Kada neki ozbiljan proizvođač ribolovačkog pribora nazove jedan od svojih proizvoda imenom “Perfection” (savršenstvo), onda kupac zaista i očekuje da dobije savršenstvo. Da li je Hardy Perfection zaista savršen štap videćemo u nastavku ovog teksta.
Ovaj model se mogao videti u Hardy katalozima za 2002, 2004 i 2005 godinu, a naslednik je čuvenog i verovatno najpopularnijeg i najprodavanijeg modela Hardy varaličarskih štapova Favourite, koji se proizvodio godinama uz različite modifikacije. Međutim, Perfection je još zanimljiviji po tome što je u pitanju poslednji varaličarski model koji je izrađen u Hardijevim pogonima u mestu Alnvik (Alnwick) u Engleskoj. Kod štapa koji ovom prilikom predstavljamo, svi oni koji su pažljivo pratili rad kuće Hardy, mogli su primetiti prve znake budućih krupnih promena koje će ubrzo zahvatiti ovog legendarnog proizvođača vrhunskog ribolovačkog pribora.
Pažljivom oku neće promaći nekoliko veoma bitnih detalja koji su uočljivi na ovom štapu. Pogledajmo prvo nosač mašinice (nem. rollenhalter, eng. reel seat). U pitanju je zaista odlični Fuji model izrađen za potrebe Hardija. Dobro, zapitaće se verovatno neki, šta je tu loše ili neobično? Iako se radi o odličnom halteru, ipak je to model izrađen od plastike (istini za volju sa metalnim ojačanjima na mestu gde naleže mašinica), a ne legendarni aluminijumski Hardijev halter, model "Dr. Hamish", koji je decenijama krasio sve Hardy varaličarske štapove.
Na priloženoj fotografiji može se videti kako je taj halter izgledao. Odmah je uočljivo da je kompletno izrađen on lakog, ali veoma čvrstog aluminijuma. Opšte je poznato da se na ovakvom halteru mašinica nikada nije mogla olabaviti i da je ovakav halter bio sinonim za kvalitet i neuništivost. Dakle, koliko god upotrebljeni Fuji halter bio dobar, ipak je za klasu ispod “Dr Hamish” modela i po pitanju kvaliteta i po pitanju cene.
Drugo, obratite pažnju na sam kraj rukohvata. Završava se iznenađujuće jednostavnom (i jeftinom!) gumenom kapom. Dakle, nema čuvene Hardijeve aluminijumske end-kape, koja je decenijama štitila Hardy štapove prilikom pada i uz “Dr. Hamish” halter bila jedan od zaštitnih znakova i simbola Hardy varaličarskih štapova. Ni danas mi nije sasvim jasna odluka Hardijevih menadžera da na ovakav štap stave tako jeftinu i neuglednu kapu?
Jedino što se može smatrati logičnim, a to je i suština naše priče, ovde su vidljivi prvi znaci štednje kod proizvođača koji nikada do tada nije štedeo!
Na sreću, provodnici upotrebljeni na ovom štapu su vrhunski Hopkins & Holloway Seymo (ništa manje kvalitetni od mnogo poznatijih Fuji) i tu nema nikakvog kompromisa. Malu zabunu, ako tako možemo reći, u celu priču oko provodnika je uneo i sam Hardy, navodeći u jednom katalogu da su oni AlO tipa, dok u drugom katalogu piše da su SiC? Na modelu koji u ovom tekstu predstavljamo, na osnovu boje, izgleda i osećaja pod prstima, moglo bi se zaključiti da su ipak postavljeni AlO provodnici.
Međutim, ono što je ipak najbitnije i što suštinski sačinjava jedan štap, kod ovog modela je beskompromisnog kvaliteta. Naravno, u pitanju je blank. Tu Hardy (još uvek) nije pravio kompromis. Zidovi su iznenađujuće debeli za štap deklarisane težine bacanja 7-35g. Pri tome konus blanka je samo 9mm (!) na najdebljem delu, blizu rukohvata.
Štap je izrađen iz tri dela, što je gotovo idealan kompromis između karakteristika samog blanka i lakoće transporta. Ne treba smetnuti sa uma da su u neka ranija vremena dvodelni modeli bili znatno cenjeniji, dok su višedelni štapovi imali samo prednost lakog transporta. Napretkom tehnologija i razvitkom novih materijala, negativne osobine koje su posedovali višedelni modeli su pratkično poništene, tako da su danas štapovi (naročito oni za mušičarenje) standardno izrađeni iz tri ili četiri dela i najčešće su skuplji od svoje dvodelne braće.
Uz ovaj štap se isporučuju i dve “olive”, što su zapravo elegantni metalni čepovi sa plutanim umetkom, koji služe da zaštite nastavke prilikom transporta. Hardy je zaista na sve mislio, pa je sa unutrašnje strane futrole štapa našio i mali džep za čuvanje oliva.
Ceo štap je neverovatno elegantan, dobro balansiran i lak. Težak je 156g, što je zaista odlično, a dugačak 8,5 fita (2,59m). Uz sve ovo, blank ima ogromnu rezervu snage, što je bila karakteristika svih Hardy štapova. Naravno, deklarisana težina bacanja od 7-35g je stvarna težina tereta sa kojima se štap najbolje snalazi i predstavlja realnu, a ne samo nekakvu opisnu vrednost.
Spojevi na ovom štapu su spigot (trn) tipa, izrađeni su ručno i fino doterani. Trn tj. grafitni umetak, nije samo cevčica šuplja iznutra (što mnogi proizvođači rade zarad uštede), već je izrađen od punog komada grafita.
Perfection nije brz štap, ali nije ni spor, mada više naginje ka sporijoj akciji. Mogli bismo reći da je akcija prava “hardijevska”. Svi koji su pecali nekim Hardy varaličarcem znaće na šta mislim.
Idealan je za pecanje voblerima, kašikama i spinerima (leptirima) i praktično je pravi vobleraški štap. Manje je prilagođen pecanju džigovima, što se ljubiteljima pecanja na silikonske varalice verovatno neće mnogo dopasti. Međutim, usled svoje specifične akcije i uz korišćenje upletenih struna, ovaj štap može biti odlično oružje čak i za džigovanje.
Modelom Perfection, Hardy je završio jedno dugačko i više nego uspešno poglavlje svoje istorije. Njegov naslednik Marksman, koji je bio prvi štap kuće Hardy koji nije izrađen u Engleskoj i na kojem više nije pisalo “Made in England”, uspevao je da zadrži mnoge osobine Hardy štapova izrađivanih u Engleskoj, ali sve ono što je Hardy radio posle toga, na žalost, daleko je od onoga na šta su poštovaoci ove kuće navikli.
Zanimljivo je pri kraju ove priče ukratko uporediti modele Perfection i Marksman, kako bi se stekla još jasnija slika o onome što je kasnije radio Hardy.
Marksman je, za razliku od modela Perfection imao “Dr. Hamish” halter (doduše nešto modifikovan, sa ubačenom plutom), imao je aluminijumsku end-kapu, a imao je i vrhunske Fuji SiC provodnike. Ali zato Marksman nije imao blank izrađen u Engleskoj, kao ni spigot način spajanja, već klasični put-over, što je do tada bilo nezamislivo za Hardy! Iz ovoga, autor ovog teksta, koji već decenijama prati i proučava Hardy štapove, može zaključiti da je Hardy, znajući da selidba proizvodnje na Istok neće biti sa oduševljenjem primljena među poštovaocima, nastojao da što više poništi ovakav osećaj, pa je model Marksman opremio u najboljoj tradiciji prethodnih Hardy štapova, dodajući mu vrhunsku i svetski poznatu Fuji opremu. Uz to, ovo je svakako bio i pokušaj da se opravda veoma visoka cena Marksmana, bez obzira što je izrađen na neuporedivo jeftinijem istočnom tržištu!
Da se razumemo, daleko od toga da su novi Hardy štapovi loši. Oni jesu dobri, šta više odlični su u odnosu na većinu onoga što se danas pravi i prodaje, ali objektivno posmatrano, toliko dobri ipak nisu. Sada cenu novih štapova drži uglavnom samo legendarno Hardy ime, čiji kvalitet ipak ne zavređuje tolike cene.
Tekst i foto: Jovis V
