Aftermarket FX Chrony Display

Ljubitelji vazdušnog streljaštva (naravno i vatrenog oružja), a pogotovo ljubitelji i vlasnici PCP pušaka, dobro znaju koliko je bitno znati brzine kojom projektil (dijabola ili slag) izleće iz cevi, jer je na osnovu ovog parametra, i još neki drugih, moguće dobiti dosta različitih informacija, kao što su snaga puške, balisitički koeficijent zrna, pad na određenim daljinama, različita proračunavanja itd...

Zato već odavno postoje uređaji koji na različite načine mere i prikazuju izlaznu brzinu projektila, a svima je zajednički naziv hronometar ili hronograf, kolokvijalno poznati kao „hroni“.

Ovi uređaji su u početku bili prilično skupi, naročito najkvalitetniji i najprecizniji, ali danas su dostupni bukvalno svima, jer najjeftiniji modeli se mogu nabaviti već za tridesetak evra (dolara).

Ipak, oni kvalitetniji, a pogotovo oni koji rade na principu dopler radara su srazmerno skupi. Jedan od takvih uređaja je model švedske firme FX, koji radi upravo na principu dopler efekta.

U najkraćem, Doplerov efekat je pojava da usled relativnog kretanja prijemnika ili izvora dolazi do menjanja frekvencije talasa. Ako se prijemnik i predajnik kreću jedan ka drugom, frekvencija se pomera naviše i raste, a ako se prijemnik i predajnik kreću jedan od drugog, frekvencija se pomera naniže, tj. opada.

FX hroni je za kratko vreme postao izuzetno popularan kod strelaca, jer je za razumnu cenu i male dimenzije, u stanju da veoma precizno meri brzinu svakog hica, a dodatni plus je povezivanje sa mobilnim telefonom uz pomoć aplikacije, koja nam daje mogućnost da vizuelno i auditivno očitamo i čujemo sve podatke.

Videvši koliko je ovaj uređaj postao popularan, FX je odlučio da ga dodatno unapredi, tako što je u prodaju pustio dodatni displej koji se montira na pušku ili sa strane i omogućava sva očitavanja kao i na telefonu. Neko će se zapitati “šta će mi to kad već sve podatke vidim na telefonu?”. Razloga ima nekoliko. Prvo, oslobađamo telefon, koji sada možemo odložiti sa strane ili u džep, jer nam više nije neophodan, pa ostaje slobodan za pozive, poruke, surfovanje... Drugo, ovaj displej je malih dimenzija, montira se na pušku i “ide” svuda sa njom.

Naravno, svako treba sam da proceni da li mu je ovakav dodatni displej zaista potreban, hoće li ga koristiti i koliko često, jer glavni faktor odvraćanja je kod ovog uređaja njegova cena, koja je, na žalost, viša nego što je bilo ko očekivao.

E, zato sada na scenu stupa mala ekipa ljudi sa čuvenog američkog foruma Airgun Nation, a još je lepše što je među njima i jedan naš čovek, veliki zaljubljenik u ribolov i vazdušno streljaštvo i programer po struci – Mladen Jordanov.

Čim sam video prvu Mladenovu objavu vezanu za ovaj mali displej na forumu Airguns Srbija, odmah sam ga kontaktirao, obzirom da se znamo godinama. Detaljno i strpljivo mi je objasnio sve detalje vezane za ovaj projekat, a odmah zatim mi je, među prvima, poslao uređaj, na čemu sam mu neizmerno zahvalan. Ne zbog cene kao takve, koja je, mogu reći simbolična kada je ovakav uređaj u pitanju, već zbog samog gesta, jer i Mladen zna koliko volim različite gedžete.

Sada ćemo, posle nešto dužeg uvoda, konačno krenuti sa prikazom “Aftermarket FX display-a”, kako sam ga ja nazvao.

Kao prvo, radi se o uređaju koji je baziran na ESP32 i Arduino softversko-hardverskoj platformi otvorenog koda. ESP32 i Arduino su oba mikrokontroleri, ali postoji nekoliko razlika između njih: ESP32 je mikrokontroler koji koristi WiFi i Bluetooth komunikaciju. To ga čini pogodnim za projekte koji traže bežičnu komunikaciju. ESP32 ima više memorije i više mogućnosti paralelnog izvršavanja koda nego sam Arduino. 

U najkraćem, uređaj se sastoji od ploče sa procesorom, mikrokontrolerom i pratećim ulazno-izlaznim elementima. Ploču u osnovi čini mikrokontroler sa različitim dodatnim komponentama koje omogućavaju programiranje i povezivanje sa drugom elektronikom. Ove je bitno naglasiti da je ovaj mali uređaj koji predstavljam moguće koristi i programirati i za mnogo drugih stvari, a više detalja može pronaći svako koga detaljnije zanima tematika na Arduino sajtovima i portalima.

Arduino softver se sastoji od razvojnog okruženja koje čini standardni kompajler i bootloader koji se nalazi na samoj ploči. Ovaj mali konkretni uređaj se, kao i ostali Arduino hardver, programira koristeći u osnovi C++ programski jezik.

Ko poželi da se igra, trebalo bi prvo da instalira Arduino Studio softver, zatim da instalira različite programske biblioteke, kao i da ima izvorni kód.

Ovde bih posebno naglasio da svako ko nabavi ovakav ili sličan uređaj i ko zna osnove C++ programiranja, može sam napraviti za sebe nešto slično. Ja sam dobio osnovni kod za ovaj uređaj, tako da bih u slučaju potrebe, mogao sam da dodajem ili menjam neke funkcije, pravim različita softverska (ali i hardverska) unapređenja i nadogradnje, flešujem postojeći firmware novim, itd. Doduše, prvo bi trebalo da malo obnovim svoje poznavanje C++, ali ako bude potrebe, što da ne.

Važna napomena: ako ste se možda uplašili čitajući sve ovo, odmah ću vas obradovati! Sve ovo napisano je ovde samo zbog što detaljnije informacije. Ovo vam nikako neće biti potrebno u slučaju da niste programer. Jednostavno, nabavite uređaj i korisite ga kao i svaki drugi koji biste kupili.

Koga ipak zanima nešto više, sve informacije o hardveru softveru može pronači na M5 Stickc-plus-esp32 i GihtHub sajtu.

U praksi se ovaj uređaj pokazao odlično, što je i najbitnije. Posedujem ga već nekoliko dana, trudio sam se da ga što detaljnije istestiram i za sada nisam primetio bilo kakve probleme u radu.

Uređaj se bukvalno sa sekundu-dve poveže sa FX hronijem i posle svakog hica bez greške ispiše na displeju brzinu projektila, snagu u džulima, kao i još neke informacije.

U displej su u startu uneti osnovni parametri, kao što su snage nekih  pušaka i vrste dijabola, pa se kretanjem kroz menije može podesiti sve po želji i potrebi. Ko zna programiranje, može ovaj spisak menjati po svojim željama. Ko ne zna, nije ni važno, jer uređaj sadrži u sebi skoro sve što treba velikoj većini strelaca.

U uređaj je implementirana i mala digitalna libela, koja lepo radi i precizno pokazuje kada je puška u ispravnom položaju. Ovo je svakako dodatni plus.

Ovaj mali uređaj ni jednom do sada nije zakazao niti zabagovao. Nisam primetio ni softverske gličeve. Sve radi kao podmazano, bez zastajkivanja i kočenja.

Moram sada naglasiti nešto bitno za potencijalne buduće vlasnike: FX hroni omogućava povezivanje samo jednog perifernog uređaja u isto vreme, tako da nećete moći da povežete  telefon i displej u isto vreme! Ovo, na sreću, nema nikakve negativne strane, čak naprotiv.

Ono što je najlepše od svega je, da se konstantno radi na unapređivanju softvera, malim izmenama i finom tjuniranju, tako da možemo očekivati da ovaj uređaj postane ozbiljan konkurent originalnom FX displeju, pa i da ga (što da ne), i pretekne. Čak i ovako, radi skoro savršeno, upravo ono ćemu je i namenjen. Siguran sam da će izazvati mnogo više pažnje kada se naši strelci šire upoznaju sa ovim uređajem i kada ga i sami isprobaju.

Neka ovaj prikaz bude motiv i idejnim tvorcima da nastave sa usavršavanjima, ali i svim strelcima koji misle da bi im ovakav uređaj mogao biti od koristi, pogotovo imajući na umu zaista korektnu cenu! Da ponovim: svako će sam za sebe odlučiti treba li mu ovakav uređaj ili ne, ali svakako vredi probati. 

Na priloženom videu možete pogledati kako to izgleda u praksi:

Na kraju, sa moje strane veliko bravo tvorcima, uz zahvalnost što mi je omogućeno da ga među prvima testiram i dobijem programski kód.

Tekst: Joca V, 

foto: Joca V, Mladen Jordanov i FX Airguns

Fitorch EC30

Nakon Ledlenser LED lampe koju sam nedavo predstavio na Blogu, ovoga puta na test mi je stigla još jedna sjajna (u svakom smislu) LED lampa, poznatog proizvođača Fitorch, pod oznakom EC30.

Kao i svi ostali poznati brendovi koji prave LED lampe i Fitorch je stacioniran u Kini, ali to u ovom slučaju nije nikakva mana. Naprotiv, skoro svi poznati brendovi su izuzetnog kvaliteta i cena koje ni najmanje ne liče na cene koje bismo očekivali od kineskih proizvođača. Kvalitet ima svoju cenu, pa tako ni Fitorch nije izuzetak po tom pitanju.

Kao što sam napomenuo na početku, ova lampa nosi oznaku EC, što je skraćenica od Everyday Care (u slobodnom prevodu "za svakodnevnu upotrebu"). Ovo podrazumeva široki spekatar aktivnosti na otvorenom, kao što su noćno pešačenje, planinarenje, amaterska šetnja po pećinama, kampovanje, ribolov i sve ostalo. Usput da napomenem, da LED lampe veće snage mogu takođe poslužiti i za samoodbranu ili privlačenje pažnje u slučaju bilo kakve opasnosti. Osim ovih, postoje i neki drugi tipovi specijalizovanih lampi, kao što su na primer taktičke ili radne, ali one su nešto užeg spektra upotrebe. No, da se vratimo Fitorch EC30 lampi.

U ovu lampu je ubačena jedna od trenutno napoznatijih i najpopularnijih LED dioda, pod nazivom Cree XHP50.2 

Ova dioda je naslednik modela XHP50 i ima još veći intenzitet svetla i unapređenu dugotrajnost. Reflektujuća površina unutar glave lampe nije glatka, već je hrapava i ima teksturu, što kako se navodi, pomaže još boljem usmeravanju snopa i njegovom pravilnom rasipanju.

Fitorch EC30 je kompaktna i robusno izrađena lampa. Napravljena je od anodizovanog aluminijuma i zaštićena premazom crne boje. Otporna je na padove sa visine od 1.5m, vodonepropustiva je i može se potopiti u vodu do dubine od 2m.

Ova lampa je izuzetno modernog i atraktivnog dizajna, ali ovakav dizajn nema samo vizuelnu, već sasvim praktičnu funkciju, a to je odlično ležanje u šaci bez klizanja, ali i nešto još važnije: naime, ovi "grilovi" na glavi lampe imaju funkciju disipacije (odvođenja) toplote, koja se neminovno stvara kod LED lampi, a pogotovo onih veće snage. U dizajnerskom smislu poseduje detalje u metalik plavoj boji, što joj daje dozu ekskluzivnosti. 

Baterija koja dolazi uz ovu lampu je litijum jonska (Li-ion) i ima oznaku 21700. Odličnog je kapaciteta od 5000mAh, što omogućuje dugo trajanje, koje svakako varira od snage svetlosnog snopa koji uključimo. Baterija se puni preko USB-C porta a uz lampu se dobija i odgovarajući kabl za punjenje.

Prekidač za uključivanje lampe i izbor moda rada, poseduje i indikator napunjenosti baterije, koji svetli zeleno kada je baterija puna ili crveno kada je ispraženjena, a može pokazivati i nivo napunjeosti baterije. Preko tog prekidača se lampa može i zaključati, kako bi se sprečilo nehotično uključivanje prilikom transporta ili nošenje u ruci.

Maksimalna snaga je sjajnih 2600 lumena, a tu su i nešto štedljiviji modovi i manje snage. Lampa poseduje pet razičitih modova osvetljaja, a to su: Turbo, High, Medium, Low, ECO, kao i dva posebna moda: Strobe i SOS.

Intenzitet osvetljaja je 14.500 kandela, a domet snopa čitavih 250m.

Od tehničkih karakteristika navešću prečnik glave od 33,8mm, prečnik tela od 27,4mm, dužinu od 128mm i težinu od 106,2g bez baterije. Sa baterijom težina se penje na oko 150g. Od dodataka, uz lampu stižu: kaiš za nošenje, USB kabl, rezervni gumeni oring za zaptivanje, uputstvo i praktična platnena futrola za nošenje koja solidno čuva lampu.

Napomenuo bih ovde da je broj proizvođača veoma kvalitetnih lampi širok i raznolik. Među najpoznatijima su Ledlenser, Olight, Fitorch, Fenix, Imalent, AceBeam, Thrunite, Lumentrop, Wuben, Nitecore, Klarus... za koju god da se odlučite, skoro sigurno nećete pogrešiti. 

Za početak, najbitnije je da pravilno odaberete odgovarajuću lampu za vaše potrebe. Ove lampe nisu baš jeftine i zato je pravilan izbor presudan. Dobro proučite sajtove proizvođača, potražite prikaze na YouTube kanalu ili specijalizovanim sajtovima, konsultujte nekog poznavaoca i tada će vaše zadovoljstvo biti potpuno. LED lampe su jako lep i zanimljiv gedžet, a uz to su, u zavisnosti od namene, izuzetno korisne u različitim situacijama. Ako nemate LED lampu, možda će vam ovakva konstatacija delovati kao preterivanje, ali kada je nabavite, videćete da je tačna.

Tekst i foto: Jovis V (Joca)

OMEGA Speedmaster Professional Marstimer X-33

Čuveni švajcarski proizvođač satova, a meni lično omiljeni časovničarski brend Omega, je upravo predstavio svoj najnoviji sat iz serije Speedmaster, pod punim nazivom Speedmaster Professional Marstimer X-33. U samom nazivu je svakako najzanimljivi deo "Marstimer", što nam govori da je Omega ovaj sat namenila budućim ljudskim ekspedicijama na Mars. 

Što je još zanimljivije, ovaj sat spada u grupu "anadigi" satova, što znači da poseduje analogni (kazaljke) i digitalni (displej) modul. Taj digitalni modul prikazuje lokalno vreme na Marsu, a dan je tamo za 39 minuta i 35 sekundi duži, pa je tako i vreme na satu prilagođeno. Sat je kompletno izrađen od titanijuma i zvanično sertifikovan od strane Evropske Svemirske Agencije - ESA (European Space Agancy).

Kućište ovog prelepog sata je prečnika 45 mm, a kalibar je označen kao 5622. Sat poseduje solarni kompas, koji je kalibrisan da pokazuje sever na Marsu, ali i na Zemlji. 

Oko ciferblata se nalazi ukrasni prsten izrađen u crvenoj hematit boji, koja asocira na boju "crvene planete".

Sat poseduje termokompanzaciju, što znači da podnosi ekstremne razlike u temperaturi. Mehanizam je kvarcni i je donekle iznenađnje, s obzirom na to da je Omega poznata po klasičnim, mehaničkim mehanizmima.

Ako se uveliko spremate za put na Mars, spremite još 6.000 švajcarskih franaka za ovaj istinski lep i vredan sat.

Tekst: Jovis V

foto: Omega

Ledlenser P7R Core

У нека једноставнија (срећнија) времена, куповина батеријске лампе је био крајње једноставан, да не кажем споредан посао. Одете на пијацу или продавницу електроматеријала и купите најчешће прву коју видите. И тако су скоро све биле крајње једноставне: имале су обичну малу сијалицу, рефлектујуће огледало и простор за батерију. Убаците батерије, укључите лампу и готово.

Данас је куповина батеријске лампе озбиљан посао. Колико лумена испоручује, каква LED диода је у њој, каква батерија, колико модова рада има, да ли је "waterproof, shockproof, dustproof", колико је "паметна" итд.

Данашње ручне лампе прате модерне технологије, па се у њима могу наћи чипови који омогућавају неколико различитих модова рада као што су константно светло, стробоскопско светло, бљескалица, фокусирање светлосног снопа, СОС, подешавање различитих интензитета осветљења, температура светла (хладно или топло светло), али и многе "паметне" функције, могућност меморисања параметара по сопственој жељи, персонализација, "паметно" пуњење батерије, итд.

Интензитет осветљења модерних лампи варира од скромних 20 лумена, до 1500 (за лампе стандардне употребе), па све до фасцинантних 10.000 (и више!) лумена за професионалну употребу.

За наше аматерске потребе (ноћне шетње, риболов, планинарење, различите активности на отвореном), 1000 лумена је најчешће сасвим довољно. Сноп таквог светла може осветлити читавих 300м, што је неки оптимум у односу на осветљај и потрошњу батерије. Нaјчешће ће бити довољан и средњи осветљај од око 400-500 лумена, који додатно штеди батерију, али даје довољно јак сноп светлости.

У овом тексту ћу приказати једну лампу средње цене, доброг квалитета, али са довољно функција за сваког аматера. То је Ledlenser, модел P7R Core.

Ознака "R" значи да се уз лампу добија пуњива Li-ion батерија, капацитета одличних 4700 mAh, која ради на 3,7V и пуни се преко USB прикључка.

Ова лампа омогућава избор од три различита интензитета осветљаја (1000, 440 и 15 лумена), а има и такозвани boost мод, од 1400 лумена који омогућава тренутно додатно светло у трајању од 10 секунди. У пракси је оваква снага осветљаја скоро оптимална за нас аматере.

Лампа поседује и неколико предефинианих модова рада, као што су већ споменути стробоскопски мод, бљескалица, повремено бљескање, а могуће је и подешавање фокуса, тако што ћемо ротирати предњи проширени део лампе и тиме мењати пречник снопа.

Прекидач за укључење је прецизан, а у зависности од напуњености батерије светли зеленом, наранџастом или црвеном светлошћу, што је знак да треба напунити батерију. Батерија се пуни путем USB кабла, а пуњење траје око 4 сата.

Лампа је израђена од алуминијума, квалитетно офарбана и заштићена мат црном бојом. Ознака "Core" у називу значи да је лампа заштићена од уласка воде и прашине. Ово ипак треба схватити условно и у пракси значи да може кратко покиснути или испасти у прашину, али за професионалну употребу и праву заштиту ипак треба потражити неки други, али и скупљи модел. За аматерске потребе и оваква заштита какву нуди P7R Core, је сасвим довољна.

Од основних техничких података навешћу дужину лампе од 16,5цм, пречник главе 3,5цм  тежину од 202g са бaтеријом.

Лампа долази у једноставној картонској кутији, у којој се осим лампе и батерије, добијају упутство, гаранција, трака за ношење и USB кабл за пуњење.

Шта рећи на крају? Ако вам је батеријска лампа потребна само да бисте када нестане струје отишли до дворишта, тавана, сишли низ степенице... онда вам оваква, или слична лампа неће требати. Али за било који озбиљнији боравак на отвореном или у природи, овакве лампе показују своју праву вредност. Брзо ћете схватити да без нје више нећете моћи. 

PS. 

Ledlenser свакако не прави најбоље лампе. Не прави ни најскупље нити најквалитетније, али нуди доста уз веома солидан квалитет. Неко други можда више воли неки други бренд, али треба знати да је конкуренција у том средњем сегменту изузетно јака, па се све своди углавном на личне афинитете.

Осим ове коју сам представио, већ неколико година уназад поседујем и Ledlenser H7 лампу за главу и презадовољан сам њом. 

Текст и фото:Јовис

SCATT (Skat)

 Odmah na samom početku da napomenem: oni koji znaju šta je Scatt (Skat) ne moraju da čitaju ovaj mali tekst, jer neće saznati ništa novo. Oni drugi, koji ne znaju ili nisu sigurni, neka pročitaju ako ih zanima.

Foto: SCATT

Dakle, Skat je proizvod ruske visoke tehnologije i zasniva se na korišćenju posebnog optičkog senzora koji se montira na cev puške ili pištolja i beleži sve parametre bitne za jednog strelca: putanju puške (cevi) od momenta nanošenja na metu do samog opaljenja, brzinu projektila, mesta pogodaka, energiju, grupisanje i još dosta drugih parametara.

Detaljna konstrukcija ovog senzora je i dalje tajna, a u samom početku korišten je u vojne svrhe, da bi pre nekoliko godina postao dostupan i profesionalnim strelcima, ali i amaterima koji su voljni da plate priličnu svotu novca za ovaj sjajni mali uređaj.

Dakle, Skat snima i beleži sve paramatre, a onda ih putem softvera grafički prikazuje na ekranu laptopa, tableta, telefona, kompjutera...

Analiziranjem ovih parametara, strelac dobija mogućnost da sagleda koliko tačka nišanjenja šeta po meti, koliko je ruka mirna, da li okida u pravom trenutku, prerano ili prekasno, kako grupiše pogotke...

Ja sam imao sreću da na jednom nedavnom pucačkom druženju na NS strelištu isprobam to malo čudo i zaista sam impresioniran kako radi.

Tek kada čovek ima priliku da vrati svaki pucanj i detaljno ga analizira, može shvatiti gde čini najviše grešaka kojih nije ni svestan tokom nišanjenja i samog opaljenja. Ovo nam daje mogućnost da ispravimo te greške, a to znači veću preciznost i bolje gađanje.

Treba napomenuti da su prethodne i nešto jeftinije verzije Skata bile sa kablom, dok su ovi noviji modeli wireless, što je još jedan korak ka većoj praktičnosti.

Ako imate viška par hiljada evra, onda je Skat sistem pravi izbor za vas.

Što se tiče poređenje profesionalci vs. amateri, naravno da nama amaterima ovakav uređaj nije neophodan, naročito po ovoj ceni, koja je u startu ravna jednoj vrhunskoj serijskoj vazdušnoj puški. Da je jeftiniji i pristupačniji, bio bi i šire rasprostranjen, garantujem. Ovako, ostaje izbor profesionalaca ili (pre)bogatih amatera, a mi ostali možemo samo da se nadamo da će tehnologija vremenom postati jeftinija, mada čisto sumnjam.

U svakom slučaju, ako nekada budete imali priliku da isprobate ovu sjajnu spravicu, nećete se kajati sigurno

PS. hvala našem proslavljenom strelcu olimpijcu Milenku Sebiću koji mi je strpljivo i detaljno analizirao rezultate.

Tekst: Jovis V

Laserski daljinomeri (Laser Rangefinders)

Ljubitelji sportskog pucanja vazdušnim puškama, znaju da je udaljenost mete koju želimo da gađamo jedna od najvažnijih komponenti prilikom preračunavanja preciznosti pogotka, naročito na većim daljinama, ali i svim ostalim situacijama kada nam je neophodna maksimalna preciznost. U neka ranija vremena, strelci su morali  da se snalaze sami ili eventualno putem različitih balističkih tablica, koje nisu uvek bile dostupne svima. Pojavom laserskih daljinomera, stvari su postale neuporedivo jednostavnije. Dovoljno je izmeriti daljinu uređajem, a onda ćemo na osnovu tog merenja mnogo lakše i preciznije izračunati hitac.

Laserski daljinomeri (Laser Rangefinder) su uređaji koji emituju elektromagnetne impulse u laserskom zraku putem svojih opto-elektronskih komponenti. Laserski zrak se odbija od površine čiju udaljenost merimo, vraća u daljinomer, koji na osnovu vremena potrebnog za emitovanje i povratak zraka, preračunava udaljenost.

Na ilustraciji se može videti šematski prikaz rada laserskog daljinomera.

Mogu meriti jednostavnu udaljenost do predmeta, ali i različite ugaone veličine, preračunavati broj klikova na optici i još mnogo toga. Naravno, nama je bitna ona komponenta koja se tiče merenja udaljenosti mete, bila ona papirna, metalna (gong), drvena...

Svako ko je pokušao da pronađe daljinomer za sebe, primetio je da na tržištu postoji ogroman broj različitih modela, kako po kvalitetu, tako i po ceni.

Kada pogledamo kroz okular daljinomera, videćemo u tražilu sve bitne podatke vezane za merenje: končanicu koju poklopimo sa metom prilikom merenja, kao i daljinu, ugao, stanje baterije, jedinice u kojima se vrši merenje (metri, jardi) i slično. 

Kvalitet jednog daljinomera se prenstveno ogleda u kvalitetu elektronike, a potom i optike. Zbog ogromne brzine svetlosti, potrebni su izuzuetno precizni i kratki koraci merenja, koji se iskazuju u nanosekundama, kako bi uređaj pravilno zabeležio to izuzetno kratko vreme i na osnovu njega preračunao udaljenost. Naravno, što je uređaj kvalitetniji on je precizniji ali i skuplji. Nama konkretno, najvažnija je konstantnost merenja, tj. da daljinomer i nakon više merenja udaljenosti istog objekta, uvek pokaže istu vrednost. Takođe, veoma je bitno kako uređaj meri ako se uperi na neku jednoličnu (jednobojnu) površinu. Neki jeftiniji daljinomeri tu često omanu i pokazuju različite vrednosti, dok će kvalitetniji modeli i tu pokazati tačnost. Razlika u kvalitetu se ogleda i u preciznoti merenja u lošim svetlosnim uslovima, u sumrak, jako oblačnom danu ili čak noću, ali i kada rominja kiša ili je vazduh pun vlage, po magli i slično.

Još jedna bitna osobina daljinomera je efektiva razdaljina koju može izmeriti. Kao i uvek i ovde proizvođači pomalo preteruju, pa često navode teoretske daljine, mada su one u praksi uvek nešto niže, osim ako proizvođač nije striktno naveo efektivnu daljinu merenja. Te daljine se najčešće počinju od oko 6-7m, pa idu čak do 2000m, mada su najčešći modeli koji mere do između 600 i 1000m, što je svakako više nego dovoljno većni.

Izbor daljinomera je u našim radnjama mali. Naravno, uvek postoji mogućnost poručivanja iz inostranstva gde je izbor neuporedivo veći, ali uz dodatne troškove poštarine, carine i pdv-a. Kao i uvek, najbolje bi bilo imati nekog ko može da donese direktno, ali ta mogućnost ne postoji uvek.

Po mom skromnom mišljenju, prvo je bitno odrediti finansijski okvir, pa onda u odnosu na njega pratiti sledeće: uvećanje 6x je praktično standard i najbolji kompromis za sve situacije. Bitno je da slika u tražilu bude što svetlija i oštrija. Kod izbora opcija, nama je bitno šta želimo da daljinomer meri osim same daljine (već spominjane uglove, različite balističke proračune itd.), ali vodite računa da svaka dodatna opcija poskupljuje daljinomer. Na primer različite golferske opcije, koje izračunavaju različite uglove, prateći let i putanju loptice, udajenost zastavice, nama nisu bitne. Tu su i različite opcije za planinare, koje opet proračunavaju različte uglove, ugaone razadaljine itd. Ove opcije mogu biti korisne, ali i ne moraju, pa prvo procenite da li će vam biti potrebne.

Ono što bi bilo dobro, to je da daljinomer ima stabilizaciju slike, ali to na žalost automatski znači i visoku cenu.

Ako nam je budžet ograničen, onda mogu preporučiti neki od modela iz Kine sa AliExpress-a. Izbor je velik uz pristupačne cene, pa samo treba pronaći prodavca koji šalje po razumnim cenama poštarine. Kineske daljinomere imaju neki od mojih drugara, ja sam ih takođe malo koristio i sasvim su dovoljni za našu amatersku upotrebu.

Neki manje upućeni tvrde da je daljinomer samo pomodarstvo, skupa i nepotrebna igračka ili modni detalj, ali to nikako nije tačno. 

Reći ću odmah: nema svrhe koristiti ga na strelštima i svim mestima na kojima unapred znamo udaljenost od mete. Ali, tamo gde ne znamo, može biti izuzetno koristan. Kada izmerimo tačnu udaljenost mete, mnogo lakše i jednostavnije ćemo uraditi sve podešavanja puške i optike. Dakle, daljinomer je veoma korisna spravica i nije tek-tako obavezni rekvizit svih ozbiljni(ji)h strelaca.

Popularni su modeli firmi Sig Sauer, Leica, Nikon, Vortex, MTC, Hawke, Bushnell, Leupold i ostali, ali i različite manje-više nepoznate kineske firme.

Moram ovde dati još jednu bitnu napomenu: postoje i takozvani inženjerski laserski daljinomeri, ali oni su sasvim drugačiji od modela koje koristimo mi strelci (lovci, golferi, planinari, ljubitelju prirode...), pa evo nekih osnovnih iskustava i načina upotrebe te vrste spravica, jer sam primetio da i tu postoje pogrešni saveti i nedoumice oko upotrebe.

Dakle, za razliku od pucačkih modela, kod kojih metu "nišanimo" putem okulara kroz koji gledamo i unutrašnje končanice, inženjerski modeli se koriste iz ruke, tako što se laserski zrak u obliku crvene ili zelene tačke uperi u predmet i tako meri udaljenost. U tom smislu vodite računa o sledećem: po danu i napolju, biće skoro nemoguće videti tačkicu iz dva razloga: ne postoji mogućnost da iz ruke uperimo daljinomer tako precizno, kao što možemo vizuelno okom i končanicom, pogotovo kod malih meta. Inženjeri mere uglavnom udaljenosti velikih površina, a i tada to rade češće u zatvorenom prostoru. Probajte da napolju uperite tačkicu lasera u malu metu udaljenu samo 10m, naročito ako je oko nas trava, šiblje, lišće. Nema šanse da ćete moći da je vidite i onda od merenja ništa.

Inženjerski daljinomeri imaju i pozitivne strane: izuzetno su precizni, mere u stoti deo metra, bukvalno uvek pokazuju iste vrednosti, odlični za zatvorene prostore ili eventualno napolju za loše svetlosne uslove i malim daljinama (sumrak). U zatvorenom prostoru, kao što je streljana, magacin i slično su veoma upotrebljivi i korisni. Imaju memoriju i mogu da pamte 10 ili više poslednjih merenja, što može biti jako korisno. Dobro je što se mogu upotrebiti i za druge svrhe u građevinarstvu, arhitekturi, industriji itd, a ne samo za pucanje.

Mane su sledeće: teško je meriti napolju po dobrom svetlu, jer se tačka lasera jako teško uočava, naročito ako je meta mala, daljina koju mere je ograničena (najčešće od 30-90m), kvalitetni modeli su skupi, a cena raste zajedno sa dužinom merenja.

Ne znam koliko ljudi će kupiti inženjerski daljinomer, ali nije loše znati neki detalj više koga zanima.

Šta reći na kraju? Ako pucanje shvatate ozbiljno, ako volite da eksprimentišete sa daljinama, puškom i optikom, onda vam svakako preporučujem da nabavite jedan laserski daljinomer i uživate. Vremenom ćete shvatiti da vam može koristiti i prilikom boravka u prirodi, planinarenju, šetnji, odmoru, igranju golfa...

Tekst i foto: Jovis V. (Joca)

Reč - dve o humanitarnim aukcijama i humanosti...

Kolege ribolovci gde ste?

Lično poznajem više desetina ribolovaca koji su uvoznici i distributeri pribora i opreme ili su vlasnici ribolovačkih maloprodaja, od onih najmanjih, u kojima ne možete videti više od dvadesetak štapova i mašinica, do najpoznatijih i robom najbolje opremljenih, u kojima se vrednost izložene robe meri stotinama hiljada evra. Veoma rado bih ih sada sve imenovao i označio, i njihove radnje i njih lično, ali neću, jer "ko se u crkvu tera, taj se Bogu ne moli".

Većina njih odlično zna da ekipa sastavljena od nekolicine ljudi već 6-7 godina trudi da u okviru FB grupe "Humanitarne aukcije URS" pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija. Ako se ne varam, do sada je organizovano preko 30 aukcija i sakupljeno znatno više od milion dinara. Nažalost, ogromna većina njih "bojkotuje" sve naše napore. Jednostavno se prave da za njih ne znaju. 

Sada zamislite kako bi svaka aukcija izgledala da se u nju uključi makar polovina ovih koje sam naveo. Zamislite da svaka velika i bogata radnja odvoji robu vrednu samo par hiljada dinara, a da one najmanje izdvoje makar jednu crvenu ili 500 dinara, a to, potpuno sam siguran, može da učini ama baš svaka ribolovačka prodavnica. Da li je to veliki trošak, ako znamo da godišnje ne organizujemo više od 3-4 aukcije? Da li je normalno da na licitacijama aktivno učestvuju manje-više isti ljudi, koji već godinama na taj način pokazuju koliko su humani, trudeći se da u skladu sa svojim mogućnostima uvek pomognu? Hvala im na tome. Ima ko o tome vodi računa i sve beleži u svoju svesku.

Ovo je poslednji put da se oglašavam na ovu temu. I poslednji put pozivam sve uvoznike, ribolovačke radnje, proizvođače voblera, glavinjara, silikonaca, hranilica, primame i drugih potrepština, ali i sve poznate ribolovce, novinare i saradnike ribolovačkih novina, vlasnike ribolovačkih kanala, sve viđene članove ribolovačkih foruma, FB grupa i stranica - molim vas, odvojite makar par stotina dinara i pomozite onima kojima će vaša pomoć mnogo značiti. Evo vam i linka, da ne lutate - Humanitarne aukcije Ujedinjenih ribolovaca Srbije

Svako dobro!

Autor: Saša Ledenčan Ledeni

Sa Artemidom na put ka Mesecu...

Pre tačno 48 godina, 1972. godine, dakle pre skoro pola veka, ljudska noga je poslednji put kročila na Mesečevo tlo. To je ujedno bila i poslednja misija u sklopu programa Apollo. Posle šest uspešnih sletanja na površinu Meseca ( Apollo 11, 12, 14, 15, 16 i 17) i jednog otkazanog sletanja (Apollo 13), došlo se do tačke kada su dalje misije postale preskupe, a prethodne su uspele da izvrše skoro sve postavljene zadatke vezane za istraživanje Meseca. O prvom sletanju na površinu Meseca i ulozi naših ljudi u programu Apollo, možete pročitati tekst Srpski Apollo 7 - 50 godina kasnije... na ovom istom Blogu.

Od tada pa do danas, dalja istraživanja Meseca su se svela na slanje orbitirajućih sondi i robotizovanih rovera, koji su obavljali sva neophodna istraživanja, a bili su kontrolisani sa Zemlje.

Ali, kako sada stvari stoje, čovek će posle 48 godina ponovo ići na Mesec! Otkud sad to, pitaće skeptici i nevernici, kada je odavno rečeno da je misija slanja ljudi na Mesec završena i da za tim više nema potrebe? Na sreću, stvari se vremenom menjaju, tehnologija napreduje, a ljudska radoznalost je i dalje jaka. Ipak, ovoga puta krajnji cilj nije Mesec, nego – Mars!

Ponovono slanje ljudskih posada na tlo Meseca, imaće za krajnji cilj slanje ljudi na Mars. U tom smislu, Mesec će služiti kao neka vrsta odskočne daske, ali i kao poligon za testiranje i simulaciju uslova koje će imati putnici ka Marsu jednoga dana.

NASA već uveliko ponovo radi na projektu slanja ljudi na Mesec, pod zajedničkim nazivom Artemis. Artemis (Artemida) je bila jedna od najcenjenijih starogrčkih boginja. Bila je boginja lova, divljih životinja i Meseca, pa je naziv celog programa više nego inspirativan.

S tim u vezi, NASA je na svom sajtu dala bliže objašnjenje cele misije, kao i njenih krajnjih ciljeva. Po NASA, osnovni ciljevi su: demonstracija novih tehnologija i mogućnosti, razvijanje poslovnih pristupa budućim istraživanjima Marsa, uspostavljanje američkog liderstva i strateške prisutnosti na Mesecu, proširivanje ukupnog američkog ekonomskog udela u svetu, proširivanje komercijalnih i međunarodnih partnerstava, inspirisanje narednih generacija za dalje izazove, itd... Kao što se vidi, planovi su izuzetno ambiciozni, ali i očekivani. 

Da vidimo sada šta je konkretno proglam Artemis i kako se on razvija...

U sklopu priprema za slanje ljudske posade, prvo će biti izvedena automatizovana misija Artemis I bez posade, kojom će se testirati raketa i svemirski modul Orion. U sklopu misije Artemis II, biće obavljeno još jedno testiranje, ovoga puta sa posadom. Konačno, u sklopu misije Artemis III, koja je planirana za 2024. godinu, put Mesečeve površine krenuće i prva ljudska posada koja će se sastojati od tri muškarca i prve žene u istoriji koja će hodati po Mesecu. Nakon ovoga NASA planira da jednom godišnje šalje nove ljudske posade ka Mesecu. Naravno, ovo je plan, videćemo kako će se sve odvijati tokom vremena, a u NASA kažu da sve ide po planu i da odlaganja ne bi trebalo da bude.

Naravno, da bi ljudi, ali i roboti, mogli da krenu put Meseca, nepohodna je raketa. U tom smislu NASA razvija novi koncept nazvan Space Launch System (SLS), a mnogo tehničkih detalja o celom konceptu možete naći na sledećem linku Space Launch System 

Ukratko, raketa će posadu zajedno sa svemirskom letelicom Orion poneti ka Mesecu, da bi se posada u toj letelici na kraju vratila na Zemlju. Kompletan plan puta i detaljne opise svih faza misije, naći ćete takođe na prethodnom linku, jer bi zaista bilo preopširno, ali i nemoguće da u ovom tekstu pišem o svakom detalju misije.

Kada ljudska posada stigne do Meseca i sleti na njegovu površinu, neko će postaviti pitanje „a šta će oni tamo da rade“? Radiće sledeće: pokušati da nađu vodu i druge kritične resurse za dugotrajna istraživanja, pokušati da detaljnije reše neke naučne nedoumice vezane za Mesec, što će voditi novim saznanjima i o našoj planeti Zemlji, učiti kako živeti i raditi na površini drugog nebeskog tela, ovladati i ispitati nove tehnologije neophodne za slanje ljudi na Mars, itd.

Za početak, astronauti će sleteti na deo Meseca, na kojem do sada niko od ljudi nije bio, a to će biti Mesečev južni pol, koji spada u manje istražene delove Meseca.

Na kraju, napomenuo bih da će prvi put u istorji, na Mesec stići i mobila mreža, preciznije LTE/4G, sa kasnijim prelaskom na 5G, a u posao je uključena finska Nokia, što bi trebalo da doprinese boljoj komunikaciji među astronautima, ali i sa Zemljom. Ovo će takođe omogućiti lakšu navigaciju po Mesecu, kao i prenos video-snimaka i fotografija. Mreža koju Nokia planira da postavi biće kompaktna, ali vrlo efikasna, a biće i posebno konstruisana, kako bi mogla da se izbori sa najtežim svemirskim uslovima kao što su visoko zračenje i vakuum.

Program Artemis se već se uveliko sprovodi i ja lično, jedva čekam prva lansiranja. A vi?

Jovis V

Foto: NASA, Nokia, Lunar