funkcionisati savršeno.
Osim novih lunarnih lendera, tu su i nova svemirska odela, poput AxEMU sistema koje razvija Axiom Space, koja predstavljaju suštinsku promenu filozofije. Umesto rigidnih konstrukcija koje su ograničavale pokrete astronauta, nova odela pokušavaju da vrate maksimalnu slobodu kretanja u ekstremnom okruženju. Fleksibilnost, izdržljivost i dugotrajnost odela više nisu luksuz, nego bukvalno preduslov opstanka.
U isto vreme, misija Artemis III će testirati sisteme za održavanje života, komunikaciju i navigaciju, koji neće biti testirani u nekakvoj simulaciji, već u stvarnim uslovima svemira. Svaka greška u ovom koraku bila bi eksponencijalno skuplja kasnije.
U eri kada se tehnološki projekti često vode brzinom medijske pažnje, odluka da se odloži sletanje na Mesec ne deluje popularno, ali upravo ta odluka govori mnogo o ozbiljnosti pristupa, jer svemir ne oprašta optimizam koji nije potkrepljen pouzdanošću.
Ako Artemis III ispuni svoj zadatak, naredna misija Artemis IV će biti finalna realizacija.
To će biti trenutak kada će se ljudi vratiti na Mesec, ali ovoga puta ne kao posetioci, već kao pioniri dugoročnog prisustva. Baza na Mesecu, održivi boravak, pa čak i priprema za let na Mars sve to počinje sa misijom Artemis III, u jednoj orbitalnoj probi koja na prvi pogled deluje skromno i ne naročito zanimljivo za široki auditorijum.
Kao što vidimo, Artemis III neće biti misija koja će promeniti svet preko noći, niti će doneti fotografiju astronauta koji pobada zastavu na Mesecu. Umesto toga, doneće nešto daleko vrednije, a to je sigurnost da kada se to konačno dogodi, neće biti pitanje sreće, već spremnosti. I možda je upravo to najveći napredak koji su ljidi napravili od vremena Apolla – ne u tehnologiji, već u razumevanju šta znači otići negde i tamo zaista i ostati.
