Sletanje na Mesec - mit, stvarnost, ili nešto treće?

Zašto je danas toliko komplikovano poslati ljude na Mesec? Ako su mogli sleteti na površinu našeg prirodnog satelita još pre 56 godina, sa ondašnjom tehnologijom, kako to da ne mogu danas, kada je tehnologija značajno napredovala? Odgovora je više, a ovu konstataciju da danas "ne mogu", shvatite samo figurativno. No, idemo redom...

O spuštanju ljudi na Mesec počelo se ozbiljno razmišljati još 1961. godine, kada su napravljeni prvi nacrti i planovi koje je javno objavio tadašnji predsednik SAD Džon Kenedi. Ovde nikako ne treba smetnuti sa uma tadašnju globalnu politiku, kao i hladni blokovski rat koji se vodio između SAD i bivše SSSR, kao dve najveće nuklearne i vojne sile. U toj bipolarnoj podeli sveta, Amerikanci su pošto-poto želeli da dokažu svoju nadmoć i postave se kao vodeća svetska sila, ne samo u vojnom, već i u naučnom, tehnološkom i finansijskom smislu.

Upravo u tim finansijama leži jedan od odgovora na gore postavljeno pitanje. Kompletan Apolo program sletanja ljudi na Mesec, koštao je poreske obveznike SAD 25,8 milijardi dolara! Ako bismo tu cifru preračunali i prilagodili današnjem vremenu, to bi bilo neverovatnih 257 milijardi dolara! Ako ovoj cifri dodamo i Džemini program, koji je prethodio programu Apolo, dolazimo do cifre od 28 milijardi, odnosno 280 milijardi dolara!

Ako znamo da je kompletan godišnji budžet SAD za 2024. godinu iznosio 1200 milijardi dolara, onda shvatamo da je tih 280 milijardi čak četvrtina ukupnog budžeta. Danas ni jedan normalan kongresmen ne bi glasao za nešto ovako, ali u ono vreme prestiž je morao po svaku cenu biti ostvaren, pa se za cenu bukvalno nije pitalo.

Osim za cenu, u ono vreme se na drugačiji način brinulo o ljudskim životima nego danas. Mi danas znamo koliki rizik predstavljaju ovakve misije, ali u ono vreme se to nije moglo tačno znati. Zato se i dosta rizikovalo, odnosno sve bezbednosne mere su bile postavljane više na osnovu pretpostavki i teoretskih razmatranja, nego iz realnog i praktičnog iskustva. Tada se učilo na greškama, pa je misiji Apolo 11 prethodilo više pripremnih misija, od kojih je svaka imala određeni cilj i služila za prikupljenje rezultata i sticanje iskustva.

Zbog ogromne cene, danas se sve više poslova vezanih za raketni i svemirski program ustupa privatnim kompanijama koje su mahom relativno mlade i nemaju nikakvo praktično iskustvo, pogotovo sa  slanjem ljudi i sletanjem na površinu Meseca. Takođe, nemoguće je koristiti tadašnju tehnologiju danas, jer je ona daleko prevaziđena, zastarela i (pre)skupa. Nove tehnologije zahtevaju ogromno vreme kako bi se sve zajedno usaglasilo, praktično se mora raditi sve ispočetka, a to zahteva ogromno vreme i novac. Sa druge strane, Mesec je već osvojen, pa danas nema potrebe za tom vrstom dokazivanja, pogotovo što danas veliki ceo posla obavljaju automatizovane sonde i lenderi, koji za znatno manje para donose značajne razultate. Ipak, želja za ponovnim sletanjem na Mesec postoji i danas, a razlog leži u tome da bi danas ovakva sletanja predstavljala odskočnu dasku za sledeći cilj čovečanstva, a to je slanje ljudi na Mars.

Pitanje bezbednosti sam već spomenuo na početku, a ovde bih samo dodao da su bezbednosni standardi tada i sada potpuno drugačiji. Pogledajte samo na primeru Formule 1 kako stoje stvari. Setite se kakva bezbednost vozača je bila 1969. godine, a kakva je danas. Neuporedivo. A ne možemo reći da se i tada nije vodilo računa o obezbednosti. Kada su u pitanju astronauti, kriterijumi moraju biti još mnogo stroži, jer su i izazovi neuporedivo veći.

Svet i danas pamti tragedije spejs šatlova Čelindžer 1986. godine i Kolumbija 2003. godine, kada su letelice ubrzo posle lansiranja eksplodirale, kojom prilikom su poginuli svi članovi posade, njih četrnaest ukupno. Ovde se radilo o letu u Zemljinoj orbiti, a mi govorimo o letu do Meseca. U to vreme šezdesetih i sedamdestih godina standardi bezbednosti su bili sasvim drugačiji. Danas se vrši neuporedivo više najrigoroznijih provera, pa je i to razlog što se niko ne odlučuje da pošalje ljude put Meseca olako.

Spadam u generaciju koja je prvo sletanje na Mesec 1969. godine, ali i sva ostala, pratila uživo, kao i većina tadašnjeg sveta. Imao sam tada šest i po godina i trebao sam da krenem u školu, tako da prilično dobro pamtim sve što je tada bilo najznačajnije. 

Tadašnja SFRJ je očigledno bila dovoljno značajna zemlja, da su 1970. godine na tadašnjem Trgu Marksa i Engelsa (danas Trg Nikole Pašića) u Beogradu, bili izloženi komandni i lunarni modul misije Apolo 10, koja je predstavljala svojevrsnu generalnu probu za misiju Apolo 11, osim što u misiji Apolo 10 nije došlo do spuštanja lunarnog modula i astronauta na tlo Meseca. I danas odlično pamtim obilazak ovih modula sa svojim ocem i posetu pratećoj izložbi koja je kasnije bila organizovana na beogradskom sajmištu.

Da li znate da je u misiji Apolo 11 učestvovalo i sedam naših naučnika? Svi oni redom ne dovode u pitanje da li je bilo sletanja, jer su lično bili angažovani. O tome sam već pisao na svom blogu u tekstu Srpski Apollo 7 - 50 godina kasnije, pa ko želi, može da pročita, ako već nije.

Dodao bih ovde i sledeće, jako bitno: kompletne misije Apolo su sa velikom pažnjom pratili i ruski naučnici, inženjeri, vojska, ali i političari. Zar bilo ko veruje da oni ne bi istog časa izašli u javnost i rekli da je sve samo američka laž? Pa oni bi to jedva dočekali, jer bi na taj način ismejali i ponizili SAD, pogotovo u vreme strahovite podele i međusobnog animoziteta. Međutim, bukvalno niko od sovjetskih naučnika, ni tada ni sada, nije porekao istinu o američkom putu na Mesec. Šta više, Amerikanci su slali u SSSR više puta uzorke Mesečevog tla, kako bi ih sovjetski naučnici detaljno analizirali, a bilo je i više razmena naučnika između dve zemlje.

I još nešto na kraju: u misijama Apolo bilo je angažovano ukupno čak 400.000 ljudi i neverovatnih 20.000 kompanija različitih profila, naučnih instituta i univerziteta. Zar bilo ko veruje da bukvalno niko od tih ljudi ili institucija ne bi tokom vremena progovorio i razotkrio laž, nego svi oni mudro ćute decenijama? 

U međuvremenu, pojavile su se silne teorije zavere o tome kako je sve bilo lažirano i kako ljudi zapravo nikada nisu odmakli dalje od orbite oko naše Zemlje. Naravno, internet je pun „dokaza“ o lažiranju, ali sve te teorije su odavno i mnogo puta demistifikovane i odbačene. Danas postoji puno ozbiljnih fact checking sajtova na kojima se mogu naći jasni dokazi o sletanju ljudi na Mesec, a sve teorije zavere su odavno objašnjene i opovrgnute čvrstim dokazima.

 

Tema sletanja ljudi na Mesec je toliko obimna da je o njoj napisano desetine knjiga, tako da je nemoguće očekivati da jednim malim tekstom pokrijem sve, ali potrudio sam se da makar u osnovnim crtama objasnim zašto je sletanje ljudi na površinu Meseca stvarno i zašto nije samo teorija zavere. Ko posle svega i dalje ne veruje, njegov problem.

Svetla tamna strana Meseca

Kao što znamo, mi sa Zemlje uvek vidimo samo jednu stranu Meseca, dok onu drugu "tamnu" stranu nikada ne možemo videti. Ovo se dešava usled plimskih delovanja između Meseca i Zemlje, zbog kojih je naš prirodni satelit "zakucao" svoje kretanje tako što je period njegove rotacije oko sopstvene ose izjednačen sa periodom njegovog obilaska oko Zemlje. Ovakva sinhronizovana rotacija Zemlje i Meseca dovodi do toga da je prema nama uvek okrenuta ista (bliža) strana. Ona druga strana, koju pogrešno nazivamo tamnom, je udaljenija i za posmatrače sa Zemlje je nevidljiva. 

Dakle, ta tamna strana uopšte nije tamna! Naprotiv, osunčana je isto kao i ova, nama vidljiva strana! Nema tamo nikakvog mraka, tj. ima ga podjednako kao i svetla. Ipak, zbog takozvane libracije (njihanja) Meseca, mi povremeno možemo zaviriti sa Zemlje i na tu udaljenu stranu, ali je čak i tada jedva 18% te "tamne" strane nama vidljivo.

Udaljenu stranu Meseca su prvi put direktno mogli da vide svojim očima astronauti misija Apolo, prilikom orbitiranja oko Meseca. Iako su je gledali, na nju ljudi nisu nikada sleteli, a nisu sletele ni automatizovane sonde, sve do 2019. godine, kada je kineska sonda „Chang'e-4“ prvi put u istoriji dotakla tlo udaljene strane. Tada je ustanovljeno da se druga strana Meseca razlikuje u geološkom i hemijskom smislu od nama bliže strane, kao i da je površina znatno više bombardovana i izbrazdana udarcima raznih manih i većih nebeskih tela sa kojima se Mesec tokom miliona godina sudarao. Još zanimljivije je bilo pronalaženje vode zarobljene u obliku leda, što je totolno promenilo sliku koju smo do tada imali o našem Mesecu.

Međutim, tu postoji jedan "mali" problem, jer je spuštanje sondi i lendera na dalju stranu Meseca znatno teže iz više razloga. Kao prvo, radio komunikacija između sonde i komandnog centra na Zemlji je komplikovanija, jer se obavlja indirektno. Ta strana Meseca koja je nevidljiva sa Zemlje, zaklonjena je samim Mesecom, koji nema jonosferu koja nama na Zemlji omogućava komunikaciju. Zato se sva komunikacija obavlja ili preko satelita koji su u orbiti oko Meseca, ili u takozvanim Lagrangevim tačkama. Sve ovo naravno iziskuje dodatne resurse, kako tehničke tako i energetske, i najvažnije materijalne, što znatno povećava troškove misija. Plus, spuštanje sonde na tačno određenu lokaciju je otežano, jer je teže dobiti precizne informacije o topografiji površine na koju se planira sletanje. 

I pored toga, postoje mnogi planovi za gradnju stalnih ljudskih baza na udaljenoj površini Meseca, jer je procenjeno da bi potencijalna korist mogla biti ogromna. Takođe, postoje i planovi za smeštanje velikog radio teleskopa upravo na udaljenoj strani Meseca, jer na toj strani nema mogućih radio smetnji koje bi se mogle javiti na bližoj strani Meseca zbog položaja Zemlje.

Veruje se da bi se u budućnosti ovo znatno lakše moglo rešiti korišćenjem veštačke inteligencije (AI), koja će brže i efikasnije obrađivati podatke i upravljati misijama. Kao što smo i sami svedoci, svemirska trka, ili preciznije Mesečeva trka se tek zahuktava, a tu Elon Musk i njegov Space X program imaju svašta novo da kažu. Dokle će stići, videćemo.

Magic OS 8 i Honor

Posle dužeg iščekivanja, moj Honor 90 je konačno dobio ažuriranje na Android 14, a sa njim je stigao i potpuno novi Magic OS 8, koji predstavlja Honorov UI.

Osim vidljivih promena, ima i onih koje se nalaze "ispod haube", a tiču se poboljšane bezbednosti i efikasnosti, tako da novi sistem troši 25% manje baterije nego do sada. Naravno, ovo je samo okvirna vrednost i u praksi je uvek manja, ali već nakon dva dana korišćenja primećujem razliku, iako su mi sva setovanja rada procesora, rezolucije i osvežavanja ekrana postavljene na High, tj. maksimum.

Novi Magic OS 8 je konačno doveo i veštačku inteligenciju u telefon, tako da su sada mnoge radnje znatno jednostavnije i brže. Na primer, ako ste nekada želeli da iskopirate deo nekog teksta ili sliku, morali ste prvo da je selektujete, zatim kopirate u clipboard, pa onda otvorite željenu aplikaciju, pa taj sadržaj "pejstujete"... Sada AI funkcija sama to odradi, na vama je samo da selektujete ono što želite i odaberete u koju aplikaciju želite da ubacite sadržaj, a takozvani "Magic Portal" odradi sve ostalo. 

Na primer, neki deo teksta obeležite i direktno ga prevučete u Google Search, ili pošaljete nekom na Viber, itd... Naravno, možda neće sve odmah raditi glatko, jer Magični Portal stalno "uči" i na osnovu vaših navika određuje šta će da radi. Negativna stvar svega ovoga je što morate dati telefonu skoro sve privilegije i pristup fajlovima i podacima, jer na osnovu svega toga on "uči". Dakle - zbogom nekoj ozbiljnoj privatnosti, koju i onako odavno nemamo, dok se naši podaci slivaju ko zna na koje sve servere, a svi se kunu da "majke mi moje, mi brinemo o vašoj privatnosti". Naravno, sve AI funkcije se mogu isključiti, to nije problem, ali onda ostaje pitanje šta će nam sve to ako ne koristimo? Dakle, izbor je samo na nama.

E sad, bilo bi pošteno reći da sve ovo nije baš ona prava AI, jer neke od tih opcija ne zavise direktno od AI, ali veštačka inteligencija ima svoj udeo u pretrazi i pomaže u odabiru.

Tu je još primetna određena "šminka" grafičkog interfejsa, neke nove mogućnosti podešavanja ekrana, baterije i privatnosti, doterivanja teksta, razmene podataka sa PC računarom, itd... sve u svemu, čini mi se već sad kao lepo zaokružen proizvod, koji će vremenom još biti unapređivan.

Dakle, AI je tu i nema nameru da ode, a mi ćemo videti kako ćemo se prilagoditi. "Ona" nama ili mi "njoj".

2 x H - vrhunski kvalitet za prave hedoniste

 

"Vrednost... nije mudro platiti previše, ali nije mudro ni platiti premalo.

Kada platite previše, izgubićete nešto novca i to je sve.

Kada platite premalo, ponekad izgubite sve.

Prosti zakon trgovine ne dozvoljava da platite malo,  a dobijete puno.

Ako poslujete sa najjeftinijim ponuđačem uvek je dobro dodati nešto da smanjite rizik.

A ako to uradite, onda imate dovoljno da kupite nešto bolje".

Džon Raskin (John Ruskin, 1819-1900), profesor istorije umetnosti na Oksfordu.

---------------------------------------------

Ovaj  tekst je nastao pre čitavih 11 godina, ali mislim da je aktuelan i danas, jer prave vrednosti nemaju rok trajanja. A kakve dodirne tačke imaju fotoaparat i štap za pecanje, saznaćete ako pročitate tekst do kraja.

Sticajem sretnih okolnosti, došao sam na duže vreme u posed jednog istinski legendarnog fotoaparata – Hasselblad 500 C/M. 

Posle nekoliko meseci fotografisanja sa njim, ne mogu, a da ga ne uporedim sa mojim starim Hardy Fibalite Spinning fiberašem! Prosto je neverovatno koliko sličnosti imaju ovi lepotani, iako su namenjeni za potpuno različite stvari! Napomena: ne pitajte kako i gde sam nabavio srednjeformatni film 6x6!

Oba proizvoda su bila predstavnici vrhunske tehnologije svoga vremena (a i danas su). Izrađeni su od najkvalitetnijih materijala i spajaju komponente najvišeg kvaliteta: Hardy - blank, rolenhalter i Seymo karike, a Hasselblad - telo, optiku i mehaniku. Na prvom piše „Made in England“, a na drugom „Made in Sweden“!

Mislim da svi, čak i oni koji se ne bave fotografijom, znaju se šta ime Hasselblad znači u fotografskom svetu. Ko i dalje ne veruje, neka pita fotografe koji se bave modnom fotografijom, jer se tamo za cenu ne pita – bitan je samo vrhunski kvalitet!

Hasselblad 500C je predstavljen javnosti daleke 1957. godine, dakle pre tačno 67 godina. I pored toga i danas je predmet želja mnogih fotografa, iako nema digitalni senzor, već koristi filmsku emulziju za pravljenje slike. To nam govori da postoje neke stvari koje su večne, bez obzira na trenutne trendove i tehnologije. 

Hasselblad aparate odlikuju robusnost, preciznost i pouzdanost. Zbog ovoga je Hasselblad uspeo da uđe i u svet kosmonautike! Hasselblad su nosili astronauti na Mesec i njime pravili prve fotografije novog sveta. Jedan takav Hasselblad (“Moon Camera”) je svojevremeno na jednoj aukciji dostigao cenu od čitavih 660.000 evra.

Haselblad je pravo uživanje koristiti, ali sa njim ne možete slikati na brzinu, jer nije primarno namenjen za akcionu, sportsku, reportažnu ili uličnu fotografiju. Najbolji rezultati se postižu kod slikanja studijskih i modnih fotografija, portreta, pejzaža ili arhitekture.

Reč je o totalno manuelnom aparatu, koji nema čak ni ugrađen svetlomer. Zato se parametri za fotografisanje moraju polako i pažljivo namestiti, što oduzima nešto vremena. Ali, kada posle foto seanse razvijete film i napravite fotografije u mračnoj komori, shvatićete zašto je Hasselblad toliko cenjen.

Na ovom aparatu je namešten fantastični Carl Zeiss Planar objektiv od 80mm, svetlosne jačine 1:2,8. Ovde treba napomenuti da je kod srednjeformatnih kamera objektiv žižne dužine 80mm u stvari normalni objektiv, kao što je 50mm objektiv kod Fx DSLR (ili 35mm) kamera.

Takođe, ni Hardy-jem nećete vitlati i žuriti, već polako i na tenane sa uživanjem. Hardy nema neke osobine modernih grafitnih štapova, zato što i nije napravljen od grafita. Napravljen je od staklenih vlakana (fiberglasa), koja su izrađena u Hardijevoj fabrici. Osim blanka, u Hardijevim pogonima su napravljeni rolenhalter i end kapa. Pluta je najkvalitetnija moguća portugalska, klase AAA, a karike su čuvene Seymo – žičane. Praktično ceo štap je urađen u pogonima House of Hardy. 

O kvalitetu ovog štapa ne treba trošiti reči. Po mom skromnom mišljenju, radi se o jednom od najboljih štapova ikada napravljenih. Uostalom, sam Hardy je baš ovaj štap godinama držao u katalogu, uz sve ostale "modernije" štapove od grafitnih vlakana.

Serija Fibalite se prvi put pojavila u Hardy katalogu za 1976. godinu, a bila je aktuelna sve do 1996. godine! U to vreme su štapovi od grafita već potpuno preuzeli primat, ali Hardy je čak i tada prodavao fiberaše sa finim uspehom. Tek u katalogu za 1998. godinu, serija Fibalite je sasvim nestala, mada se poneki zaostali primerak i dalje mogao kupiti uz malo sreće.

Osim vrhunskog kvaliteta i statusa koji su uživali, Hardiju i Haselbladu je zajednička i - težina! Teški su toliko da posle duge upotrebe zabole ramena! Zato je za Haselblad skoro obavezan stativ, a ja i Hardi povremeno odlažem de se odmori(m).

Osim nešto veće težine, Fibalite Spinning je u svakom pogledu iznad većine današnjih "modernih" štapova. Isto važi i za Hasselblad. Stavite u njega film, napravite nekoliko fotografija i videćete.

I još nešto - pogledajte cene na aucijama ili prodajnim sajtovima. Cene ne padaju, već blago rastu. To dovoljno govori samo za sebe. Jer zašto bi iko dao pare za nešto što ne vredi?

Današnji fotoaparati i štapovi za ribolov su znatno lakši, ali lakoća nosi sa sobom određenu cenu koju moramo platiti. Hardy i Hasselblad krasi vrhunski kvalitet. Praktično su neuništivi, a kod normalne upotrebe mogu trajati doveka. Mogu li današnji?

Oba proizvoda prosto odišu „diskretnim šarmom buržoazije“. Kad ih držite u rukama, osećate da imate nešto nesvakidašnje i vredno. Haselbladom fotografiše između ostalih i švedski kralj, a Hardijem peca engleska kraljevska porodica, ali i puno domaćih ribolovaca, koji i te kako znaju šta je kvalitet i nije im žao da potroše na najkvalitetniji pribor.

Na kraju, pročitajte jedno izuzetno zanimljivo pismo:

"Njegovo imperatorsko veličanstvo car nemački, namerava da se naredne godine ponovo bavi ribolovačkim sportom i poručio je od gospode Hardi iz Alnvika da mu naprave jedan od svojih najboljih štapova od lepljenog bambusa, 17 stopa dug. Car je prošle godine u Norveškoj koristio takav pozajmljeni štap i bio je oduševljen njim." – objavljeno u The Field, 1890 g.

Windows 10 ili 11? Manje je veće?

Deluje apsurdno, ali ne i neočekivano - iako podrška za Windows 10 prestaje u oktobru 2025. godine, broj računara sa instaliranim "desetkom" raste, dok broj računara koji su na Windowsu 11 - opada. Nakon što je u februaru 2024. dostigao rekord od 28,16%, Windows 11 je doživeo pad, spustivši na svega 25,65%.

I pored velikog truda Microsofta, korisnici sporo prihvataju "jedanaesticu" i vraćaju se na desetku.

Što je još zanimljivije, procenjuje se da danas oko 3% svih računara radi pod Windowsom 7. Iako 3% deluje beznačajno, treba imati na umu da je trenutno (sasvim okvirno) procenjeni broj svih operativnih računara u svetu koji rade pod Windowsom oko 2 milijarde, a to znači da čitavih 60 miliona računara čak i danas "ganja sedmicu".

Za sporo prihvatanje jedanaestice svakako postoji više razloga, a verovatno je glavni što Microsoft i dalje insistira na novom harveru i uvodi restrikcije za instalacije Windowsa 11 na starijim računarima koji, na primer, nemaju TPM 2.0 i procesore novijih generacija. Ovo je naravno, moguće prevazići, ali prosečan korisnik nema dovoljno znanja da bi  se time bavio. Međutim, čak i kada uspe instalacija na starijem hardveru, desi se da to jednostavno ne radi kako treba. Imali smo na poslu takve situacije i morali da uradimo rollback i vratimo računar na desetku. 

Mnogi korisnici jednostavno neće da kupuju nove računare jer ne vide neku prednost u svakodnevnom radu. Uz to, Windows 11 ima dovoljno drugačiji GUI, što je još jedan od razloga zašto korisnici ostaju na desetki, koju bolje poznaju.

Iz mog iskustva sa korisnicima, znam da uvek teško prihvataju novitete, ne samo kada je OS u pitanju, već i većinu drugih programa i aplikacija. Iskren da budem, kako se više bližim penziji i mene ponekad mrzi da se bakćem sa kojekakvim akrobacijama i radije ostajem na proverenom. Doduše, ja sam svoje jedanaestice maksimalno prilagodio sebi i svom radu, tako da neke veće probleme nemam, ali u mrežnom okruženju problemi sa jedanaesticom (ali i desetkom) i dalje postoje.

Velika očekivanja imam od narednog velikog ažuriranja u obliku verzije 24H2, koja donosi mnoge novine, između ostalih i dublju implementaciju veštačke inteligencije, koja će rešavati neke problerme i ubrzavati rad, ali tu opet ostaje problem kompartibilnog hardvera ali i softvera. 

Microsof već testira ovu verziju koja će biti objavljena na njihovimInsider Canary i Dev Channel, a testeri već imaju mogućnost da tesrtiraju neke od novih funkcija.

Videćemo kako će Microsoft do jeseni, kada je najavljena finalna verzija 24H2, ispeglati probleme koji će se sigurno javljati, a do tada, iako se oprirete, ipak instalirajte Windows 11. Mislim da vredi više nego što se to čini trenutno.

Sve novosti o razvoju Windowsa 11, kao i verzije 24H2, možete pratiti na, po meni najinfomativnijem sajtu kada su u pitanju Windows 10 i 11 -  Windows Central.

Pomračenje Sunca - pomračenje svesti

Sećam se kao juče pomračenja Sunca 11. avgusta 1999. godine. Sećam se odlično i svojevrsne histerije koja je, što je najgore od svega, direktno širena od strane tadašnjih zvaničnih institucija i sredstava javnog informisanja, među kojima i RTS.

U najkraćem, do pomračenja Sunca dolazi kada se Mesec nađe između Zemlje i Sunca, odnosno kada se Zemlja, Mesec i Sunce poređaju u istoj ravni, kojom prilikom Mesec baca svoju senku na Zemlju. Pomračenje Sunca je prelep prirodni fenomen, a može biti potpuno (totalno), prstenasto (anularno), delimično (parcijalno) i hibridno (kada se u središnjoj fazi pomračenje zapaža kao potpuno, a izvan središnje faze kao prstenasto).

U Srbiji se te 1999. godine moglo posmatrati delimično pomračenje Sunca, ali je izgleda pomračenje razuma bilo totalno.

Ovo pomračenje se dešavalo svega dva meseca nakon završetka bombardovanja Srbije od strane nato pakta, pa je svakako i to uticalo na mogućnost manipulacije potpuno sluđenim narodom, izbezumljenim od ratova, kriza, sankcija, bede i gladi. 

Ipak, zdrav razum bi nalagao da se narod pravilno edukuje, da mu se stručno objasni o kakvom fenomenu se radi, kao i da se ljudi ohrabruju da se javno okupljaju, druže i organizovano posmatraju pomračenje Sunca, kao što se to uveliko radi u većini razumnog sveta. Na žalost, naše tadašnje vlasti su izabrale da dodatno manipulišu ljudima i izbrišu i ono malo zdravog razuma u njima, a sve u cilju sprovođenja sumanute politike kojoj smo bili svedoci tih devedesetih godina.

Što je još neverovatnije, 15. februara 1961. godine, u Beogradu se takođe moglo posmatrati pomračenje Sunca, ali tada je sve predstavljeno baš kako treba, ljudi su izlazili na ulice, terase, prozore i sa zatamnjenim staklima posmatrali ceo događaj, a štampa i mediji su ceo događaji ispratili potpuno racionalno. 

Ni danas mi nije potpuno jasno zašto je onda, te 1999. godine, širena histerija i sa kojom namerom? Neki kažu da je tadašnja Miloševićeva vlast želela da dodatno drži narod pod kontrolom, jer je osetila da nakon bombardovanja gubi podršku. Drugi su smatrali da je u pitanju nedovoljan opšti nivo znanja iz čega su proizilazili neznanje i nesnalaženje.

Tada je to bila zaista neshvatljiva kampanja usmerena protiv same prirode i razuma. Građanima je tada poručivano da ako izađu na ulicu mogu delimično ili potpuno oslepeti (!!?), da sklone decu od zračenja (!!?) koje pomračenje drastično pojačava, do potpunog ludila da sa pomračenjem Sunca stiže smak sveta.

Istovremeno, tadašnje Ministarstvo za rad, zdravstvo i socijalnu politiku, pa čak i Savezni hidrometeorološki zavod i Institut za očne bolesti Kliničkog centra Srbije, javno su nas upozoravali na (pazite sad!): "ubrzan rad srca, grčeve u želucu, svrab kože, skok pritiska ili šećera, pa čak i na učestalo mokrenje"!!?

Građanima je takođe preporučivano da spuste roletne na prozorima i da se udalje od prozora, da deca i stariji ne izlaze iz kuće za vreme pomračenja, da deca u vrtićima treba da su u zatvorenom i zamračenom prostoru (!!?), a da se lica obolela od hroničnih bolesti i psihijatrijski bolesnici strogo pridržavaju datih uputstava i redovno uzimaju propisanu terapiju. Sećam se čak, da su mnogi građani gurali papir u ključaonice, kako nekakvi "zraci smti" ne bi slučajo prodrli u stanove i kuće!!? Takođe, tog 11. avgusta su bile zatvorene prodavnice, sve državne ustanove i banke, a čak je i tadašnji JAT otkazao prepodnevne letove! Neverovatno!

Baš u inat toj kampanji histerije i ludila, moja supruga i ja smo izašli napolje, zajedno sa još dvoje ili troje razumnih komšija, seli na klupu u obližnjem parkiću i sa uživanjem pratili i gledali fenomen pomračenja Sunca. Naravno, bili smo potpuno zaštićeni, jer sam ja uspeo, ni sam više ne znam kako, da nabavim par specijalnih tamnih naočara, koje su bile testirane u Institutu za fiziku i zvanično odbrene kao bezbedne za gledanje u Sunce. Gledali smo kroz njih uživali. Na žalost, foto aparat nismo imali pri sebi, ali ostalo nam je sećanje na taj događaj, kao i naočare koje i danas čuvam za neke sledeće prilike.

Nakon ovog pomračenja 1999. godine, u Srbiji su se mogla pratiti još (ako se ne varam) jedno ili dva delimična pomračenja Sunca, ali tada na sreću bez histerije i sumanutih upozorenja i preporuka.

Na kraju, za one koje zanima, naredno potpuno pomračenje Sunca desiće se u avgustu 2026. godine, kada će se na putanji totaliteta naći Španija, Portugal, Island, Grenland i Rusija. Za potpuno pomračenje Sunca u našoj zemlji, moraćemo na žalost, da sačekamo 3. septembar 2081. godine.

Swarovski AX Visio 9000

Oduvek sam smatrao da Swarovski pravi najbolje optičke uređaje na svetu, naravno po pom shvatanju najboljeg. Međutim, ovoga puta su prevazišli same sebe, a u pitanju je prvi "pametni" dvogled na svetu - Swarovski AX Visio 9000!

Shodno aktuelnim trendovima i Swarovski je potražio usluge veštačke inteligencije (AI), i napravio dvogled koji u trenutku identifikuje pticu ili životinju koju posmarate. Jednostavno, dok vi gledate pticu, elektronika pretražuje i upoređuje ogromnu bazu podataka, a rezultate odmah možete videti u samom dvogledu ili mobilnom telefonu, putem odgovarajuće aplikacije.

Ovo će svakako zauvek promeniti način na koji smo do sada posmatrali ptice (birdwatching) ili druge divlje životinje.

Tradicionalisti će reći da tu više nema draži. Jer, do sada smo morali da se potrudimo i identifikujemo pticu koju posmatramo. Morali smo imati prilično predznanja, ali i dobru memoriju, kako bismo kasnije pronašli pticu u knjizi ili birdwatch priručniku, što je ruku na srce, uvek nosilo dozu rizika od greške.

Sada, kako Swarovski tvrdi, greške neće biti, a i rezultate ćemo moći da saznamo odmah.

Od ostalih izuzetno zanimljivih mogućnosti ovog dvogleda, svakako treba spomenuti sledeće: dvogled ima ugrađen digitalni kompas, koji će nam uvek pokazati tačan položaj u prostoru (u budućnosti se nadam i ugrađenom GPS modulu, kako bismo (sa)znali i tačnu lokaciju, tj. koordinate na kojoj se nalazimo), kao i mogućnost snimanja forografija, ali i video zapisa. Foto-video jedinica se nalazi na vrhu dvogleda u obliku trećeg tubusa. Ove zapise je moguće preko Bluetooth-a odmah deliti sa drugim osobama. 

Još jedna neverovatna funkcija je da možete markirati određeni objekat za koji smatrate da zaslužuje pažnju, onda dodati dvogled osobi pored sebe, a ona će dok bude gledala kroz sočiva automatski biti navođena putem strelica u okularu ka tom konkretnom objektu! Znači, ne morate više objašnjavati drugima šta da gledaju, dvogled će to preko svoje memorije to učiniti sam automatski. Neverovatno.

Sve ove opisane funkcije su dostupne i možete ih selektovati preko rotirajućeg točkića na samom dvogledu:

Na kraju, ako vas je impresionirao dizajn ovog lepotana, kao što je i mene, treba znati da ga je kreirao i dizajnirao Marc Newson, svetski poznat industrijski dizajner. Apolutno prelep uređaj, nema šta.

Od tehničkih karakteristika dvogleda, tu je uvećanje 10x, prečnik sočiva 32mm, transmisija svetla 88%, rezolucija ugrađene kamere 13Mpix.

Na priloženom video klipu se mogu videti detaljnije mogućnosti ovog malog tehnološkog čuda:

Ja lično, volim da gledam ptice i posmatram ih povremeno na izletima iz svog "običnog" dvogleda. Naravno, potpuno amaterski, često i ne znajući baš tačno koju pticu sam video. Zato bi mi ovakav pametni dvogled jako značio i baš bih voleo da ga isprobam. Jedino što nemam trenutno 4600€, koliko košta ovaj lepotan.

Tekst: Jovis V

Foto: Swarovski Optik

Optimus - Tesla bot

Ilon Mask (Elon Musk) nastavlja sa inovacijama. Kompanija Tesla, najpoznatija po proizvodnji električnih automobila, nedavno se uključila u proizvodnju humanoidnih robota. S obzirom na to da se Tesla bavi implementacijom veštačke inteligencije u mnogim poljima, sasvim logičan sled stvari je bio da nam nadavno predstavi i svog robota!

Termin "Robot" (izvedeno od: rob - prinudni rad), je prvi put upotrebio češki pisac Karel Čapek u svom SF pozorišnom komadu "R.U.R", u kojem ljudi prave androidne sluge koje se u jednom trenutku okreću protiv njih i uništavaju svet.

Pokušaji ljudi da naprave mehaničkog slugu ili mehaničku zamenu za ljudski rad datiraju još iz doba stare Kine, Egipta i Grčke. Znatno kasnije, Leonardo da Vinči je napravio plan mehaničkog viteza koji je mogao da vrši neke osnovne pokrete rukama i glavom.

U naše moderno doba, roboti su već odmenili ljude na mnogim poslovima i koriste se u mnogo različitih oblasti, kao što su industrija, vojska, igračke i zabava, itd.

Sa naglim razvojem veštačke inteligencije poslednjih godina, došlo je i do isto tako naglog ravoja mogućnosti androidnih, odnosno humanoidnih robota. U tom smislu, najnovije čudo od robota je nedavno predstavila kompanija Tesla, pod imenom Optimus ili popularno Tesla bot.

Razvoj Optimusa je započet 2021. godine, dok se prvi prototip pojavio 2022. godine. U maju ove, 2023. godine, Mask je predstavio čak pet novih prototipova Optimusa, a Mask je tada izjavio da će proizvodnja robota u budućnosti biti jedna od Teslinih glavnih preokupacija i planova razvoja u budućnosti. 

Optimus je humanoidni robot visine 173cm, koji može da hoda, izbegava prepreke, prilagođava se okruženju i radi različite svakodnevne poslove, ali i one koji su opasni za ljude ili monotoni. Moći će da asistira ljudima u domaćinstvima i svuda gde je ljudima korisna i potrebna pomoć.

Optimus mesto lica ima ekran na kojem se ispisuju svi bitni podaci, a svet oko sebe "vidi" i "oseća" putem osam kamera postavljenih na glavi i centralnog kompjutera. Kreće se putem 40 elektromehaničkih aktuatora (aktuatori su uređaji koji određenu ulaznu energiju pretvaraju u pokrete i dovođenje sklopa u određene položaje). U Optimusa je implemetirana veštačka inteligencija (AI) putem Dojo superkompjutera za trening neuronske mreže, koji se smatra za trenutno najnapredniji kompjuter u toj oblasti. Optimus može da uči pokrete od ljudi, da ih pamti i prilagođava se okruženju. Spada u takozvane robote opšte nemene, što znači da će se kretati u ljudskom okruženju i direktno komunicirati sa ljudima.

Sam Ilon Mask kaže Optimus u ovom trenutku nije peterano dubokouman i da  još uvek smišlja i uči kako da radi osnovne stvari. Takođe, radi se i na njegovoj potpunoj bezbednosti za ljude, što je još jedan ogroman izazov. Mask smatra da će u naredne tri godine sve ovo biti ostvareno i da će Optimus krenuti u prodaju po početnoj ceni od 20.000 dolara, dok bi tokom godina ta cena mogla vremenom pasti na neverovatnih 20 dolara. 

Свети Пантелејмон, Горњи Нерези

У непосредној близини Скопља, у селу Горњи Нерези, налази се један од најзначајнијих хришћанских, уметничких и историјских споменика из половине 12. века, у доба владавине династије Комнин, али и целокупне византијске уметности - црква посвећена Светом Пантелејмону.

Невероватно је да базилика, релативно мала по површини и укупним димензијама, крије на својим зидовима неке од најзначајнијих и најлепших примера византијске уметности. То посебно важи за фреске на којима је приказано Оплакивање Христа и Скидање Са Крста. 

Невероватни су уметникова инвенција и промишљање у приказивању ликова и сцена. Први пут у историји, Богородица је приказана са свим болним емоцијама на лицу. Видљиви су, и готово се могу осетити, њен бол за мртвим сином, њена нежност и материнство. Посебно је импресивно приказано лице Богородице, које одаје бол и дубоку тугу. Богородица гледа у мртво лице свога сина, њене обрве су подигнуте и набране, уста стиснута у плачном грчу, а њене очи пуне бола.

Овакав приступ представља прекид са ранијим византијским сликарством, јер је сликар посветио посебну пажњу унутрашњим осећањима осликаних ликова, што поново можемо видети тек у доба ренесансе, читавих 200 година касније. Ово много говори о томе колико је непознати византијски уметник ишао испред свог времена и до тада установљених канона.

Црква Светог Пантелејмона спада у оне хришћанске и уметничко-историјске споменике које човек бар једном у животу треба да обиђе, види и поклони се.

Med-PaLM - upotreba AI u medicinske svrhe

U svetu nauke, a posebno prirodnih nauka, objaviti rad u naučnom časopisu kao što su Nature, Science ili Cell, predstavlja vrhunac karijere za mnoge naučnike. To je zato što su navedeni časopisi tokom decenija publikovali samo ozbiljne naučne studije i rezultate istraživanja i što imaju izuzetno referentan tim urednika, recenzenata i saradnika, od kojih je svaki vrhunski autoritet u svojoj oblasti.U tom smislu, u časopisu Nature je nedavno objavljen rad iz oblasti upotrebe veštačke inteligencije u medicinske svrhe, pod nazivom Large language models encode clinical knowledge

Veliki jezički model koji je bio upotrebljen za dobijanje rezultata i upoređivanje je razvio Google, pod nazivom Med-PaLM. Ideja kojom su se vodili programeri  nije da zameni živog lekara, već da pomogne u situacijama u kojima ljudi konsultuju različite veb sajtove, kada često dobiju sasvim uopštene i nekorisne odgovore. Med-PaLM je pretežmo obučavan na odgovorima lekara na postavljena pitanja pacijenata, a u njegovoj  obuci je učestvovao tim vrhunskih lekara, inženjera i programera.

Ustanovljeno je da ovaj medicinski chat bot odgovara na veliki broj medicinskih pitanja sa čak 92,6% tačnosti. Ovo je bilo praktično jednako precizno u poređenju sa odgovorima koje je dao tim od devet doktora iz UK, SAD i Indije, koji su nezavidno odgovarali na upitnik sa istih 80 pitanja koja su postavljana i chat botu.

Ustanovljeno je takođe, da je  Med-PaLM u 5,8% slučajeva dao odgovore koji bi potencijalno mogli biti rizik za pacijenta, ali ovde treba znati da je istovremeno stopa potencijalno štetnih odgovora koju je dalo devet anketiranih lekara, iznosila 6,5%. Dakle, veštaćka inteligencija se ovde čak pokazala kao nešto bolja.

Na žalost, da ne bude sve baš idealno, treba znati da kod Med-PaLM-a  i dalje postoji rizik od halucinacija. Ovo u praksi znači da bi AI mogla da kreira odgovore bez argumenata koji stoje iza njih, a iz razloga koje inženjeri još uvek ne razumeju u potpunosti. Znamo, na primer, da i najpopularniji chat bot kao što je ChatGPT, ume da halucinira i daje iznenađujuće čudne odgovore koji na prvi pogled deluju logično, ali su u svojoj suštini potpuno pbesmisleni. Na žalost, za ovaj fenomen još uvek nema odgovora kako nastaje.

U tom smislu, profesor informacione tehnologije na Bat univerzitetu iz Engleske Džejms Davenport, izjavio je za DailyMail da "bavljenje medicinom nije samo odgovaranje na medicinska pitanja, već mnogo kompleksnije od toga. Da se radi isključivo o medicinskim pitanjima, ne bi nam bilo potrebno podučavanje u bolnicama, i lekarima ne bi bile potrebne godine obuke nakon akademskih kurseva.”

Naravno, ni jedna veštačka inteligencija ne može zameniti živog čoveka lekara, bar to neće biti moguće u skorije vreme, jer postoje još mnoge nedoumice i potencijalni problemi, pogotovo u tako osetljivoj i ozbiljnoj oblasti kao što je medicina, kada život pacijenta zavisi od procene i dijagnoze lekara. Sa druge strane i lekari greše, isto kao i AI. 

Mislim da za sada definitivnog odgovora nema, a veliki rizik vidim u pogrešnoj proceni pacijenta koji je konsultovao AI, da li treba otići kod lekara, ili poslušati savet veštačke inteligencije. Ovo može dovesti do dve stvari: bolji scenario je da AI dà odgovor koji će pacijenta naterati da pod hitno ode kod lekara. U tom slučaju štete neće biti, jer bolje je preventivno proveriti nego biti u nedoumici. Sa druge strane, opasnost može biti odgovor veštačke inteligencije koji će pacijenta dovesti u zabludu i proizvesti kasno javljanje lekaru, ili još gore, pogrešno samolečenje.

PS. generalno govoreći, tematika veštačke inteligencije je toliko intrigantna, kompleksna i opširna, da se mogu napisati čitave knjige bez definitivnih odgovora. Zato ovaj tekst treba shvatiti kao lično viđenje jednog sasvim prosečnog poznavaoca i konzumenta IT tehnologije (koji se njom slučajno i bavi), a u tom smislu i veštačke inteligencije.