Fitorch EC30

Nakon Ledlenser LED lampe koju sam nedavo predstavio na Blogu, ovoga puta na test mi je stigla još jedna sjajna (u svakom smislu) LED lampa, poznatog proizvođača Fitorch, pod oznakom EC30.

Kao i svi ostali poznati brendovi koji prave LED lampe i Fitorch je stacioniran u Kini, ali to u ovom slučaju nije nikakva mana. Naprotiv, skoro svi poznati brendovi su izuzetnog kvaliteta i cena koje ni najmanje ne liče na cene koje bismo očekivali od kineskih proizvođača. Kvalitet ima svoju cenu, pa tako ni Fitorch nije izuzetak po tom pitanju.

Kao što sam napomenuo na početku, ova lampa nosi oznaku EC, što je skraćenica od Everyday Care (u slobodnom prevodu "za svakodnevnu upotrebu"). Ovo podrazumeva široki spekatar aktivnosti na otvorenom, kao što su noćno pešačenje, planinarenje, amaterska šetnja po pećinama, kampovanje, ribolov i sve ostalo. Usput da napomenem, da LED lampe veće snage mogu takođe poslužiti i za samoodbranu ili privlačenje pažnje u slučaju bilo kakve opasnosti. Osim ovih, postoje i neki drugi tipovi specijalizovanih lampi, kao što su na primer taktičke ili radne, ali one su nešto užeg spektra upotrebe. No, da se vratimo Fitorch EC30 lampi.

U ovu lampu je ubačena jedna od trenutno napoznatijih i najpopularnijih LED dioda, pod nazivom Cree XHP50.2 

Ova dioda je naslednik modela XHP50 i ima još veći intenzitet svetla i unapređenu dugotrajnost. Reflektujuća površina unutar glave lampe nije glatka, već je hrapava i ima teksturu, što kako se navodi, pomaže još boljem usmeravanju snopa i njegovom pravilnom rasipanju.

Fitorch EC30 je kompaktna i robusno izrađena lampa. Napravljena je od anodizovanog aluminijuma i zaštićena premazom crne boje. Otporna je na padove sa visine od 1.5m, vodonepropustiva je i može se potopiti u vodu do dubine od 2m.

Ova lampa je izuzetno modernog i atraktivnog dizajna, ali ovakav dizajn nema samo vizuelnu, već sasvim praktičnu funkciju, a to je odlično ležanje u šaci bez klizanja, ali i nešto još važnije: naime, ovi "grilovi" na glavi lampe imaju funkciju disipacije (odvođenja) toplote, koja se neminovno stvara kod LED lampi, a pogotovo onih veće snage. U dizajnerskom smislu poseduje detalje u metalik plavoj boji, što joj daje dozu ekskluzivnosti. 

Baterija koja dolazi uz ovu lampu je litijum jonska (Li-ion) i ima oznaku 21700. Odličnog je kapaciteta od 5000mAh, što omogućuje dugo trajanje, koje svakako varira od snage svetlosnog snopa koji uključimo. Baterija se puni preko USB-C porta a uz lampu se dobija i odgovarajući kabl za punjenje.

Prekidač za uključivanje lampe i izbor moda rada, poseduje i indikator napunjenosti baterije, koji svetli zeleno kada je baterija puna ili crveno kada je ispraženjena, a može pokazivati i nivo napunjeosti baterije. Preko tog prekidača se lampa može i zaključati, kako bi se sprečilo nehotično uključivanje prilikom transporta ili nošenje u ruci.

Maksimalna snaga je sjajnih 2600 lumena, a tu su i nešto štedljiviji modovi i manje snage. Lampa poseduje pet razičitih modova osvetljaja, a to su: Turbo, High, Medium, Low, ECO, kao i dva posebna moda: Strobe i SOS.

Intenzitet osvetljaja je 14.500 kandela, a domet snopa čitavih 250m.

Od tehničkih karakteristika navešću prečnik glave od 33,8mm, prečnik tela od 27,4mm, dužinu od 128mm i težinu od 106,2g bez baterije. Sa baterijom težina se penje na oko 150g. Od dodataka, uz lampu stižu: kaiš za nošenje, USB kabl, rezervni gumeni oring za zaptivanje, uputstvo i praktična platnena futrola za nošenje koja solidno čuva lampu.

Napomenuo bih ovde da je broj proizvođača veoma kvalitetnih lampi širok i raznolik. Među najpoznatijima su Ledlenser, Olight, Fitorch, Fenix, Imalent, AceBeam, Thrunite, Lumentrop, Wuben, Nitecore, Klarus... za koju god da se odlučite, skoro sigurno nećete pogrešiti. 

Za početak, najbitnije je da pravilno odaberete odgovarajuću lampu za vaše potrebe. Ove lampe nisu baš jeftine i zato je pravilan izbor presudan. Dobro proučite sajtove proizvođača, potražite prikaze na YouTube kanalu ili specijalizovanim sajtovima, konsultujte nekog poznavaoca i tada će vaše zadovoljstvo biti potpuno. LED lampe su jako lep i zanimljiv gedžet, a uz to su, u zavisnosti od namene, izuzetno korisne u različitim situacijama. Ako nemate LED lampu, možda će vam ovakva konstatacija delovati kao preterivanje, ali kada je nabavite, videćete da je tačna.

Tekst i foto: Jovis V (Joca)

OMEGA Speedmaster Professional Marstimer X-33

Čuveni švajcarski proizvođač satova, a meni lično omiljeni časovničarski brend Omega, je upravo predstavio svoj najnoviji sat iz serije Speedmaster, pod punim nazivom Speedmaster Professional Marstimer X-33. U samom nazivu je svakako najzanimljivi deo "Marstimer", što nam govori da je Omega ovaj sat namenila budućim ljudskim ekspedicijama na Mars. 

Što je još zanimljivije, ovaj sat spada u grupu "anadigi" satova, što znači da poseduje analogni (kazaljke) i digitalni (displej) modul. Taj digitalni modul prikazuje lokalno vreme na Marsu, a dan je tamo za 39 minuta i 35 sekundi duži, pa je tako i vreme na satu prilagođeno. Sat je kompletno izrađen od titanijuma i zvanično sertifikovan od strane Evropske Svemirske Agencije - ESA (European Space Agancy).

Kućište ovog prelepog sata je prečnika 45 mm, a kalibar je označen kao 5622. Sat poseduje solarni kompas, koji je kalibrisan da pokazuje sever na Marsu, ali i na Zemlji. 

Oko ciferblata se nalazi ukrasni prsten izrađen u crvenoj hematit boji, koja asocira na boju "crvene planete".

Sat poseduje termokompanzaciju, što znači da podnosi ekstremne razlike u temperaturi. Mehanizam je kvarcni i je donekle iznenađnje, s obzirom na to da je Omega poznata po klasičnim, mehaničkim mehanizmima.

Ako se uveliko spremate za put na Mars, spremite još 6.000 švajcarskih franaka za ovaj istinski lep i vredan sat.

Tekst: Jovis V

foto: Omega

Ledlenser P7R Core

У нека једноставнија (срећнија) времена, куповина батеријске лампе је био крајње једноставан, да не кажем споредан посао. Одете на пијацу или продавницу електроматеријала и купите најчешће прву коју видите. И тако су скоро све биле крајње једноставне: имале су обичну малу сијалицу, рефлектујуће огледало и простор за батерију. Убаците батерије, укључите лампу и готово.

Данас је куповина батеријске лампе озбиљан посао. Колико лумена испоручује, каква LED диода је у њој, каква батерија, колико модова рада има, да ли је "waterproof, shockproof, dustproof", колико је "паметна" итд.

Данашње ручне лампе прате модерне технологије, па се у њима могу наћи чипови који омогућавају неколико различитих модова рада као што су константно светло, стробоскопско светло, бљескалица, фокусирање светлосног снопа, СОС, подешавање различитих интензитета осветљења, температура светла (хладно или топло светло), али и многе "паметне" функције, могућност меморисања параметара по сопственој жељи, персонализација, "паметно" пуњење батерије, итд.

Интензитет осветљења модерних лампи варира од скромних 20 лумена, до 1500 (за лампе стандардне употребе), па све до фасцинантних 10.000 (и више!) лумена за професионалну употребу.

За наше аматерске потребе (ноћне шетње, риболов, планинарење, различите активности на отвореном), 1000 лумена је најчешће сасвим довољно. Сноп таквог светла може осветлити читавих 300м, што је неки оптимум у односу на осветљај и потрошњу батерије. Нaјчешће ће бити довољан и средњи осветљај од око 400-500 лумена, који додатно штеди батерију, али даје довољно јак сноп светлости.

У овом тексту ћу приказати једну лампу средње цене, доброг квалитета, али са довољно функција за сваког аматера. То је Ledlenser, модел P7R Core.

Ознака "R" значи да се уз лампу добија пуњива Li-ion батерија, капацитета одличних 4700 mAh, која ради на 3,7V и пуни се преко USB прикључка.

Ова лампа омогућава избор од три различита интензитета осветљаја (1000, 440 и 15 лумена), а има и такозвани boost мод, од 1400 лумена који омогућава тренутно додатно светло у трајању од 10 секунди. У пракси је оваква снага осветљаја скоро оптимална за нас аматере.

Лампа поседује и неколико предефинианих модова рада, као што су већ споменути стробоскопски мод, бљескалица, повремено бљескање, а могуће је и подешавање фокуса, тако што ћемо ротирати предњи проширени део лампе и тиме мењати пречник снопа.

Прекидач за укључење је прецизан, а у зависности од напуњености батерије светли зеленом, наранџастом или црвеном светлошћу, што је знак да треба напунити батерију. Батерија се пуни путем USB кабла, а пуњење траје око 4 сата.

Лампа је израђена од алуминијума, квалитетно офарбана и заштићена мат црном бојом. Ознака "Core" у називу значи да је лампа заштићена од уласка воде и прашине. Ово ипак треба схватити условно и у пракси значи да може кратко покиснути или испасти у прашину, али за професионалну употребу и праву заштиту ипак треба потражити неки други, али и скупљи модел. За аматерске потребе и оваква заштита какву нуди P7R Core, је сасвим довољна.

Од основних техничких података навешћу дужину лампе од 16,5цм, пречник главе 3,5цм  тежину од 202g са бaтеријом.

Лампа долази у једноставној картонској кутији, у којој се осим лампе и батерије, добијају упутство, гаранција, трака за ношење и USB кабл за пуњење.

Шта рећи на крају? Ако вам је батеријска лампа потребна само да бисте када нестане струје отишли до дворишта, тавана, сишли низ степенице... онда вам оваква, или слична лампа неће требати. Али за било који озбиљнији боравак на отвореном или у природи, овакве лампе показују своју праву вредност. Брзо ћете схватити да без нје више нећете моћи. 

PS. 

Ledlenser свакако не прави најбоље лампе. Не прави ни најскупље нити најквалитетније, али нуди доста уз веома солидан квалитет. Неко други можда више воли неки други бренд, али треба знати да је конкуренција у том средњем сегменту изузетно јака, па се све своди углавном на личне афинитете.

Осим ове коју сам представио, већ неколико година уназад поседујем и Ledlenser H7 лампу за главу и презадовољан сам њом. 

Текст и фото:Јовис

SCATT (Skat)

 Odmah na samom početku da napomenem: oni koji znaju šta je Scatt (Skat) ne moraju da čitaju ovaj mali tekst, jer neće saznati ništa novo. Oni drugi, koji ne znaju ili nisu sigurni, neka pročitaju ako ih zanima.

Foto: SCATT

Dakle, Skat je proizvod ruske visoke tehnologije i zasniva se na korišćenju posebnog optičkog senzora koji se montira na cev puške ili pištolja i beleži sve parametre bitne za jednog strelca: putanju puške (cevi) od momenta nanošenja na metu do samog opaljenja, brzinu projektila, mesta pogodaka, energiju, grupisanje i još dosta drugih parametara.

Detaljna konstrukcija ovog senzora je i dalje tajna, a u samom početku korišten je u vojne svrhe, da bi pre nekoliko godina postao dostupan i profesionalnim strelcima, ali i amaterima koji su voljni da plate priličnu svotu novca za ovaj sjajni mali uređaj.

Dakle, Skat snima i beleži sve paramatre, a onda ih putem softvera grafički prikazuje na ekranu laptopa, tableta, telefona, kompjutera...

Analiziranjem ovih parametara, strelac dobija mogućnost da sagleda koliko tačka nišanjenja šeta po meti, koliko je ruka mirna, da li okida u pravom trenutku, prerano ili prekasno, kako grupiše pogotke...

Ja sam imao sreću da na jednom nedavnom pucačkom druženju na NS strelištu isprobam to malo čudo i zaista sam impresioniran kako radi.

Tek kada čovek ima priliku da vrati svaki pucanj i detaljno ga analizira, može shvatiti gde čini najviše grešaka kojih nije ni svestan tokom nišanjenja i samog opaljenja. Ovo nam daje mogućnost da ispravimo te greške, a to znači veću preciznost i bolje gađanje.

Treba napomenuti da su prethodne i nešto jeftinije verzije Skata bile sa kablom, dok su ovi noviji modeli wireless, što je još jedan korak ka većoj praktičnosti.

Ako imate viška par hiljada evra, onda je Skat sistem pravi izbor za vas.

Što se tiče poređenje profesionalci vs. amateri, naravno da nama amaterima ovakav uređaj nije neophodan, naročito po ovoj ceni, koja je u startu ravna jednoj vrhunskoj serijskoj vazdušnoj puški. Da je jeftiniji i pristupačniji, bio bi i šire rasprostranjen, garantujem. Ovako, ostaje izbor profesionalaca ili (pre)bogatih amatera, a mi ostali možemo samo da se nadamo da će tehnologija vremenom postati jeftinija, mada čisto sumnjam.

U svakom slučaju, ako nekada budete imali priliku da isprobate ovu sjajnu spravicu, nećete se kajati sigurno

PS. hvala našem proslavljenom strelcu olimpijcu Milenku Sebiću koji mi je strpljivo i detaljno analizirao rezultate.

Tekst: Jovis V

Laserski daljinomeri (Laser Rangefinders)

Ljubitelji sportskog pucanja vazdušnim puškama, znaju da je udaljenost mete koju želimo da gađamo jedna od najvažnijih komponenti prilikom preračunavanja preciznosti pogotka, naročito na većim daljinama, ali i svim ostalim situacijama kada nam je neophodna maksimalna preciznost. U neka ranija vremena, strelci su morali  da se snalaze sami ili eventualno putem različitih balističkih tablica, koje nisu uvek bile dostupne svima. Pojavom laserskih daljinomera, stvari su postale neuporedivo jednostavnije. Dovoljno je izmeriti daljinu uređajem, a onda ćemo na osnovu tog merenja mnogo lakše i preciznije izračunati hitac.

Laserski daljinomeri (Laser Rangefinder) su uređaji koji emituju elektromagnetne impulse u laserskom zraku putem svojih opto-elektronskih komponenti. Laserski zrak se odbija od površine čiju udaljenost merimo, vraća u daljinomer, koji na osnovu vremena potrebnog za emitovanje i povratak zraka, preračunava udaljenost.

Na ilustraciji se može videti šematski prikaz rada laserskog daljinomera.

Mogu meriti jednostavnu udaljenost do predmeta, ali i različite ugaone veličine, preračunavati broj klikova na optici i još mnogo toga. Naravno, nama je bitna ona komponenta koja se tiče merenja udaljenosti mete, bila ona papirna, metalna (gong), drvena...

Svako ko je pokušao da pronađe daljinomer za sebe, primetio je da na tržištu postoji ogroman broj različitih modela, kako po kvalitetu, tako i po ceni.

Kada pogledamo kroz okular daljinomera, videćemo u tražilu sve bitne podatke vezane za merenje: končanicu koju poklopimo sa metom prilikom merenja, kao i daljinu, ugao, stanje baterije, jedinice u kojima se vrši merenje (metri, jardi) i slično. 

Kvalitet jednog daljinomera se prenstveno ogleda u kvalitetu elektronike, a potom i optike. Zbog ogromne brzine svetlosti, potrebni su izuzuetno precizni i kratki koraci merenja, koji se iskazuju u nanosekundama, kako bi uređaj pravilno zabeležio to izuzetno kratko vreme i na osnovu njega preračunao udaljenost. Naravno, što je uređaj kvalitetniji on je precizniji ali i skuplji. Nama konkretno, najvažnija je konstantnost merenja, tj. da daljinomer i nakon više merenja udaljenosti istog objekta, uvek pokaže istu vrednost. Takođe, veoma je bitno kako uređaj meri ako se uperi na neku jednoličnu (jednobojnu) površinu. Neki jeftiniji daljinomeri tu često omanu i pokazuju različite vrednosti, dok će kvalitetniji modeli i tu pokazati tačnost. Razlika u kvalitetu se ogleda i u preciznoti merenja u lošim svetlosnim uslovima, u sumrak, jako oblačnom danu ili čak noću, ali i kada rominja kiša ili je vazduh pun vlage, po magli i slično.

Još jedna bitna osobina daljinomera je efektiva razdaljina koju može izmeriti. Kao i uvek i ovde proizvođači pomalo preteruju, pa često navode teoretske daljine, mada su one u praksi uvek nešto niže, osim ako proizvođač nije striktno naveo efektivnu daljinu merenja. Te daljine se najčešće počinju od oko 6-7m, pa idu čak do 2000m, mada su najčešći modeli koji mere do između 600 i 1000m, što je svakako više nego dovoljno većni.

Izbor daljinomera je u našim radnjama mali. Naravno, uvek postoji mogućnost poručivanja iz inostranstva gde je izbor neuporedivo veći, ali uz dodatne troškove poštarine, carine i pdv-a. Kao i uvek, najbolje bi bilo imati nekog ko može da donese direktno, ali ta mogućnost ne postoji uvek.

Po mom skromnom mišljenju, prvo je bitno odrediti finansijski okvir, pa onda u odnosu na njega pratiti sledeće: uvećanje 6x je praktično standard i najbolji kompromis za sve situacije. Bitno je da slika u tražilu bude što svetlija i oštrija. Kod izbora opcija, nama je bitno šta želimo da daljinomer meri osim same daljine (već spominjane uglove, različite balističke proračune itd.), ali vodite računa da svaka dodatna opcija poskupljuje daljinomer. Na primer različite golferske opcije, koje izračunavaju različite uglove, prateći let i putanju loptice, udajenost zastavice, nama nisu bitne. Tu su i različite opcije za planinare, koje opet proračunavaju različte uglove, ugaone razadaljine itd. Ove opcije mogu biti korisne, ali i ne moraju, pa prvo procenite da li će vam biti potrebne.

Ono što bi bilo dobro, to je da daljinomer ima stabilizaciju slike, ali to na žalost automatski znači i visoku cenu.

Ako nam je budžet ograničen, onda mogu preporučiti neki od modela iz Kine sa AliExpress-a. Izbor je velik uz pristupačne cene, pa samo treba pronaći prodavca koji šalje po razumnim cenama poštarine. Kineske daljinomere imaju neki od mojih drugara, ja sam ih takođe malo koristio i sasvim su dovoljni za našu amatersku upotrebu.

Neki manje upućeni tvrde da je daljinomer samo pomodarstvo, skupa i nepotrebna igračka ili modni detalj, ali to nikako nije tačno. 

Reći ću odmah: nema svrhe koristiti ga na strelštima i svim mestima na kojima unapred znamo udaljenost od mete. Ali, tamo gde ne znamo, može biti izuzetno koristan. Kada izmerimo tačnu udaljenost mete, mnogo lakše i jednostavnije ćemo uraditi sve podešavanja puške i optike. Dakle, daljinomer je veoma korisna spravica i nije tek-tako obavezni rekvizit svih ozbiljni(ji)h strelaca.

Popularni su modeli firmi Sig Sauer, Leica, Nikon, Vortex, MTC, Hawke, Bushnell, Leupold i ostali, ali i različite manje-više nepoznate kineske firme.

Moram ovde dati još jednu bitnu napomenu: postoje i takozvani inženjerski laserski daljinomeri, ali oni su sasvim drugačiji od modela koje koristimo mi strelci (lovci, golferi, planinari, ljubitelju prirode...), pa evo nekih osnovnih iskustava i načina upotrebe te vrste spravica, jer sam primetio da i tu postoje pogrešni saveti i nedoumice oko upotrebe.

Dakle, za razliku od pucačkih modela, kod kojih metu "nišanimo" putem okulara kroz koji gledamo i unutrašnje končanice, inženjerski modeli se koriste iz ruke, tako što se laserski zrak u obliku crvene ili zelene tačke uperi u predmet i tako meri udaljenost. U tom smislu vodite računa o sledećem: po danu i napolju, biće skoro nemoguće videti tačkicu iz dva razloga: ne postoji mogućnost da iz ruke uperimo daljinomer tako precizno, kao što možemo vizuelno okom i končanicom, pogotovo kod malih meta. Inženjeri mere uglavnom udaljenosti velikih površina, a i tada to rade češće u zatvorenom prostoru. Probajte da napolju uperite tačkicu lasera u malu metu udaljenu samo 10m, naročito ako je oko nas trava, šiblje, lišće. Nema šanse da ćete moći da je vidite i onda od merenja ništa.

Inženjerski daljinomeri imaju i pozitivne strane: izuzetno su precizni, mere u stoti deo metra, bukvalno uvek pokazuju iste vrednosti, odlični za zatvorene prostore ili eventualno napolju za loše svetlosne uslove i malim daljinama (sumrak). U zatvorenom prostoru, kao što je streljana, magacin i slično su veoma upotrebljivi i korisni. Imaju memoriju i mogu da pamte 10 ili više poslednjih merenja, što može biti jako korisno. Dobro je što se mogu upotrebiti i za druge svrhe u građevinarstvu, arhitekturi, industriji itd, a ne samo za pucanje.

Mane su sledeće: teško je meriti napolju po dobrom svetlu, jer se tačka lasera jako teško uočava, naročito ako je meta mala, daljina koju mere je ograničena (najčešće od 30-90m), kvalitetni modeli su skupi, a cena raste zajedno sa dužinom merenja.

Ne znam koliko ljudi će kupiti inženjerski daljinomer, ali nije loše znati neki detalj više koga zanima.

Šta reći na kraju? Ako pucanje shvatate ozbiljno, ako volite da eksprimentišete sa daljinama, puškom i optikom, onda vam svakako preporučujem da nabavite jedan laserski daljinomer i uživate. Vremenom ćete shvatiti da vam može koristiti i prilikom boravka u prirodi, planinarenju, šetnji, odmoru, igranju golfa...

Tekst i foto: Jovis V. (Joca)

Reč - dve o humanitarnim aukcijama i humanosti...

Kolege ribolovci gde ste?

Lično poznajem više desetina ribolovaca koji su uvoznici i distributeri pribora i opreme ili su vlasnici ribolovačkih maloprodaja, od onih najmanjih, u kojima ne možete videti više od dvadesetak štapova i mašinica, do najpoznatijih i robom najbolje opremljenih, u kojima se vrednost izložene robe meri stotinama hiljada evra. Veoma rado bih ih sada sve imenovao i označio, i njihove radnje i njih lično, ali neću, jer "ko se u crkvu tera, taj se Bogu ne moli".

Većina njih odlično zna da ekipa sastavljena od nekolicine ljudi već 6-7 godina trudi da u okviru FB grupe "Humanitarne aukcije URS" pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija. Ako se ne varam, do sada je organizovano preko 30 aukcija i sakupljeno znatno više od milion dinara. Nažalost, ogromna većina njih "bojkotuje" sve naše napore. Jednostavno se prave da za njih ne znaju. 

Sada zamislite kako bi svaka aukcija izgledala da se u nju uključi makar polovina ovih koje sam naveo. Zamislite da svaka velika i bogata radnja odvoji robu vrednu samo par hiljada dinara, a da one najmanje izdvoje makar jednu crvenu ili 500 dinara, a to, potpuno sam siguran, može da učini ama baš svaka ribolovačka prodavnica. Da li je to veliki trošak, ako znamo da godišnje ne organizujemo više od 3-4 aukcije? Da li je normalno da na licitacijama aktivno učestvuju manje-više isti ljudi, koji već godinama na taj način pokazuju koliko su humani, trudeći se da u skladu sa svojim mogućnostima uvek pomognu? Hvala im na tome. Ima ko o tome vodi računa i sve beleži u svoju svesku.

Ovo je poslednji put da se oglašavam na ovu temu. I poslednji put pozivam sve uvoznike, ribolovačke radnje, proizvođače voblera, glavinjara, silikonaca, hranilica, primame i drugih potrepština, ali i sve poznate ribolovce, novinare i saradnike ribolovačkih novina, vlasnike ribolovačkih kanala, sve viđene članove ribolovačkih foruma, FB grupa i stranica - molim vas, odvojite makar par stotina dinara i pomozite onima kojima će vaša pomoć mnogo značiti. Evo vam i linka, da ne lutate - Humanitarne aukcije Ujedinjenih ribolovaca Srbije

Svako dobro!

Autor: Saša Ledenčan Ledeni

Sa Artemidom na put ka Mesecu...

Pre tačno 48 godina, 1972. godine, dakle pre skoro pola veka, ljudska noga je poslednji put kročila na Mesečevo tlo. To je ujedno bila i poslednja misija u sklopu programa Apollo. Posle šest uspešnih sletanja na površinu Meseca ( Apollo 11, 12, 14, 15, 16 i 17) i jednog otkazanog sletanja (Apollo 13), došlo se do tačke kada su dalje misije postale preskupe, a prethodne su uspele da izvrše skoro sve postavljene zadatke vezane za istraživanje Meseca. O prvom sletanju na površinu Meseca i ulozi naših ljudi u programu Apollo, možete pročitati tekst Srpski Apollo 7 - 50 godina kasnije... na ovom istom Blogu.

Od tada pa do danas, dalja istraživanja Meseca su se svela na slanje orbitirajućih sondi i robotizovanih rovera, koji su obavljali sva neophodna istraživanja, a bili su kontrolisani sa Zemlje.

Ali, kako sada stvari stoje, čovek će posle 48 godina ponovo ići na Mesec! Otkud sad to, pitaće skeptici i nevernici, kada je odavno rečeno da je misija slanja ljudi na Mesec završena i da za tim više nema potrebe? Na sreću, stvari se vremenom menjaju, tehnologija napreduje, a ljudska radoznalost je i dalje jaka. Ipak, ovoga puta krajnji cilj nije Mesec, nego – Mars!

Ponovono slanje ljudskih posada na tlo Meseca, imaće za krajnji cilj slanje ljudi na Mars. U tom smislu, Mesec će služiti kao neka vrsta odskočne daske, ali i kao poligon za testiranje i simulaciju uslova koje će imati putnici ka Marsu jednoga dana.

NASA već uveliko ponovo radi na projektu slanja ljudi na Mesec, pod zajedničkim nazivom Artemis. Artemis (Artemida) je bila jedna od najcenjenijih starogrčkih boginja. Bila je boginja lova, divljih životinja i Meseca, pa je naziv celog programa više nego inspirativan.

S tim u vezi, NASA je na svom sajtu dala bliže objašnjenje cele misije, kao i njenih krajnjih ciljeva. Po NASA, osnovni ciljevi su: demonstracija novih tehnologija i mogućnosti, razvijanje poslovnih pristupa budućim istraživanjima Marsa, uspostavljanje američkog liderstva i strateške prisutnosti na Mesecu, proširivanje ukupnog američkog ekonomskog udela u svetu, proširivanje komercijalnih i međunarodnih partnerstava, inspirisanje narednih generacija za dalje izazove, itd... Kao što se vidi, planovi su izuzetno ambiciozni, ali i očekivani. 

Da vidimo sada šta je konkretno proglam Artemis i kako se on razvija...

U sklopu priprema za slanje ljudske posade, prvo će biti izvedena automatizovana misija Artemis I bez posade, kojom će se testirati raketa i svemirski modul Orion. U sklopu misije Artemis II, biće obavljeno još jedno testiranje, ovoga puta sa posadom. Konačno, u sklopu misije Artemis III, koja je planirana za 2024. godinu, put Mesečeve površine krenuće i prva ljudska posada koja će se sastojati od tri muškarca i prve žene u istoriji koja će hodati po Mesecu. Nakon ovoga NASA planira da jednom godišnje šalje nove ljudske posade ka Mesecu. Naravno, ovo je plan, videćemo kako će se sve odvijati tokom vremena, a u NASA kažu da sve ide po planu i da odlaganja ne bi trebalo da bude.

Naravno, da bi ljudi, ali i roboti, mogli da krenu put Meseca, nepohodna je raketa. U tom smislu NASA razvija novi koncept nazvan Space Launch System (SLS), a mnogo tehničkih detalja o celom konceptu možete naći na sledećem linku Space Launch System 

Ukratko, raketa će posadu zajedno sa svemirskom letelicom Orion poneti ka Mesecu, da bi se posada u toj letelici na kraju vratila na Zemlju. Kompletan plan puta i detaljne opise svih faza misije, naći ćete takođe na prethodnom linku, jer bi zaista bilo preopširno, ali i nemoguće da u ovom tekstu pišem o svakom detalju misije.

Kada ljudska posada stigne do Meseca i sleti na njegovu površinu, neko će postaviti pitanje „a šta će oni tamo da rade“? Radiće sledeće: pokušati da nađu vodu i druge kritične resurse za dugotrajna istraživanja, pokušati da detaljnije reše neke naučne nedoumice vezane za Mesec, što će voditi novim saznanjima i o našoj planeti Zemlji, učiti kako živeti i raditi na površini drugog nebeskog tela, ovladati i ispitati nove tehnologije neophodne za slanje ljudi na Mars, itd.

Za početak, astronauti će sleteti na deo Meseca, na kojem do sada niko od ljudi nije bio, a to će biti Mesečev južni pol, koji spada u manje istražene delove Meseca.

Na kraju, napomenuo bih da će prvi put u istorji, na Mesec stići i mobila mreža, preciznije LTE/4G, sa kasnijim prelaskom na 5G, a u posao je uključena finska Nokia, što bi trebalo da doprinese boljoj komunikaciji među astronautima, ali i sa Zemljom. Ovo će takođe omogućiti lakšu navigaciju po Mesecu, kao i prenos video-snimaka i fotografija. Mreža koju Nokia planira da postavi biće kompaktna, ali vrlo efikasna, a biće i posebno konstruisana, kako bi mogla da se izbori sa najtežim svemirskim uslovima kao što su visoko zračenje i vakuum.

Program Artemis se već se uveliko sprovodi i ja lično, jedva čekam prva lansiranja. A vi?

Jovis V

Foto: NASA, Nokia, Lunar

Abu Garcia Diplomat Zoom 662

U ovom tekstu ću prikazati jedan štap koji se proizvodio u neizmenjenom obliku punih 14 godina. Kada se jedan komad probora tako dugo proizvodi i prodaje, onda sigurno zavređuje da bude predstavljen. 

Abu Garcia je kompanija koja je verovatno najpoznatija po svojim vrhunskim multiplikatorima i stacionarnim mašinicama. Međutim, ništa manje nisu bili uspešni ni kada su u pitanju štapovi za ribolov. Jedan od takvih modela je i štap pod punim imenom Abu Garcia Diplomat Zoom 662. U seriji Diplomat Zoom je inače bilo nekoliko modela koji su se razlikovali po dužini i težini bacanja.

Prvo što ćete zapaziti kada vidite ovaj štap je njegov izgled, konkretno izgled nosača mašinice (nemački: Rollenhalter, engleski: Reel Seat). Iskusnom oku odmah će biti jasno da je ovakav štap prilagođen za korišćenje uz multiplikatore. U novinama Ribolov smo u mini trilogiji o multilikatorima već spominjali posebnosti rolenhaltera koji moraju biti drugačiji od onih prilagođenih za korišćenje sa stacionarnim mašinicama. 

Dakle, ovaj oblik haltera ima ulogu da maksimalno spusti tačku  težišta multiplikatora, a samim tim smanji ili poništi tendenciju njegovog okretanja u stranu prilikom držanja u ruci. Uz to, možemo videti i trn koji se obuhvati prstima, čime se štap sa multiplikatorom dodatno učvrsti u ruci prilikom držanja. Zanimljivo je rešen i način na koji se mašinica montira na štap. dakle ovde nema klasičnog navojnog prstena koji steže stopu mašinice, već je Abu pribegao jedinstvaenom rešenju, koje je nazvao „quick release“ (brzo oslobađanje). Obratite pažnju na umetak od žute plastike. On se kažiprstom može pomerati napred-nazad uz pomoć veoma jakog federa, smeštenog u donjem delu rukohvata. Dovoljno je nategnuti ovajh feder, postaviti mašinicu u ležište i otpustiti ga. Ova žuta platika čvrsto zabravi multiplikator i nema šanse da se ovaj pomera. Koliko je ovaj mehanizam kvalitetan, govori podatak da posle skoro 40 godina i dalje radi kao i prvog dana. Samo treba povremeno staviti kap ulja na oprugu! 

Ono što nije vidljivo na prvi pogled, već tek kada uzmete štap u ruku je njegova težina. Ovaj štap je težak 390g, što je za današnje standarde zaista mnogo, naročito za njegovu dužinu od 210cm (7'). Međutim, najveći deo težine nosi baš rolenhalter, jer je izrađen od prilično teškog komada metala punog profila. Iako će mnogi pomisliti da je ovaj štap teško držati u ruci, istina je upravo suprotna. Bez obzira na težinu štapa, on u ruci leži iznenađujuće lako, a ovo zahvaljujući tome što je sva težina koncentrisana baš u predelu haltera i rukohvata.

Štap je izrađen od fiberglasa (staklenih vlakana), ali taj fiberglas nije punog profila, kakav smo navikli da viđamo kod čuvenih istočnonemačkih Germina, već je šupljweg profila. zato je gornji (vrni) deo štapa veoma lagan i ne vuče štap unapred. Ovo daje odličan balans štapu i upravo zato je njegovo držanje znatno lakše nego što biste pomislili na osnovu njegove formalne težine. 

Naravno i kvalitet upotrebljenog fiberglasa je najviši mogući, a blank je ofaraban u prelepu grafitnosivu „antracit“ boju, što mu daje dozu elegancije i ekskluzivnosti. Uz to, vidljivi su još neki detalji koji ovaj štap dižu u visoku klasu, naročito za vreme njegovog nastanka. Obratite pažnju na jako lepe ukrasne detalje od zlatnog konca, kao i na prelepo dekorisani spoj štapa. Kao što se vidi, spoj je metalni, gde metalna hilzna vršnog dela ulazi u metalni deo na donjem delu. Ova metalna hilzna je dekorisana jako lepom šarom, a šta kada je spojen deluje veoma elegantno.

Natpisi, odnosno nalepnice govore gotovo sve o kvalitetu i ozbiljnosti kojom je Abu izradio ovaj štap. Odmah je jasno da je štap izrađen u Abu fabrici u Švedskoj, a tu je i nalepnica sa serijskim brojem štapa, kojom se istovremeno garantuje kvalitet i predsatavlja uz serijski broj svojevrsnu garanciju kvaliteta.

Rukohvat je izrađen od veoma kvalitetne i izdržjlive gumene pene, koja predstavlja preteču današnjih modernih materijala poput eve ili duplona. Ova guma je pod prstima hrapava i možda nema tako finu teksturu kao moderni materijali, ali zato ima dugotrajnost. Uz to, odlično leži u ruci, a zimi greje i prija promrzlim šakama.

Provodnici strune su izuzetno kvalitetni i izrađeni su od čvrste tvrdo hromirane žice. Posle svih godina, na njima se ne vidi ni najmanji trag korišćenja, a takođe ni na monofilu nikada nisam primetio tragove krzanja, koji bi mogli biti uzrokovani oštećenim provodnicima.

Evo i osnovnih karakteristika štapa na jednom mestu:

- materijal blanka: fiberglas

- dužina: 210cm

- težina bacanja: 10-30g

- broj delova: 2

- težina štapa: 390g

- broj provodnika: 6

Ovaj štap se pojavio u katalogu Abu za daleku 1966. godinu i proizvodio se sve do 1980. godine. Od 1981. godine, zamenjen je drugim modelima.

Danas je ovaj štap prilično redak i teško se može naći u dobrom stanju. Jednom delu naših ribolovaca je možda manje zanimljiv zbog toga što je prilagođen isključivo za korišćenje sa multiplikatorima ili kapsel čekrcima koji se montiraju odozgo na štap, ali bez obzira na to, predstavlja vrhunski proizvod svoga vremena, koji čak i danas može i te kako biti upotrebljiv.

Tekst i foto: Jovis V

Hardy Perfection Spinning

Kada neki ozbiljan proizvođač ribolovačkog pribora nazove jedan od svojih proizvoda imenom “Perfection” (savršenstvo), onda kupac zaista i očekuje da dobije savršenstvo. Da li je Hardy Perfection zaista savršen štap videćemo u nastavku ovog teksta.

Ovaj model se mogao videti u Hardy katalozima za 2002, 2004 i 2005 godinu, a naslednik je čuvenog i verovatno najpopularnijeg i najprodavanijeg modela Hardy varaličarskih štapova Favourite, koji se proizvodio godinama uz različite modifikacije. Međutim, Perfection je još zanimljiviji  po tome što je u pitanju poslednji varaličarski model koji je izrađen u Hardijevim pogonima u mestu Alnvik (Alnwick) u Engleskoj.  Kod štapa koji ovom prilikom predstavljamo, svi oni koji su pažljivo pratili rad kuće Hardy, mogli su primetiti prve znake budućih krupnih promena koje će ubrzo zahvatiti ovog legendarnog proizvođača vrhunskog ribolovačkog pribora.

Pažljivom oku neće promaći nekoliko veoma bitnih detalja koji su uočljivi na ovom štapu. Pogledajmo prvo nosač mašinice  (nem. rollenhalter, eng. reel seat). U pitanju je zaista odlični Fuji model izrađen za potrebe Hardija. Dobro, zapitaće se verovatno neki, šta je tu loše ili neobično? Iako se radi o odličnom halteru, ipak je to model izrađen od plastike (istini za volju sa metalnim ojačanjima na mestu gde naleže mašinica), a ne legendarni aluminijumski Hardijev halter, model "Dr. Hamish", koji je decenijama krasio sve Hardy varaličarske štapove. 

Na priloženoj fotografiji može se videti kako je taj halter izgledao. Odmah je uočljivo da je kompletno izrađen on lakog, ali veoma čvrstog aluminijuma. Opšte je poznato da se na ovakvom halteru mašinica nikada nije mogla olabaviti i da je ovakav halter bio sinonim za kvalitet i neuništivost. Dakle, koliko god upotrebljeni Fuji halter bio dobar, ipak je za klasu ispod “Dr Hamish” modela i po pitanju kvaliteta i po pitanju cene.

Drugo, obratite pažnju na sam kraj rukohvata. Završava se iznenađujuće jednostavnom (i jeftinom!) gumenom kapom. Dakle, nema čuvene Hardijeve aluminijumske end-kape, koja je decenijama štitila Hardy štapove prilikom pada i uz “Dr. Hamish” halter bila jedan od zaštitnih znakova i simbola Hardy varaličarskih štapova. Ni danas mi nije sasvim jasna odluka Hardijevih menadžera da na ovakav štap stave tako jeftinu i neuglednu kapu?

Jedino što se može smatrati logičnim, a to je i suština naše priče, ovde su vidljivi prvi znaci štednje kod proizvođača koji nikada do tada nije štedeo! 

Na sreću, provodnici upotrebljeni na ovom štapu su vrhunski Hopkins & Holloway Seymo (ništa manje kvalitetni od mnogo poznatijih Fuji) i tu nema nikakvog kompromisa. Malu zabunu, ako tako možemo reći,  u celu priču oko provodnika je uneo i sam Hardy, navodeći u jednom katalogu da su oni AlO tipa, dok u drugom katalogu piše da su SiC? Na modelu koji u ovom tekstu predstavljamo, na osnovu boje, izgleda i osećaja pod prstima, moglo bi se zaključiti da su ipak postavljeni AlO provodnici.

Međutim, ono što je ipak najbitnije i što suštinski sačinjava jedan štap, kod ovog modela je beskompromisnog kvaliteta. Naravno, u pitanju je blank. Tu Hardy (još uvek) nije pravio kompromis. Zidovi su iznenađujuće debeli za štap deklarisane težine bacanja 7-35g. Pri tome konus blanka je samo 9mm (!) na najdebljem delu, blizu rukohvata. 

Štap je izrađen iz tri dela, što je gotovo idealan kompromis između karakteristika samog blanka i lakoće transporta. Ne treba smetnuti sa uma da su u neka ranija vremena dvodelni modeli bili znatno cenjeniji, dok su višedelni štapovi imali samo prednost lakog transporta. Napretkom tehnologija i razvitkom novih materijala, negativne osobine koje su posedovali višedelni modeli su pratkično poništene, tako da su danas štapovi (naročito oni za mušičarenje) standardno izrađeni iz tri ili četiri dela i najčešće su skuplji od svoje dvodelne braće. 

Uz ovaj štap se isporučuju i dve “olive”, što su zapravo elegantni metalni čepovi sa plutanim umetkom, koji služe da zaštite nastavke prilikom transporta. Hardy je zaista na sve mislio, pa je sa unutrašnje strane futrole štapa našio i mali džep za čuvanje oliva.

Ceo štap je neverovatno elegantan, dobro balansiran i lak. Težak je 156g, što je zaista odlično, a dugačak 8,5 fita (2,59m). Uz sve ovo, blank ima ogromnu rezervu snage, što je bila karakteristika svih Hardy štapova. Naravno, deklarisana težina bacanja od 7-35g je stvarna težina tereta sa kojima se štap najbolje snalazi i predstavlja realnu, a ne samo nekakvu opisnu vrednost.

Spojevi na ovom štapu su spigot (trn) tipa, izrađeni su ručno i fino doterani. Trn tj. grafitni umetak, nije samo cevčica šuplja iznutra (što mnogi proizvođači rade zarad uštede), već je izrađen od punog komada grafita. 

Perfection nije brz štap, ali nije ni spor, mada više naginje ka sporijoj akciji. Mogli bismo reći da je akcija prava “hardijevska”. Svi koji su pecali nekim Hardy varaličarcem znaće na šta mislim. 

Idealan je za pecanje voblerima, kašikama i spinerima (leptirima) i praktično je pravi vobleraški štap. Manje je prilagođen pecanju džigovima, što se ljubiteljima pecanja na silikonske varalice verovatno neće mnogo dopasti. Međutim, usled svoje specifične akcije i uz korišćenje upletenih struna, ovaj štap može biti odlično oružje čak i za džigovanje.

Modelom Perfection, Hardy je završio jedno dugačko i više nego uspešno poglavlje svoje istorije. Njegov naslednik Marksman, koji je bio prvi štap kuće Hardy koji nije izrađen u Engleskoj i na kojem više nije pisalo “Made in England”, uspevao je da zadrži mnoge osobine Hardy štapova izrađivanih u Engleskoj, ali sve ono što je Hardy radio posle toga, na žalost, daleko je od onoga na šta su poštovaoci ove kuće navikli. 

Zanimljivo je pri kraju ove priče ukratko uporediti modele Perfection i Marksman, kako bi se stekla još jasnija slika o onome što je kasnije radio Hardy. 

Marksman je, za razliku od modela Perfection imao “Dr. Hamish” halter (doduše nešto modifikovan, sa ubačenom plutom), imao je aluminijumsku end-kapu, a imao je i vrhunske Fuji SiC provodnike. Ali zato Marksman nije imao blank izrađen u Engleskoj, kao ni spigot način spajanja, već klasični put-over, što je do tada bilo nezamislivo za Hardy! Iz ovoga, autor ovog teksta, koji već decenijama prati i proučava Hardy štapove, može zaključiti da je Hardy, znajući da selidba proizvodnje na Istok neće biti sa oduševljenjem primljena među poštovaocima, nastojao da što više poništi ovakav osećaj, pa je model Marksman opremio u najboljoj tradiciji prethodnih Hardy štapova, dodajući mu vrhunsku i svetski poznatu Fuji opremu. Uz to, ovo je svakako bio i pokušaj da se opravda veoma visoka cena Marksmana, bez obzira što je izrađen na neuporedivo jeftinijem istočnom tržištu!

Da se razumemo, daleko od toga da su novi Hardy štapovi loši. Oni jesu dobri, šta više odlični su u odnosu na većinu onoga što se danas pravi i prodaje, ali objektivno posmatrano, toliko dobri ipak nisu. Sada cenu novih štapova drži uglavnom samo legendarno Hardy ime, čiji kvalitet ipak ne zavređuje tolike cene.

Tekst i foto: Jovis V