U jednom prethodnom tekstu na Blogu, u kojem sam skromno pokušao da se bavim vanzemaljskim civilizacijama i njihovom mogućom tehnologijom, spomenuo sam takozvanu Dajsonovu (Dyson) sferu, pa bi pre čitanja ovog teksta bilo dobro pročitati i taj navedeni tekst - NLO i skala Kardaševa (klik)
Dakle, Dajsonova sfera je hipotetička megastruktura koja u potpunosti okružuje jednu zvezdu, upijajući veliku većinu ili čak svu njenu energiju. Ovu megastrukturu je osmislio i opisao Friman Dajson (Freeman Dyson), britansko-američki fizičar i matematičar. Takva sfera predstavlja sistem satelita koji orbitiraju oko neke zvezde, tako da u potpunosti okružuju tu zvezdu i konzumiraju, čuvaju i koriste energiju koju ta zvezda zrači. Ovaj napredni koncept često se povezuje sa Tipom II ili Tipom III civilizacija na Kardaševoj skali, koja meri nivo tehnološkog napretka civilizacije na osnovu njene potrošnje energije.
Ideja celog ovog koncepta je da se iskoristi ogromna energija zvezde kako bi se zadovoljile energetske potrebe jedne izuzetno napredne vanzemaljske civilizacije.
Sateliti ili formacije koje okružuju zvezdu bi morali biti neverovatno složeni i raznoliki, jer bi morali biti dizajnirani da efikasno prikupljaju energiju, štiteći pritom svoje unutrašnje sisteme od ekstremnih temperatura i radijacije.
Da vidimo sada nekoliko mogućih scenarija za formacije koje bi mogle okruživati zvezdu:
1. Satelliti u orbitama (Sferična Dajsonova striktura)
U ovoj verziji, sateliti bi bili u stabilnim orbitama oko zvezde, formirajući sferu koja bi pokrivala gotovo celu površinu zvezde. Ovi sateliti mogli bi biti ogromni reflektori ili solarni paneli koji sakupljaju energiju i šalju je natrag na planetu ili kolonije u sistemu. Takvi objekti bi morali biti veoma stabilni, sa visokom preciznošću u praćenju orbita kako bi se obezbedilo da pokriju celu zvezdu bez sudara.
2. Sateliti kao moduli za prikupljanje energije:
Sateliti bi mogli biti postavljeni u različite orbitalne položaje, a svaki bi funkcionisao kao energetski kolektor – na primer, solarne ploče ili ogromni reflektori. Takvi moduli bi bili postavljeni u blizini zvezde, prikupljajući sunčevu energiju i slanjem je natrag ka planeti ili kolonijama putem laserskih zraka ili mikrotalasnih zračenja. Ovi sateliti mogli bi biti autonomni, ili bi radili u koordinaciji, formirajući ogromnu "mrežu" za prikupljanje energije.
3. Sateliti u formi megastruktura:
Mogli bi postojati sateliti u formi ogromnih, stacionarnih platformi ili kugli, koje bi bile raspoređene oko zvezde. Svaka od tih formacija bi imala sopstvene energetske kolektore, kao i sisteme za održavanje, zaštitu i upravljanje resursima. Moguće je da bi ovakve strukture bile "fabrike" koje ne samo da prikupljaju energiju, već i koriste materijale koji se nalaze u okolini zvezde za proizvodnju naprednih tehnologija.
4. Kompleksni prostorni pločasti sistemi (torus ili disk):
Alternativna mogućnost je da Dysonova sfera nije zaista sferična, već da ima oblik torusa (prstenastog sistema) ili diska koji bi bio postavljen oko zvezde. Ovaj oblik bi mogao omogućiti bolje kontrolisane temperature i energiju, kao i lakšu distribuciju resursa unutar sistema. Ovakvi objekti bi mogli biti u formaciji oko zvezde, uz ravnotežu između gravitacije i prikupljanja energije.
5. Sistemi sa energetskim prikupljačima i transmiterskim stanicama:
U ovom scenariju, sateliti ne bi bili samo reflektori, već bi imali sposobnost da direktno prikupljaju energiju zvezde putem solarnih panela na velikim površinama, kao i putem stacionarnih lasera ili mikrovalnih emitera. Svi ovi sistemi bi mogli biti povezani mrežom koja omogućava distribuciju energije ne samo unutar sistema, već i prema vanjskim kolonijama ili planetama.
6. Sateliti za prikupljanje energije i skladištenje:
Formacije koje bi okruživale zvezdu mogle bi biti dizajnirane tako da ne samo da prikupljaju energiju, već i da je skladište. To bi moglo podrazumevati formiranje ogromnih energetskih baterija koje bi čuvale energiju za kasniju upotrebu ili distribuciju. Takve formacije bi mogle biti smještene u blizini zvezde, na mestima gde bi energija mogla biti efikasno skladištena.
7. Kombinacija prirodnih i veštačkih satelita:
Ako bi neka civilizacija bila dovoljno napredna, možda bi mogli koristiti prirodne objekte, poput asteroida i kometa, i preoblikovati ih u energetske kolektore ili zaštitne sisteme. Ovi prirodni objekti bi bili promenjeni i opremljeni za prikupljanje energije ili zaštitu struktura, čime bi se stvorila hibridna formacija koja se bazira na veštačkoj i prirodnoj kombinaciji.
8. Prostorne zastave (Beacon-satelliti):
Još jedan mogući pristup uključuje formacije koje bi služile kao orijentiri ili "zastave" koje bi signalizovale prisutnost napredne civilizacije. Ovi objekti možda ne bi direktno prikupljali energiju, ali bi služili kao pokazatelji tehnologije i postignuća, što bi bilo od interesa za vanzemaljske istraživače ili kao signal u potrazi za naprednim civilizacijama.
Sateliti ili formacije koje bi okruživale zvezdu u sklopu Dysonove sfere bile bi napredni inženjerski poduhvati, verovatno korišćenjem tehnologija koje danas ne možemo ni da zamislimo. Ovo bi podrazumevalo ne samo sofisticirane energetske sisteme, već i napredne metode zaštite od ekstremnih uslova, kao i sposobnost za održavanje životnih uslova i dugoročnu stabilnost. Bez obzira na oblik, svi ovi sistemi bi zahtevali neverovatne resurse i savršeno koordinirane napore za implementaciju i funkcionisanje.
Nedavno su naučnici, nakon što su proučili stotine hiljada zvezda određenog tipa, identifikovali šezdeset zvezda oko kojih bi mogle postojati Dajsonove sfere. Ove zvezde su pokazale neobične obrasce smanjivanja svetlosti koji se nisu mogli lako objasniti prirodnim fenomenima. Takođe, diferencijalne vibracije primećene oko tih zvezda pružile su dodatne dokaze koji sugerišu moguću prisutnost ovakvih struktura.
Iako postojanje Dajsonovih sfera ostaje spekulativno, ničimn dokazano i zasnovano isključivo na našem poimanju tehnologije, potraga za ovim megastrukturama i dalje izaziva veliku pažnju astronoma i naučnika, jer pomera granice našeg razumevanja naprednih vanzemaljskih civilizacija, ali služi i kao mogući pravac u kojem bi trebalo ići kada tragamo za naprednim vanzemaljskim civilizacijama.
