Svi oni ljubitelji SF žanra koji su pročitali čuvenu tetralogiju Artura Klarka (Arthur C. Clarke), o vanzemaljskom intergalaktičkom brodu "Rama" i ramanskoj civilizaciji, sigurno se sećaju RoKir-a, to jest robota hirurga koji je imao zadatak da na svemirskom brodu koji su ljudi uputili u susret Rami, operiše u slučaju potrebe i kako je taj isti robot sticajem okolnosti (ne svojom krivicom), tokom operacije ubio komandanta misije generala Valerija Borzova.
To mi je bila prva asocijacija dok sam čitao jedan tekst o potencijalnoj upotrebi robota kod operacija ljudi. U tom smislu, u svetu gde veštačka inteligencija (AI) sve više ulazi u sferu medicine, Ilon Mask (Elon Musk) je nedavno uzburkao javnost tvrdnjom da će roboti pokretani AI-jem nadmašiti i najbolje ljudske hirurge za svega pet godina. Ova njegova izjava, iako provokativna i previše smela, otvara mnoga važna pitanja - da li je savremena medicina zaista blizu takve tehnološke revolucije?
Nakon određenog istraživanja tematike, hajde da pogledamo gde se trenutno nalazimo na putu ka autonomnim hirurškim robotima i da li će ljudska ruka ipak zauvek ostati nezamenjiva u operacionim salama.
U objavi na mreži X, Elon Musk je istakao: Roboti će nadmašiti dobre hirurge za nekoliko godina, a najbolje hirurge za otprilike pet godina. Kao dokaz naveo je Neuralink-ov robotski sistem koji već ugrađuje tanke elektrode u mozak sa preciznošću koju ljudska ruka ne može postići. Ovaj sistem koristi sofisticirani mehanizam koji vizuelno identifikuje krvne sudove i izbegava ih, što omogućava bezbednu implantaciju bez rizika od unutrašnjeg krvarenja.
Najpoznatiji robotski sistem danas je "da Vinci Surgical System", koji omogućava minimalno invazivne operacije sa velikom preciznošću, ali i dalje pod punom kontrolom hirurga. Robot ne donosi odluke samostalno, već prenosi pokrete hirurga sa konzole na robotske instrumente. Pored ovog, tu su i drugi robotski sistemi poput Versius (CMR Surgical) i Hugo (Medtronic), koji donose modularnost i ergonomiju, ali ni oni (za sada) nemaju visok nivo autonomije.
Za razliku od ovih, Neuralinkov robot R1 predstavlja visok nivo automatizacije u veoma specifičnoj oblasti neurohirurgije. On samostalno izvodi gotovo celu proceduru implantacije bez aktivne uloge hirurga. Ovaj robot koristi iglu debljine 25 mikrometara za postavljanje niti debljine 4-6 mikrometara, što je nivo preciznosti koji ljudska ruka ne može da postigne.
Ipak, iako tehnološki napredak obećava, u ovoj problematici postoji čitav niz ozbiljnih izazova, kao što su:
Etika i poverenje pacijenata: Ko je odgovoran ako robot pogreši? Da li bi pacijenti pristali na operaciju bez ljudskog nadzora?
Adaptabilnost u nepredvidivim situacijama: Ljudski hirurg može da donosi odluke u realnom vremenu, na osnovu instinkta i iskustva. Roboti to za sada ne mogu.
Regulatorni okvir: Zdravstveni sistemi još nisu spremni da legalno odobre potpunu autonomiju robota u hirurgiji.
Zbog svega ovoga, a kako stvari trenutno stoje, najverovatniji razvojni put u narednoj deceniji je takozvani hibridni model, koji podrazumeva saradnju čoveka i mašine. Roboti će obavljati zadatke koji zahtevaju mikropreciznost i stabilnost, dok će hirurzi donositi ključne odluke i reagovati u eventualnim kritičnim situacijama. Već sada se AI koristi za analizu snimaka, asistenciju tokom operacija, pa čak i za učenje iz prethodnih zahvata, pa će svakako i dalje napredovati.
Šta reći na kraju ovog kratkog teksta? Maskova tvrdnja svakako ima utemeljenje u brzom razvoju tehnologije, ali vremenski okvir od pet godina deluje previše optimistično, čak i najvećim optimistima. Umesto potpunog izmeštanja ljudi iz operacione sale, realnije je očekivati sve čvršću saradnju između hirurga i robota, tako što bi se kombinovala preciznost mašine sa empatijom, ljudskim osećanjima i mudrošću čoveka.
Ako roboti ipak postanu bolji od nas u sečenju i spajanju tkiva, još će dosta vremena proći pre nego što nauče da nam stave ruku na rame pre operacije i emotivno i utešno kažu: "ne brinite, biće sve u redu."
