Kolege ribolovci koji me poznaju lično, ili preko mojih tekstova, uglavnom znaju koliko me privlači i koliko volim takozvani “retro pristup” ribolovu, a pogotovo kada je u pitanju ribolovački pribor. Tu prevashodno mislim da klasične, legendarne modele mašinica, ali i ribolovačke štapove koji nisu izrađeni od ugljeničnih vlakana, takovanog “grafita” ili “karbona”. Tu pevashodno mislim na moju ljubav prema štapovima izrađenim od staklenih vlakana (fiberglas), koje sam već predstavo na ovom Blogu u tekstu Od staklenih vlakana do fiberglasa. (klik na link)
Međutim, ništa manje nisam fasciniran ni štapovima izrađenim od bambusove trske, takozvanim “bambusima”. Iz tog razloga sam 2015. godine napisao za List Ribolov tekst o štapovima od bambusa, koji i danas smatram za jedan od meni najdražih testova.
Zato mi je bilo neobično drago, kada sam prilikom gostovanja na Radiju Laguna u emisiji Van Dometa (klik na link), koju uređuje i vodi naš kolega i moj drugar Ivica Drobac, dobio priliku da o štapovima od bambusa kažem neku reč više i da široj publici objasnim šta je to što me toliko fascinira kod tih štapova.
Tekst koji sledi je odavno nastao, a za njegov nastanak je direktno zaslužan oglas jednog ribolovca, koji mi je u trenutku dao inspiraciju. Pomenuti oglas je glasio: „Prodajem bambus štapove duzine 2,3m. Cena 98,00 dinara po komadu”.
Istog trenutka sam se vratio u detinjstvo i ranu mladost, kada smo skoro svi koristili štapove od bambusa za pecanje. Uostalom, tada praktično i nismo imali drugačije štapove, jer je izbor kod nas bio prilično sužen. Nismo tada puno obraćali pažnju na dužinu, težinu bacanja, vrstu provodnika, rolenhalter... samo je bilo bitno biti na vodi i imati štap.
Nešto kasnije su se kod nas pojavili, za ono (ali i ovo) vreme fenomenalni štapovi od staklenih vlakana. Bili su lepši i „moderniji“ od bambusa, pa smo svi davali poslednji dinar džeparca da bismo nabavili jedan od tih novih štapova. To je bilo vreme sigurne vladavine takozvanih “fiberaša” iz zemalja nekadašnjeg Istočnog bloka - Tokoza i Germine. Ti štapovi su bili praktično neuništivi, pa je bilo pitanje prestiža imati neki od tih štapova.
Znatno kasnije su stigli štapovi od ugljeničnih vlakana (karbon fiber), a nastavak priče svi znamo.
Ali, u jednom trenutku, praktično zaboravljeni štapovi od bambusa, ponovo dolaze u centar pažnje zaljubljenika u pribor i ribolov. Ovde prevashodno mislim na mušičare, koji nikada i nisu prestali da se oduševljavaju ovakvim štapovima, ali i sve ostale ribolovce, koji su odavno bili ubeđeni da su bambusi stvar daleke prošlosti.
Ako ne verujete "pročešljajte" Internet i videćete koliko manufaktura i majstora proizvodi štapove od bambusa! Sedišta ovih manufaktura su uglavnom u Americi, Velikoj Britaniji, ali i Japanu, Italiji, Nemačkoj, Skandinavskim zemljama...
Pre dosta godina sam imao priliku, da u čuvenom bečkom "Rösler"-u, kao veliki poklonik i zaljubljenik u Hardy štapove, držim u ruci i isprobam (između ostalih) i čuveni model Palakona Split Bamboo. Osećaj Vam neću opisivati, jer mi je bio – neopisiv! Tokom godina (decenija), imao sam još neke štapove od bambusa u rukama i uvek sam se iznova oduševljavao njihovom elegancijom, osećajem u ruci i estetikom.
Najkvalitetniji bambus koji se koristi za izradu ovih štapova uzgaja se u Kini. Verujte, koliko god neko bežao od ribolovačkog pribora i Kine, kada je u pitanju kvalitet bambusove trske, nikakve dileme nema. Skoro svi proizvođači naručuju bambus odande i onda ga obrađuju po želji. U pitanju je Tonkin bambus, koji raste na obalama reke Sui, u kineskoj provinciji Guangdong.
Istinski poznavaoci kažu da je Calcutta bambus (takođe iz Kine) još bolji, ali je on teži za nalaženje, pa samim tim i ređi.
Moram ovde naglasiti da je osim kineskog, isto toliko kvalitetan i japanski bambus Madake, koji raste na jugu Tohoku regiona u severnom delu Japana. Ova trska je ipak,u svetskim razmerama, znatno manje zastupljena i koriste je uglavnom japanski graditelji.
Kada bambusova trska stigne do graditelja, tek tada kreće komplikovan, mukotrpan i dugotrajan proces njegove obrade. Bambus se seče, suši, spaja, lepi, lakira... i sve to se radi isključivo ručno. Ilustracije radi, za kompletnu izradu samo jednog štapa potrebno je u proseku 100 radnih sati!
Verovatno se neki od čitalaca pitaju zašto za majstore upotrebljavam izraz “graditelji”, pa da objasnim: posao izrade štapa od bambusa se, sasvim logično, poverava samo visokostručnim graditeljima sa ogromnim iskustvom i posebnom licencom, slično kao u svetu časovničarstva ili gradnje muzičkih instrumenata. Štapovi od bambusa se, zbog prirode procesa, rade u malim serijama, a da biste postali ponosni vlasnik jednog od ovih lepotana, morate biti (mnogo) strpljivi! Liste čekanja su dugačke, naročito ako želite nešto unikatno, recimo da izaberete dužinu, boju konca, AFTMA klasu, jedan ili dva vršna dela, ručno ispisano ime vlasnika štapa, serijski broj, vrstu laka, itd. Svaki primerak se dugo suši, ispravlja, lakira posebnim lakovima i ukrašava, tako da postaje pravo umetničko remek delo!
Upravo zato se i govori o graditeljstvu, jer posao izrade jednog bambusovog štapa predstavlja visoko specijalizovano znanje i sintezu nekoliko veština i zanata, kao što su stolarski, tesarski, graverski, lakirerski, preciznomehaničarski, itd.
Pogledajmo sada kratki istorijat nastanka prvih štapova od bambusa. Dakle, smatra se da je korišćenje bambusa u modernom mušičarskom ribolovu, kakav danas poznajemo, počelo između 1790. i 1845. godine. Prve manufakture su se pojavile na tlu SAD (Pensilvanija), a kasnije na britanskim ostrvima, pa onda i u ostatku Evrope.
Garantujem da ni jedan štap od karbona ne može izazvati takav osećaj kao kada uzmete u ruke neki od vrhunskih bambusa! Jeste, teži su i sporiji od karbonskih štapova, ali upravo te osobine su na ceni kod vrhunskih mušičara! Oni tvrde, a treba im verovati, da štap od bambusa zahvaljujući svojoj težini i "sporosti", stvara prilikom zabačaja veliku inerciju i praktično sam plasira laganu mušicu na tačno željeno mesto! Tako, ovaj uslovno rečeno nedostatak, postaje prednost, jer se sa mnogo manje truda i zamaha, mušica može izbaciti izuzetno precizno. Štapovi od bambusa se, žargonski rečeno, izuzetno dobro “pune”, što znači da odlično kontrolišu let i plasiranje mušičarske strune, pa samim tim i mušice.
Možda najbolja osobina vrhunskih štpova od bambusa je takozvani "damping" koji ovi štapovi poseduju. Reč je o sposobnosti štapa da amortizuje i priguši oscilacije, a zabačaji su stoga "glatki" i precizni. Zato su (između ostalog) na ceni kod svih poznavalaca i stručnjaka.
Na tabeli koju ovde prilažemse mogu videti osnovne karakteristike bambusa u odnosu na neke druge materijale od kojih se prave moderni štapovi za ribolov:
Danas praktično svi ozbiljni proizvođači koji drže do sebe i svog renomea, imaju bar jednu seriju štapova od bambusa. Pogledajte njihove sajtove, videćete da ovakvi štapovi zauzimaju posebno mesto i da se o njima posebno govori. Neki od njih su: Hardy, Bruce and Walker, RL Winston, Thomas & Thomas, Orvis, Scott, Zenaq... ali i veliki broj malih manufaktura i pojedinaca, koji rade isključivo po narudžbini. Naravno, nabrajti ih ovde sve po imenu bilo bi nemoguće, što je još jedan dokaz kakav status imaju štapovi od bambusa među ribolovcima koji vole samo ono što je prirodno i najkvalitetnije.
I na samom kraju, reći ću da su cene ovih štapova, nažalost, "malo" više od onih 98 dinara iz oglasa sa početka teksta. Koliko? Recimo od 1.000 do 5.000 američkih dolara, dok stari i retki kolekcionarski primerci dostižu cene i do 15.000 dolara!
I tako, kao što vidimo, krug se izgleda polako zatvara. Od bambusa stigosmo do... bambusa!
Jovis V
Foto: Internet
Foto: Internet
