Englesku kuću House of Hardy nije potrebno posebno predstavljati. Svi koji iole prate ribolovački pribor znaju da je u pitanju kuća koja je od svog osnivanja pa do danas, bila sinonim za vrhunski kvalitet proizvoda, koji je u mnogim segmentima ostao neprevaziđen čak i danas.
Godine 1872, mladić po imenu Vilijem Hardi (William Hardy) osnovao je malu puškarsku radnju u gradiću Eniku (Alnwick). Nešto kasnije, uzima svoga brata Džona Džejmsa (John James) kao partnera i od tada počinju da se reklamiraju kao „puškari, limari i nožari“. Možda bi stvari na tome i ostale, da se nije pojavila reklama u lokalnim novinama Alnwick Mercury, u kojoj su se braća Hardy reklamirala kao „proizvođači superiornog ribolovačkog pribora za rečni i morski ribolov“. Taj oglas im je omogućio naglu ekspanziju posla, pa su vremenom, zahvaljujući vrhunskom kvalitetu svojih proizvoda, ali i porodičnim vezama, postali zvanični snabdevači kraljevske porodice ribolovačkim priborom. Ovo ih je, naravno, vinulo u zvezde, stekli su svetsku slavu, koja opstaje čak ni danas, kada kuća više ne postoji u obliku u kojem je postojala. Tokom decenija poslovanja i Hardy su potresali povremeni finansijski problemi, menjali su vlasnike, da bi ih pre izvesnog vremena Hardy & Greys (kako su se zvali poslednjih nekoliko godina, od kada su kupili kuću Greys) kupio američki ribolovački gigant Pure Fishing. Ako je za utehu, u Eniku je ostao jedan mali deo proizvodnje, a ova mala kompanija je nosila ime „Hardy Bros“ (klik na link). O „nestanku“ Hardy-ja i njegovom utopljavanju u Pure Fishing, možete pročitati detaljan tekst na portalu Trofej.info, u tekstu "Hardy za široke narodne mase", (klik na link) koji je nastao 2015. godine.
U ovom tekstu ću vam predstaviti jedan mušičarski štap iz zlatnog doba proizvodnje Hardija, koji svakako ne spada u najbolje mušičarske štapove koje je ova kuća proizvela. Naprotiv, štap je sasvim (uslovno rečeno!) prosečan, naravno za standarde Hardija. Ipak, čak i tako "prosečan" za mnoge druge je i danas nedostižan. Šta je dakle, na ovom štapu toliko vredno, da ga vredi posebno predstaviti? U najkraćem – njegovo ime. Na štapu je, osim osnovnih tehničkih podataka ispisano i „Richard Walker, Farnborough“. Ništa bitno, reći će neko na prvi pogled. Međutim, ova imena su vezana za istoriju proizvodnje ribolovačkog pribora uopšte i neraskidivi su deo ukupne istorije, kada je u pitanju pribor za ribolov.
Ričard Voker (Richard Walker) je bio inženjer i jedan od ljudi koji su bili najzaslužniji za uvođenje ugljeničnih vlakana (karbona) u konstruisanje štapova za ribolov. Naravno da ovde nema dovoljno mesta (ni potrebe) da previše detaljišem, ali treba svakako napomenuti neke od najbitnijih činjenica. Krajem šezdesetih godina prošlog veka, Voker je sklopio dogovor sa kućom Hardy da naprave prototip štapa koji će, smatrali su još tada, uneti revoluciju u ribolovačku industriju. Prvi štapovi su rađeni na mandrelama koje su korišćene za izradu štapova od staklenih vlakana (fiberglasa), a samom fiberglasu je dodavan određeni procenat ugljeničnih vlakana. Inače, Voker je ugljenična vlakna nabavljao iz vojne baze koja se nalazila u gradu Farnborou (Farnborough). Vojska je već tada počela da koristi ova napredna vlakna za svoje potrebe.
Ovi prvi materijali od kojih su izrađivani štapovi su sadržali nizak nivo ugljenika, koji se kretao od svega 5%, pa do 25%. Vokerovi inicijalni proračni su govorili da količina ugljeničnih vlakana mora biti bar 35%, kako bi se mogao postići manji prečnik donje sekcije štapa, dovoljna čvrstina i neophodna krutost. Voker je intenzivno pecao svojim prototipom i bio iznenađen rezultatima koje je postigao. Tako je u najkraćim crtama, rođen i nastao prvi štap od ugljeničnih vlakana
Naravno, vremenom su se materijali još više usavršavali, mandrele su promenjene i prilagođene novoj konstrukciji štapova, a napredovao je i kompletan proizvodni proces. Danas su štapovi od ugljeničnih vlakana (karbona, tj. grafita, kako se zove u SAD) postali apsolutno dominantni. Vreme je pokazalo koliko je Voker bio u pravu i koliko je uspešno iskoristio potencijal ugljeničnih vlakana za ribolovačke svrhe. Ovde treba svakako spomenuti još neke ljude koji su uz Vokera, na različite načine aktivno učestvovali u celom programu. To su bili Lesli Filips (Leslie Phillips), Džim Hardi (Jim Hardy), Fred Baler (Fred Buller), Fred Tejlor (Fred J. Taylor) i drugi.
Sada se možemo vratiti na početak priče i videćemo da je House of Hardy svojim mušičarskim štapom pod imenom Richard Walker Farnborough želeo da oda počast i nastavi na sećanje na tvorca „karbonskog“ štapa.
Sam štap je napravljen aprila meseca 1982. godine, što se može videti iz serijskog broja štapa. Hardy je inače, svaki svoj štap obeležavao posebnim serijskim brojem, iz koga uz pomoć posebne tabele, možemo saznati kada je štap izrađen, koji po redu, ko ga je izradio, itd.
Dugačak je 9 fita i 3 inča (9'3“), tj. 282cm i deklarisane AFTMA klase # 8/9. Namenjen je lovu krupnih riba (štuke, lososa), ima ogromnu rezervu snage, što se lako da osetiti prilikom zamaranja ulova. Oblik rukohvata štapa je takozvani Full-Wells, što je klasično rešenje za štapove viših AFTMA klasa. I provodnici strune su prilagođeni ovom štapu, izrađeni od aluminijum oksida (AlO), što je bio standard za ono vreme.
Naravno, spoj na štapu je spigot, što je takođe bio standard za sve Hardy štapove.
Ceo štap odiše elegancijom, prilikom mahanja se odlično “puni”, a strimere izbacuje daleko i precizno. Za današnje standarde, ovaj štap bi smo mogli okarakterisati kao medium slow ili moderate akcije.
Kao što sam već napomenuo, ovo svakako nije najbolji niti najskuplji mušičarski štap koji je Hardy napravio, ali nosi sa sobom deo ribolovačke istorije, te sam stoga smatrao da je vredan da bude posebno predstavljen i da se o njemu kaže koja reč više.
Naravno da je kuća Hardy pravila još puno različitih vrhunskih štapova za različite vrste ribolova, pa ako bude interesovanja (a ne sumnjam da hoće) prikazaću drugom prilikom još neke zanimljive i vredne Hardy štapove.
Jovis V
Foto: Jovis V
