Tog 20. jula 1969. godine, imao sam malo više od šest godina, ali savršeno dobro se sećam crno-belog ekrana Ei-Niš televizora, na kojem sam sa roditeljima gledao direktan prenos sletanja čoveka na Mesec. Odlično pamtim momenat kada je Nil Armstrong dodirnuo mesečevo tle i izgovorio istorijsku rečenicu: "That's one small step for a man, one giant leap for mankind".
Danas, 20. jula 2019. godine, obeležavamo tačno 50 godina od tog, možda najznačajnijeg dostignuća u istoriji čovečanstva.
Misija Apollo 11 je trajala od 16. do 24. jula 1969. godine i podrazumevala je lansiranje rakete Saturn V koja je nosila put Meseca astronaute, komandni i lunarni modul, zatim spuštanje na mesečevu površinu, jednodnevni boravak na Mesecu, kao i povratak na Zemlju.
Ako bismo taj let i boravak na površini Zemljinog satelita posmatrali u kosmičkim razmerama, mogli bismo reći da čovek nije daleko odmakao. Ipak, konstatovati nešto tako bilo bi previše drsko. Jer, to što je čovek uspeo sa svojim znanjem i tehnološkim mogućnostima, bio je istinski ogromni kosmički korak. Koliko god Mesec bio blizu i mali, doći do njega zahtevalo je ogromno znanje, upornost, volju, ali budimo iskreni i ogromnu sreću.
Za ovih pedeset godna objavljeno je nebrojeno mnogo knjiga, priča, fotografija, filmskih i audio zapisa o svim misijama Apollo, tako da se ovom prilikom neću zadržavati na tehničkim aspektima. Ovaj tekst ima drugi cilj, koji ćete saznati ako pročitate ovaj tekst do kraja...
Prema podacima NASA, u ostvarenju prvog leta na Mesec učestvovalo je na različite načine oko 400.000 ljudi. Među tih 400.000 ljudi, bila su i sedmorica Srba, preciznije Amerikanaca srpskog porekla, koji su potpuno nepravedno, danas skoro zaboravljeni kod nas, a svojevremeno su zauzimali izuzetno visoke pozicije u kompletnom "Apollo" programu. Bili su toliko bitni i značajni za taj program, da su odavno dobili nadimak "Srpski Apollo 7". Na ove dve istorijske fotografije ih vidimo sve zajedno. Na njoj su: Dejvid Vujić, Slavoljub Sem Vujić, Milojko Majk Vučelić, Danilo Bojić, Pavle Pol Dujić, Piter Galović i Milisav Šurbatović.
Milojko Vučelić je bio jedan od direktora zaduženih za spuštanje astronauta na Mesec, kao i analizu boravka astronauta na Mesecu, Danilo Bojić je bio inženjer zadužen za pogonske sisteme Apollo programa, Pol Dujić je bio inženjer zadužen za snabdevanje broda Apollo električnom energijom, Slavoljub Vujić je bio inženjer za analizu kvarova i otkazivanja električnih instrumenata u programima Apollo i Saturn, Dejvid Vujić je bio zadužen za koordinaciju programa Apollo sa ostalim kompanijama uključenim u taj program. Jednom rečju, sva sedmorica su imala istaknute uloge u dizajniranju, razvoju, konstruisanju i lansiranju više letelica iz programa "Apollo". Uz njih sedmoricu, često se spominje i osmi član ekipe Dragiša Giš Jovanović.
Ovde moram napomenuti da je Milojko Majk Vučelić imao jednu od glavnih uloga u spasavanju misije Apollo 13 od katastrofe. Naime, dva dana nakon poletanja, posada je doživela eksploziju jednog od rezervoara sa kiseonikom i oba rezervoara sa gorivom. Zbog ovoga misija je morala biti prekinuta, ali astronauti su već bili prilično udaljeni od Zemlje, što je dodatno komplikovalo situaciju i smanjivalo šanse za njihovo preživljavanje i povratak. Uz sve ovo, javio se problem kako odvojiti lunarni i komandni modul, jer spojeni se nisu mogli vratiti na zemlju. U komandnom centru u Hjustonu oformljen je tim kojim je rukovodio Vučelić i koji je imao samo jedan dan da smisli način kako rešiti ovaj problem. Nakon nekog vremena, tim je konstatovao da bi se povišenjem pritiska u tunelu koji povezuje lunarni i komandni modul, mogla stvoriti dovoljna sila koja bi udaljila lunarni modul dalje od komandnog. Ideja je odmah preneta astronautima, a ovi su je uspešno primenili.
Zbog ovoga, Milojko Vučelić je od tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona, dobio Predsedničku medalju slobode, koja predstavlja najviše američko odlikovanje koje može dobiti jedan civil.
Inače, kompletan tim "srpskog Apolla 7", dobio je još 1965. godine pismo zahvalnosti za učešće u “Apolo” programu, koje su potpisali svi tadašnji astronauti angažovani u misijama Apollo. Tekst pisma glasi:
„Kao astronauti cenimo vaš dopirinos i posvećenost u radu na ‘Apollo‘ programu. Taj osećaj timskog rada i posvećenosti svih aktera, naša je sigurnost u uspešnost programa istraživanja svemira“.
„Kao astronauti cenimo vaš dopirinos i posvećenost u radu na ‘Apollo‘ programu. Taj osećaj timskog rada i posvećenosti svih aktera, naša je sigurnost u uspešnost programa istraživanja svemira“.
Čak je i čuveni američki "Observer" u tekstu iz 2016. godine konstatovao i priznao, da je tadašnja Jugoslavija igrala znatno veću ulogu u programu Apollo nego što se do tada mislilo i znalo u širim krugovima.
Na kraju, vredno je istaći, da je na poziv tadašnjeg Ministarstva dijaspore Vlade Republike Srbije, 2009. godine, Milojko Vučelić zajedno sa Slavoljubom Vujićem došao u Beograd, u kojem su zajedno boravili nekoliko dana. Tada je izjavio:
„Obično nas pitaju da li je stvarno bilo sletanja na Mesec. Naravno da je bilo, a sada možete da kažete i da ste upoznali ljude koji su u tome učestvovali"
Na kraju, vredno je istaći, da je na poziv tadašnjeg Ministarstva dijaspore Vlade Republike Srbije, 2009. godine, Milojko Vučelić zajedno sa Slavoljubom Vujićem došao u Beograd, u kojem su zajedno boravili nekoliko dana. Tada je izjavio:
„Obično nas pitaju da li je stvarno bilo sletanja na Mesec. Naravno da je bilo, a sada možete da kažete i da ste upoznali ljude koji su u tome učestvovali"
Zato neka ovaj kratki tekst služi kao stalno podsećanje na naše ljude i značaj njihovog dela, koji su imali u ostvarenju najvećeg čovekovog sna - da stupi nogom na drugi svet.
Jovis V
Foto: Internet
