Noćno nebo je oduvek fasciniralo ljude, pa čak i one koji nikada nisu pokazivali neko posebno interesovanje za tajne svemira. Jednodstavno, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Gledano golim okom, ono deluje spokojno, gotovo prazno. Ali, prava slika svemira, kada bismo mogli videti sve što u njemu postoji, neuporedivo je bogatija, življa i neverovatno zgusnutog sjaja. Hajde da ovde zajedno istražimo kako se noćno nebo menja zavisno od naše perspektive i tehnologije koju koristimo.
Pogled sa Zemlje:
Čak i na najtamnijim mestima planete, gde nema svetlosnog zagađenja, ljudsko oko može da vidi najviše oko 2.500 do 3.000 zvezda. Iako su te zvezde samo delići nase galaksije Mlečni put, one nam izgledaju kao usamljene tačke na ogromnoj tamnoj pozadini noćnog neba. Ograničenja naseg vida i Zemljina atmosfera koja rasipa svetlost čine da nam svemir noću deluje prazan i tih.
Pogled kroz teleskop:
Čak i amaterski teleskop može otvariti sasvim novo poglavlje. Kroz okular vidimo desetine hiljada zvezda, magline u boji, kao i udaljene galaksije koje su golim okom nevidljive. Svaka duža ekspozicija otkriva jos više: strukture u svemiru postaju vidljivije, svetlost zvezda se razliva u spektakularne prizore, a svemir se pokazuje kao vrtlog svetlosti i tajni.
Pogled iz interstelarnog broda:
Zamislimo da se nalazimo u interstelarnom brodu, daleko od Zemljine atmosfere i svetlosnog zagađenja. Kroz ogromno staklo našeg svemirskog broda možemo videti beskrajno polje zvezda - blistavih, raznobojnih, rasutih svuda oko nas. Svaka tačka svetlosti je potencijalni svet sa sopstvenim pričom. Svetlost je oštrija, zvezde sijaju jače, a svemir je ispunjen milionima svetlosnih izvora. To je prizor koji oduzima dah i podseća nas koliko smo mali, a opet neraskidivo povezani sa univerzumom, samom činjenicom da smo deo njega.
Noćno nebo je daleko vise od onoga što vidimo. Ono je beskrajna mreža svetova, skrivena od nas našom ograničenom percepcijom. Uz pomoć tehnologije, a jednog dana možda i putovanjem kroz svemir, otkrivaćemo sve više i više te skrivene lepote. Svaki pogled u nebo budi želju u nama za istraživanjem, sanjarenjem i povezivanjem sa velikim kosmičkim misterijama.
Ako ste ikada osetili strahopoštovanje dok gledate u noćno nebo, a sigurno jeste, znajte da gledate samo površinu nečega daleko većeg i veličanstvenijeg. Možda će buduća putovanja u svemir omogućiti da i sami doživimo tu pravu sliku univerzuma.
Pogledajmo na kraju ovu fotografiju:
Gornji deo slike prilično realno prikazuje ono što zaista vidimo golim okom sa Zemlje, čak i prilikom posmatranja neba na najmračnijem mestu bez ikakvog svetlosnog zagađenja. U najboljem slučaju možemo videti od nekoliko stotina do oko 2.500 zvezda, ali ne više od tog broja. To se dešava zbog ograničenja ljudskog oka, koje jednostavno nije dovoljno osetljivo niti ima moć da uhvati sasvim slab sjaj udaljenih zvezda, kao ni sve talasne dužine na kojima zvezde emituju svoju svetlost.
Donji deo slike prikazuje fotografiju napravljenu moćnim teleskopom, poput Hubble Space teleskopa (HST). Takvi teleskopi imaju ogromnu svetlosnu moć i dugo vreme ekspozicije, te snimaju istu tačku neba satima ili danima, pa otkrivaju milione slabih i udaljenih zvezda i galaksija koje mi nikad golim okom ne bismo mogli videti.
Realno stanje stvari nam (po)kazuje da nebo zaista jeste prepuno zvezda, ali našim očima ono izgleda mnogo praznije, jer smo ograničeni mogućnostima našeg vida.
Dakle, možemo reći da gornja slika tačno oslikava ono što realno postoji u svemiru, ali ne i ono što ljudsko oko može videti bez pomoći savremene tehnologije.
