Pre tačno 48 godina, 1972. godine, dakle pre skoro pola veka, ljudska noga je poslednji put kročila na Mesečevo tlo. To je ujedno bila i poslednja misija u sklopu programa Apollo. Posle šest uspešnih sletanja na površinu Meseca ( Apollo 11, 12, 14, 15, 16 i 17) i jednog otkazanog sletanja (Apollo 13), došlo se do tačke kada su dalje misije postale preskupe, a prethodne su uspele da izvrše skoro sve postavljene zadatke vezane za istraživanje Meseca. O prvom sletanju na površinu Meseca i ulozi naših ljudi u programu Apollo, možete pročitati tekst Srpski Apollo 7 - 50 godina kasnije... na ovom istom Blogu.
Od tada pa do danas, dalja istraživanja Meseca su se svela na slanje orbitirajućih sondi i robotizovanih rovera, koji su obavljali sva neophodna istraživanja, a bili su kontrolisani sa Zemlje.
Ali, kako sada stvari stoje, čovek će posle 48 godina ponovo ići na Mesec! Otkud sad to, pitaće skeptici i nevernici, kada je odavno rečeno da je misija slanja ljudi na Mesec završena i da za tim više nema potrebe? Na sreću, stvari se vremenom menjaju, tehnologija napreduje, a ljudska radoznalost je i dalje jaka. Ipak, ovoga puta krajnji cilj nije Mesec, nego – Mars!
Ponovono slanje ljudskih posada na tlo Meseca, imaće za krajnji cilj slanje ljudi na Mars. U tom smislu, Mesec će služiti kao neka vrsta odskočne daske, ali i kao poligon za testiranje i simulaciju uslova koje će imati putnici ka Marsu jednoga dana.
NASA već uveliko ponovo radi na projektu slanja ljudi na Mesec, pod zajedničkim nazivom Artemis. Artemis (Artemida) je bila jedna od najcenjenijih starogrčkih boginja. Bila je boginja lova, divljih životinja i Meseca, pa je naziv celog programa više nego inspirativan.
S tim u vezi, NASA je na svom sajtu dala bliže objašnjenje cele misije, kao i njenih krajnjih ciljeva. Po NASA, osnovni ciljevi su: demonstracija novih tehnologija i mogućnosti, razvijanje poslovnih pristupa budućim istraživanjima Marsa, uspostavljanje američkog liderstva i strateške prisutnosti na Mesecu, proširivanje ukupnog američkog ekonomskog udela u svetu, proširivanje komercijalnih i međunarodnih partnerstava, inspirisanje narednih generacija za dalje izazove, itd... Kao što se vidi, planovi su izuzetno ambiciozni, ali i očekivani.
Da vidimo sada šta je konkretno proglam Artemis i kako se on razvija...
U sklopu priprema za slanje ljudske posade, prvo će biti izvedena automatizovana misija Artemis I bez posade, kojom će se testirati raketa i svemirski modul Orion. U sklopu misije Artemis II, biće obavljeno još jedno testiranje, ovoga puta sa posadom. Konačno, u sklopu misije Artemis III, koja je planirana za 2024. godinu, put Mesečeve površine krenuće i prva ljudska posada koja će se sastojati od tri muškarca i prve žene u istoriji koja će hodati po Mesecu. Nakon ovoga NASA planira da jednom godišnje šalje nove ljudske posade ka Mesecu. Naravno, ovo je plan, videćemo kako će se sve odvijati tokom vremena, a u NASA kažu da sve ide po planu i da odlaganja ne bi trebalo da bude.
Naravno, da bi ljudi, ali i roboti, mogli da krenu put Meseca, nepohodna je raketa. U tom smislu NASA razvija novi koncept nazvan Space Launch System (SLS), a mnogo tehničkih detalja o celom konceptu možete naći na sledećem linku Space Launch System
Ukratko, raketa će posadu zajedno sa svemirskom letelicom Orion poneti ka Mesecu, da bi se posada u toj letelici na kraju vratila na Zemlju. Kompletan plan puta i detaljne opise svih faza misije, naći ćete takođe na prethodnom linku, jer bi zaista bilo preopširno, ali i nemoguće da u ovom tekstu pišem o svakom detalju misije.
Kada ljudska posada stigne do Meseca i sleti na njegovu površinu, neko će postaviti pitanje „a šta će oni tamo da rade“? Radiće sledeće: pokušati da nađu vodu i druge kritične resurse za dugotrajna istraživanja, pokušati da detaljnije reše neke naučne nedoumice vezane za Mesec, što će voditi novim saznanjima i o našoj planeti Zemlji, učiti kako živeti i raditi na površini drugog nebeskog tela, ovladati i ispitati nove tehnologije neophodne za slanje ljudi na Mars, itd.
Za početak, astronauti će sleteti na deo Meseca, na kojem do sada niko od ljudi nije bio, a to će biti Mesečev južni pol, koji spada u manje istražene delove Meseca.
Jovis V
