U kratkom tekstu koji sledi, jedan od najvećih živih teorijskih fizičara, astrofizičara i popularizatora nauke profesor Mičio Kaku, kaže:
Ako neidentifikovani leteći objekti (NLO) zaista nisu sa naše planete, onda ta bića imaju sposobnost da manipulišu prostorom i vremenom kako bi putovala do druge galaksije. Ne samo to, već je verovatno da dolaze iz civilizacije tipa 3. Ako su ovi posetioci neprijateljski nastrojeni, nemamo nikakve šanse protiv njih. Apsolutno ništa ne možemo učiniti da ih zaustavimo. Poverljivi snimci su pokazali da ovi misteriozni objekti putuju hipersoničnim brzinama, krećući se suprotno od vazdušnih struja i pri brzinama koje bi smrskale svako živo biće na Zemlji kada bi bilo unutar njih. Ove letelice putuju brzinom 20 puta većom od brzine zvuka, spuštajući se sa visine od 80.000 stopa za samo nekoliko sekundi, što isključuje sve što poznajemo na Zemlji. Moramo u tom slučaju priznati da nismo sami i da nas možda posećuju bića iz drugog sveta.
Kao što vidimo, ovo kratko razmišljanje se bavi spekulacijama o mogućem prisustvu vanzemaljskih letelica u vazdušnom prostoru naše planete, kao i mogućnostima da napredne civilizacije posmatraju ili posećuju Zemlju. Profesor Kaku sugeriše da ako su neidentifikovani leteći objekti (NLO) zaista vanzemaljskog porekla, tada bi njihova tehnologija morala da bude daleko iznad naše.
On takođe spominje koncept Tipa 3 civilizacije, koji dolazi iz skale kardaševa, koja predstavlja teorijskeu klasifikaciju civilizacija prema njihovoj energetskoj moći i nivou dostignutog napretka. Civilizacija tipa 3 bi mogla da kontroliše energiju cele galaksije i verovatno bi imala tehnologiju za manipulaciju prostorom i vremenom.
Dalje, tekst se osvrće na poverljive vojne snimke koji pokazuju objekte koji se kreću neverovatnim brzinama i manevrišu na načine koji nisu mogući sa današnjom ljudskom tehnologijom. Ovo implicira da bi takve letelice mogle biti vanzemaljske, ili eventualno rezultat neke napredne tajne ljudske tehnologije koja još uvek nije javno poznata.
Vratimo se sada kotak unazad. Verovatno se neko već zapitao, čitajući ovaj tekst, šta su to zapravo civilizacija Tipa 3 i skala Kardaševa?
Kardaševljeva skala je teorijska metoda klasifikacije civilizacija prema njihovoj sposobnosti da koriste i kontrolišu energiju. Osmislio ju je sovjetski/ruski astrofizičar Nikolaj Kardašev daleke 1964. godine i ta njegova skala ima tri osnovna nivoa:
Tip 1 (planetarna civilizacija) – Koristi svu energiju dostupnu na svojoj planeti, uključujući solarnu, geotermalnu i sve druge moguće resurse. Čovečanstvo trenutno nije ni na ovom nivou (procene kažu da smo tek na oko 0,72 prema toj skali).
Tip 2 (stelarna civilizacija) – Može da koristi i kontroliše svu energiju svoje zvezde, na primer pomoću Dajsonove sfere – hipotetičke megastrukture koja bi potpuno okružila zvezdu i skupljala njenu energiju. Da bliže objasnim: Dajsonova sfera je megastruktura koju je osmislio i opisao Friman Dajson, britansko-američki fizičar i matematičar. Takva sfera predstavlja sistem satelita koji orbitiraju oko neke zvezde, tako da u potpunosti okružuju tu zvezdu i konzumiraju, čuvaju i koriste energiju koju ta zvezda zrači.
Tip 3 (galaktička civilizacija) – Koristi energiju čitave galaksije, kontrolišući moć milijardi zvezda. Ovakva civilizacija bi mogla putovati između zvezdanih sistema i potencijalno manipulisati prostorom i vremenom.
Osim ova tri osnovna tipa, postoje i teoretski Tip 4 i Tip 5, gde bi civilizacija mogla da koristi energiju čitavog univerzuma (Tip 4) ili čak multiverzuma (Tip 5), ali to je trenutno više u domenu spekulativne fizike, jer mi trenutno nismo sigurni ni da li multiverzum uopšte postoji.
Mi Zemljani smo još daleko od čak i Tip 1 nivoa, ali ako uspemo da u budućnosti napredujemo bez velikih prirodnih katastrofa ili ratova, teoretski bismo mogli da dostignemo taj nivo u narednih nekoliko vekova. Profesor Mičio Kaku je procenio da bi ljudska civilizacija mogla da dostigne status Tipa 1 za oko 100–200 godina, status Tipa 2 za par hiljada godina, a status Tipa 3 za oko 100.000 do 1 milion godina.
Naravno, Kardaševljeva skala je čista teorija, ali daje dobru perspektivu o mogućem tehnološkom napretku i granicama koje bi civilizacije mogle da dostignu. Zanimljivo je i to da mnogi naučnici, poput čuvenog Karla Sagana, ne samo da su prihvatili ovu skalu, već su pokušali da je dodatno matematički prilagode. Sagan je, recimo, predložio kontinuiranu skalu umesto striktnih nivoa, prema kojoj je Zemlja trenutno negde oko 0,72, što znači da mi još nismo ni planetarna civilizacija.
Što je još zanimljivljivije, ako neka vanzemaljska civilizacija postoji i ako je Tip 3, to bi značilo da mi sa našom tehnologijom čak ne bismo ni mogli da je prepoznamo kao civilizaciju, osim ako ona sama ne poželi da nam se eksplicitno otkrije! Takva civilizacija bi mogla da koristi metode komunikacije, tehnologija i korišćenja energije koje su nama potpuno nepoznate i neshvatljive, poput kvantne teleportacije, manipulacije crnim rupama, ali i manipulacije vremenom i prostorom.
I pored čisto teoretskog razmatranja, spomenuta skala je istovremeno odličan misaoni eksperiment, jer ako pogledamo gde smo sada i šta bismo mogli da budemo u budućnosti, vidimo koliko prostora za napredak još imamo. Jedino ostaje pitanje da li čovek kao takav ima dovoljan intelektualni i saznajni kapacitet, te da li će ga ikada imati, da se nosi sa ovako složenim i nama trenutno nezamislim problemima.
PS. Dodao bih na kraju jedan kratak komentar na izrečeno na početku "Ako su ovi posetioci neprijateljski nastrojeni, nemamo nikakve šanse protiv njih". Među ljudima koji se bave fenomenom vanzemaljskih civilizacija, vlada mišljenje da takve civilizacije ne mogu biti nasilne. Ljudi su izuzetno primitivni u poređenju sa bilo kojom civilizacijom koja bi imala mogućnost da manipuliše kosmičkim zakonima. Ti stručnjaci veruju da bi vanzemaljci posmatrali našu vrstu kao vrstu koja još uvek praktikuje rat, međusobna ubijanja, pljačke, kriminal, zavere, te nas gledali slično kao što mi gledamo na kanibale. Oni nas verovatno mogu proučavati iz daljine na način na koji mi proučavamo neka plemena iz dubina amazonskih šuma, ali je veća verovatnoća da bi došli u miru, nego da nas napadnu. Možda zato povremeno otkrivamo njihovo postojanje, ali ne i njihovu komunikaciju sa nama, ako ona uopšte postoji.
Sa druge strane, jedan broj stručnjaka misli da bi takve civilizacije mogle biti nasilne ne zato što imaju nešto protiv ljudi, nego zato što im trebaju resursi. Ovi prvi se tome protive, navodeći kao argument da resursa na Zemlji i dalje ima dovoljno, za sve, te da za nasiljem nema potrebe, što je opet upitno, jer takva civilizacija bi zahtevala ogromne resurse i energiju, a mi bismo im tu bili konkurencija. Kako god bilo, ako ikada dođe do opšteg kontakta sa vanzemaljskim bićima, teško da možemo znati bilo šta unapred. Bio bi to susret za koji niko ne može unapred predvideti kako bi izgledao niti čemu bi vodio.
Da li bih ja voleo da do takvog susreta dođe za moga života i da njemu prisustvujem? Moj odgovor je više nego kratak i jasan - da.
