Da li je Mesec zaista bio u senci Zemlje u času kada je, po hrišćanskom predanju, Isus Hristos razapet? Šta kaže astronomija, a šta drevni zapisi?
Hajde da u ovom kratkom tekstu, a na dan Vaskrsa, pogledamo istorijski i teološki kontekst ovog događaja, za koji mnogi kažu da je bio najveći događaj u istoriji čovečanstva.
Prema izveštajima i zapisima Jevanđelista, u času kada je Isus razapet „nastade tama po celoj zemlji“ i „od podneva do tri popodne tama je zahvatila svu zemlju“ (Luka 23:44). Ova misteriozna tama, koja je trajala tri sata, vekovima je izazivala rasprave da li je u pitanju bila samo prirodna pojava, ili veliki božanski znak?
Danas znamo da NASA poseduje veoma precizne tabele lunarnih i solarnih pomračenja koja pokrivaju hiljade godina u prošlost i budućnost. Na osnovu ovih podataka, utvrđeno je da se 3. aprila 33. godine nove ere, u večernjim časovima, desilo delimično pomračenje Meseca, vidljivo sa prostora Jerusalima.
Mesec je tog dana izašao nad horizontom već delimično u senci Zemlje — što znači da je posmatračima izgledao kao „krvavi mesec“, što se podudara sa opisom u Delima apostolskim: „Mesec će se pretvoriti u krv pre nego što dođe veliki i slavni dan Gospodnji.“
Evo šta konkretno kažu podaci i NASA-ine simulacije:
• Datum: 3. april 33. n.e.
• Tip pomračenja: Delimično
• Vidljivost: Izrael, Istočni Mediteran
• Vreme maksimuma: Oko 18:50 po lokalnom vremenu
📚 Izvor: NASA GSFC Eclipse Web Site – Fred Espenak
Iako NASA, što je za očekivati, nije zvanično povezala ovo pomračenje sa raspećem Gospoda Isusa Hrista, podatke koje ona nudi koristili su naučnici kao Colin Humphreys i W.G. Waddington da predlože upravo 3. april 33. godine kao najverovatniji datum Hristovog raspeća, što je inače prihvaćeni datum Hristovog stradanja. Oni tvrde da citat — „Sunce će se pretvoriti u tamu“ — direktno upućuje na Jevanđelistu Mateja i usklađuje se sa tročasovnim pomračenjem o kome se govori u Jevanđeljima.
Ovo je jedan od retkih primera gde astronomija, istorija i teologija stoje na zajedničkom tlu. Nebo je tog dana nad Jerusalimom zaista bilo svedok događaja koji je oblikovao istoriju čovečanstva i upravo zahvaljujući savremenoj nauci, možemo bolje razumeti šta su ljudi tada videli i šta se zaista dogodilo.
Na kraju ovog kratkog teksta, svima želim srećan praznik Hristovog vaskrsenja, rečima - Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse!
