Ribolovački štap je, uz neke izuzetke kao što su takmičarski štekovi, tenkara štapovi ili neki retki egzotični modeli, praktično nemoguće zamisliti bez provodnika strune (vođica, karika).
Provodnici imaju zadatak da (kao što im i ime kaže) provedu upletenu strunu ili monofil od mašinice do vrha štapa. Iako ovo naizgled nije komplikovan zadatak, videćemo da nije baš sve tako jednostavno. Od njihovog broja i rasporeda zavise mnoge ključne osobine štapa, koje mogu doći do izražaja samo ako su provodnici dobro ukomponovani sa karakteristikama blanka. Ovo se odnosi na broj provodnika, kao i na njihov tip, odnosno vrstu.
Prvo što moramo znati je osnovna anatomija jednog provodnika. Na ilustraciji se vide delovi od kojih je sastavljen skoro svaki provodnik, uz neke retke izuzetke koje ćemo predstaviti kasnije u tekstu.
Stopa služi da direktno spoji provodnik sa blankom, nožice predstavljaju deo koji spaja stopu sa okvirom (ramom), dok okvir ima ulogu da nosi unutrašnji prsten preko koga klizi struna.
Prvi modeli provodnika montiranih na najranije štapove su bili veoma jednostavni. Najčešće su bili izrađeni od tvrdo hromirane žice. Ovakvi provodnici su bili u upotrebi veoma dugo i mogli su se videti kao sastavni deo štapa sve do druge polovine 20. veka. Čak i danas se ovakvi provodnici proizvode i mogu se kupiti, ali su uglavnom namenjeni entuzijastima i graditeljima štapova koji prave takozvane „retro“ modele, koji po svom duhu i opremi podsećaju na neka stara prošla vremena. Među najpoznatije provodnike ovog tipa (popularno zvanih "žičani") spadaju provodnici Seymo, engleske kompanije Hopkins & Holloway, koja i danas postoji i uspešno radi.
Vremenom su počeli su da se pojavljuju nešto drugačiji provodnici koji su imali unutrašnji prsten izrađen od keramike. Naročito su bili popularni na štapovima u drugoj polovini 20. veka, a bili su prepoznatljivi po najčešće belom unutrašnjem prstenu koji je na ram bio pričvršćen putem takozvanog „šok“ prstena izrađenog od plastike. Uloga ovog prstena je bila da omogući spoj keramičkog prstena sa okvirom provodnika, ali i da zaštiti prilikom pada krtu i lako lomljivu keramiku.
Kako je tehnologija napredovala, keramički prstenovi su bili zamenjivani drugačijim materijalima, među kojima se naročito izdvojio aluminijum oksid (Al2O3) ili skraćeno AlO. Ovakvi prstenovi su bili znatno tvrđi i otporniji od keramičkih, pa su veoma brzo postali najkorišćenji tip prstena, zbog svojih dobrih karakteristika uz povoljnu cenu.
Na ovom mestu ćemo na trenutak zastati da bismo bliže objasnili upravo pomenutu tvrdoću. Pojam „tvrdoće“ je kod provodnika veoma bitan i predstavlja ključni element koji određuje ukupni kvalitet i cenu jednog provodnika.
Dakle, tvrdoća predstavlja otpornost nekog materijala prema prodiranju u njega nekog drugog znatno tvrđeg tela, kao i otpor materijala prema plastičnoj deformaciji. Postoji nekoliko metoda za određivanje tvrdoće, kao što su ispitivanje tvrdoće materijala zarezivanjem, utiskivanjem ili metodom odskoka. Uz ovo, postoji nekoliko skala koje brojčano oslikavaju tvrdoću. Nama je ovde najbitnija takozvana Vikersova (Vickers) skala tvrdoće, jer se tvrdoća provodnika (odnosno prstenova) najčešće izražava u toj skali. Pogledajmo na tabeli tvrdoću najčešće upotrebljavanih materijala za izradu provodnika merenih po Vikersu. Naravno, ovde nećemo ulaziti u suvoparne fizičke i tehničke detalje metode merenja, ali ćemo lako na osnovu vrednosti moći da zaključimo i steknemo sliku o tvrdoći nekih od najčešće upotrebljavanih materijala. Evo tabele na kojoj su prikazani najčešće korišćeni materijali od kojih se izrađuju prstenovi provodnika, sa njihovom bojom, nazivom proizvođača i tvrdoćom po Vikersu:
Kao što vidimo, aluminijum oksid je duplo tvrđi od keramike. Zato je brzo stekao popularnost i postao standardni materijal za proizvodnju provodnika.
Međutim, proizvođači nisu spavali na lovorikama, već su dalje radili na novim tvrđim materijalima. Tako je čuveni japanski proizvođač Fuji, 1981. godine izbacio prve provodnike izrađene od silicijum karbida (SiC). Na tabeli se jasno vidi da je SiC praktično duplo tvrđi od aluminijum oksida. Silicijum karbid je do današnjih dana ostao najtvrđi materijal koji se upotrebljava za izradu prstenova.
Tek nedavno, tačnije 2014. godine, Fuji je predstavio novi materijal pod komercijalnim nazivom “Torzite”, za koji tvrdi da je još tvrđi i lakši od silicijum karbida. U pitanju je keramika, međutim ne kao ona sa početka naše priče, već posebna i razvijena u saradnji sa najvećom japanskom kompanijom za proizvodnju keramike Kyocera. Torzite provodnici su prilično skuplji od silicijum karbida, tako da SiC provodnici i dalje ostaju na prvom mestu kada je izbor materijala u pitanju. Koga zanimaju ovi inovativni i po mnogima najbolji provodnici koji postoje, može pročitati tekst na portalu Trofej.info pod naszivom "Fuji - gospodar prstenova" (klik na link). Moram ovde sa zadovoljstvom napomenuti da je taj tekst nastao 2014. godine, neposredno po svetskoj premijeri ovih provodnika, pa je sasvim izvesno, bio prvi tekst kod nas koji je bio posvećen Torzite provodnicima.
Moram na ovom mestu dati dve bitne napomene. Svi moderni materijali za proizvodnju provodnika su dovoljno čvrsti da izdrže dugotrajnu upotrebu u realnim uslovima na vodi, ali samo ako su dovoljno kvalitetni. U današnjoj hiperprodukciji ribolovačkog pribora sa dalekog istoka, može se naći bukvalno sve i svašta. Zato uvek imajte na umu: nije svaki aluminijum oksidni ili silicijum karbidni prsten isti! Uvek je bolje kupiti AlO prsten proverenog proizvođača, nego neki SiC nepoznatog.
Drugo, ni jedan monofil niti upletena struna ne mogu oštetiti kvalitetan prsten. Čak i da mogu, bilo bi potrebno jaaaaako puno pecanja i svakodnevne upotrebe da bi se pojavili prvi urezi u materijalu. Kako onda do oštećenja ipak dolazi? Glavni krivac nije struna, već voda! Tačnije, ono što se u njoj nalazi, a to su fine, golim okom nevidljive čestice silicijuma i njegovih jedinjenja, koji su sastavni deo zemlje, pa se tako nalazi i u vodi. Ove čestice se zadržavaju na struni i deluju na prsten kao prava fina šmirgla. Otuda se pojavljuju oštećenja! Sami proizvođači (oni ozbiljni, naravno) tako i testiraju svoje materijale: preko prstena prevlače strunu potopljenu u vodeni rastvor porcelanske gline, koja je po sastavu najsličnija vodi u rekama.
Osim tvrdoće, kod materijala za izradu provodnika, to jest prstenova, veoma bitna osobina je i otpornost na naglo zagrevanje i hlađenje. Prilikom upotrebe štapa na vodi dolazi do trenja strune koje zagreva materijal (po sunčanom i toplom danu i Sunce ga prilično zagreva), a voda ga istovremeno hladi. Što je materijal kvalitetniji, bolje će podnositi ovakve termošokove.
Uz do sada spomenute, postoje i prstenovi izrađeni od drugih materijala, kao što su kermet (cermet) na slici iznad, koji predstavljaju kombinaciju keramike i metala, zatim cirkonijum, titanijum oksid, različiti poludragi i dragi kamenovi (ovi su veoma retki i najčešće se izrađuju ručno u malim serijama), hromirani čelik presvučen slojem titanijum nitrida, ali i aluminijum oksid visokog kvaliteta, kao što je Fudžijev model Alconite. Međutim, bez obzira o kojem materijalu je reč, svi oni su ipak mekši od silicijum karbida i uglavnom se radi o eksperimentisanju radi veće finasijske dobiti proizvođača.
Do sada smo uglavnom pominjali prstenove. Sa druge strane, ramovi (okviri) provodnika se najčešće izrađuju od nerđajućeg čelika, a u novije vreme i od titanijuma. Titanijumski ramovi su nestvarno laki, otporni na koroziju, ali i skupi.
Kada je oblik rama u pitanju, postoje jednostopalni i dvostopalni provodnici. Jednostopalni se najčešće koriste kod štapova manjih težina bacanja, kod kojih nema ekstremnih naprezanja, dok se dvostopalni najčešće koriste kod štapova većih težina bacanja i za teže vidove ribolova. Ovakvi provodnici, tj. njihove stope, utiču na akciju blanka, naročito ako ih na štapu ima više, jer se na blank oslanjaju u dve tačke. Kod jednostopalnih provodnika ovo je manje primetno i manje utiče na akciju blanka, tj. na razliku kako se blank ponaša sa, ili bez montiranih provodnika. Napomenuću samo da je ovakvo menjanje akcije štapa više primetno prilikom korišćenja provodnika napravljenih od čelika, a nešto manje kod provodnika sa titanijumskim ramom, što je uslovljeno većom elastičnošću, manjom težinom i najčešće manjom debljinom zidova titanijumskog rama. Ovakve razlike su većini ribolovaca beznačajne i gotovo neprimetne, ali ipak postoje. One su bitne iskusnijim kolegama koji više pažnje pridaju izboru štapa i njegovoj nameni, kao i graditeljima štapova.
Pogledajmo sada još dve bitne karakteristike provodnika, a to su oblik prstena i oblik nožica. Kada je oblik prstena u pitanju, ubedljivo najčešći su okrugli prstenovi, kakve viđamo na 99% štapova. Manje je poznato, da je legendarni nemački DAM još početkom sedamdesetih godina 20. veka eksperimentisao sa trouglasto profilisanim žičanim prstenovima. Početkom 2014. godine, južnokorejski proizvođač provodnika Kigan je predstavio sličnu, ali znatno moderniju trouglastu seriju provodnika pod nazivom "Triangle".
Ovako profilisani prstenovi, teoretski imaju značajne prednosti u odnosu na standardni okrugli oblik. Navodi se da je trenje između strune i prstena kod ovakvog oblika smanjeno u proseku za 30% u odnosu na trenje koje se javlja prilikom prolaska strune kroz okrugli prsten. Ovo rezultira dužim i preciznijim hicem. Navodi se takođe da je i trenje smanjeno, zbog veće površine na koju naleže struna. Međutim i pored nekih prednosti, ovakvi provodnici nikada nisu stekli veću popularnost.
Kada sam već kod nekih neobičnih provodnika, spomenuću ovde još jedno jedinstveno rešenje, koje sam takođe prilično davno, još 2013. godine predstavio u tekstu "MicroWave Line Control System" (klik na link).
Što se oblika nožica tiče i tu proizvođači eksperimentišu, tako da japanski Fuji sve češće koristi zaobljeni oblik (slično slovu "O") u seriji provodnika pod zajedničkom oznakom "K". Ovakav oblik nožica prema Fudžiju sprečava mršenje strune oko provodnika, naročito po vetrovitom vremenu.
Sigurno ste nekada primetili provodnike sa veoma izduženim nožicama. Ovakvi provodnici se koriste kod match štapova za pecanje plovcima - veglerima (više o ovakvim provodnicima ćete uskoro pročitati u tekstu koji ću objaviti na ovom Blogu, a posvećen je štapovima za meč ribolov).
Spomenimo na kraju još jedan poseban tip provodnika, a to su provodnici takozvanog “snake” (zmija) tipa, nazvanih tako zbog svog specifičnog oblika.
Ovakvi provodnici se sreću na štapovima za mušičarski ribolov, veoma su jednostavne konstrukcije i nemaju unutrašnji prsten. Bez obzira na to, savršeno su prilagođeni korišćenju uz mušičarski kanap, koji je sasvim drugačiji od monofila i pletenih struna koje se koriste u ostalim vrstama ribolova. Najčešće su izrađeni od od tvrdo hromirane čelične žice, a u novije vreme i od titanijuma. Često ćete kod mušičarskih štapova, naročito onih nove generacije, videti prvi najveći provodnik klasičnog tipa sa prstenom od aluminijum oksida ili silicijum karbida, dok su ostali “snake” tipa.
Kao što smo mogli da vidimo, vrsta i tipova provodnika ima puno. Samo uz poznavanje njihovih (makar osnovnih) karakteristika i uz njihov pravilni odabir, možemo biti potpuno zadovoljni našim štapom. Naravno, jednim tekstom je nemoguće obuhvatiti baš sve što je vezano za provodnike, ali neka ovaj tekst bude polazna osnova svima za dalje istraživanje i saznavanje nečeg novog.
Jovis V
Foto: Jovis, Internet
