Серија карбонских Donau вараличараца настала је 2003. године, након неколико почетних модела израђених од стаклопластике са додатком графита у смолу. Међутим, након посете фабрици коју је Радојевић одабрао за реализацију својих идеја и израду пробних бланкова, стекао је праву представу о могућностима и вољи водећих људи фабрике да направе штап чији се квалитет може гарантовати.
Сам Радојевић признаје да је био изненађен када су ми послали прототип, који је у потпуности био урађен онако како је желео. Ово се односило на употребљене материјале и структуру бланка, конусе бланка, пречнике и површине прстенастих попречних пресека на критичним местима, као и распоред, врсту и квалитет проводника. Са фабриком је постигао договор да серијска производња није смела почети док Радојевић не одобри, а он је сагласност давао тек након детаљног тестирања прототипа. Осим стандардних мерења која подразумевају прорачуне карактеристика савитљивости и тежине бацања, тестирања на води са разним типовима варалица, коначни тест се завршавао оптерећењем штапа до лома, при чему је критично оптерећење приликом лома морало бити у предвиђеном опсегу, а лом на тачно предвиђеном месту, које је добијао путем прорачуна. О озбиљности са којом је Радојевић радио свој део посла, говори следећи податак: начин тестирања прототипа који је он примењивао, фабрика је касније усвојила као стандард за тестирање свих својих будућих модела штапова! Веровали или не, Little Dragon који је намерно поломљен на тесту, је једини за који је уопште познато да је поломљен. Могуће да је било ломова, али та информација је остала непозната. Уосталом, веома познати и врхунски риболовци који су пецали Donau штаповима, потврдили су да ломова није било. У периоду од 2003. до 2006. године, произведено је укупно 450 комада, када је производња, на жалост, морала бити прекинута, због наше укупне метеријалне и економске ситуације.
Радојевићева жеља је била да се тржишту Србије представи домаћи штап намењен лакшем вараличарењу, у ценовној категорији до 50 евра, како би својом ценом био приступачан што већем броју српских вараличара. За постизање још бољег квалитета требало је обезбедити много више новца, а Радојевић је углавном радио са онолико пара колико је могао да обезбеди из продаје. Данас и са ове дистанце, увиђамо да се уштеде никако нису одражавале на квалитет самог бланка, који је срце сваког штапа и његов најважнији део.
Могао је Радојевић на своје вараличарске штапове ставити комплетну Fuji опрему, што подразумева проводнике, роленхалтер и енд капу, могао је користити најфинију португалску плуту, али то би у старту значило знатно вишу цену. На срећу, Радојевић је зналачки умео да процени где треба уштедети, а да то ни на који начин не утиче на укупни квалитет штапа.
На Малог Змаја постављени су довољно квалитетни SiC проводници који су стоички подносили упредене струне и на којима се нису појављивали усеци ни после вишегодишње употребе. Носач машинице (роленхалтер) има метална ојачања, ради сигурног и чврстог прихватања машинице.
Два детаља која бих посебно издвојио и који су значајно утицали на укупан утисак о Donau вараличарцима су следећи: прво, на сам крај горњег дела постављен је мали метални прстен који је показало се, спасао многе горње делове од “расцветавања” ако би временом дошло до лабављења споја. Мало конца намотаног при врху доњег сегмента урађено је у естетске сврхе и давало је утисак спигот споја, иако је спој у ствари класични пут овер, код којег доњи део улази у горњи.
Други детаљ вредан помена је вршни проводник такозваног “печурка” типа. На приложеној фотографији се види како тај проводник, прецизније његов прстен, изгледа. Овакав проводник је имала већина најбољих штапова крајем деведесетих и на самом почетку двехиљадитих година. Идеја је била да струна под било којим углом прелази преко SiC прстена и да никада не додурује рам проводника, али и да својим обликом и дебљином смањи “ломљење” струне приликом проласка кроз прстен.
Свој професионализам Радојевић је показао и на следећем примеру: код сваког увоза добијао је и одређену количину проводника и конца, које није продавао, већ предвидео да бесплатно замени сваком ко не буде задовољан квалитетом, или примети оштећења на проводницима и концу! На срећу, рекламација није било. О квалитету конца којим су проводници везивани, говори и следећи податак: познати београдски сервисер риболовачког прибора, градитељ штапова и власник МГ Сервиса Мики Ћурић, једном приликом је рекао да се ради о изванредним концима који су у рангу оних којима он везује проводнике на много скупљим штаповима! А Микију апсолутно треба веровати.
Радојевић је такође изнад плутаног рукохвата ставио малу кукицу за качење варалице, што је у то време био стандард за вараличарске штапове, али сам Радојевић признаје да је он лично никада није користио, а није је никада користила ни моја маленкост.
Рукохват је пуном дужином обложен плутом, што се урађено веома квалитетно и дуготрајно, јер се после 14 година нису појавиле никакве промене.
Можда се млађим колегама риболовцима неће допасти нешто спорија акција Малог Змаја, али будимо искрени, они су своје прве кораке у риболову највећим делом почели ултрабрзим штаповима, какви се највише и производе последњих година. Из овога логично следи да млађи риболовци нису имали довољно сусрета са другачијим (ја бих рекао „класичним“) штаповима, па из тог разлога не могу одмах сагледати неке њихове предности. Искусније колеге, које су пецале и класичним и модерним штаповима, добро знају да искористе предности сваког од њих. С обзиром на то, да се данас вараличари (џигује) готово искључиво са уплетеним струнама, спорији штапови могу постати, уз правилну презентацију, убитачно оружје. Ознаке карактеристике савитљивости Радојевић је преузео од Шекспира, јер су словне, једноставне и јасне. По тој номенклатури, акција “Б” означава савитљивост у горњој трећини дужине радног дела.
Ево како то изгледа на практичном примеру штапа Little Dragon: овај штап са лакоћом избацује терете лакше од 10g, за разлику од савремених крутих штапова исте тежине бацања. Са таквим моgућностима избора различитих варалица (мањи тонући и већи пливајући воблери до 10g, лакше gлавињаре, џиgови до 25g, лептири до N4, кашике до 20g), штап је употребљив за лаки до средњи риболов превасходно смуђа, штуке и буцова, али и баса, па чак и крупнијих кленова и бандара без икаквих проблема, ако тако диктирају околности. Треба рећи и да је Little Dragon специфично намењен за риболов са обале, који практикује највећи број наших вараличара, што му је свакако додатни плус.
Декларисана тежина бацања намерно није изражена у опсеgу, већ у идеалној величини, која код Малоg Змаја износи 40g. Дозволите ми на овом месту да приметим да су, на пример, чувени енgлески Hardy или шведски ABU, такође означавали тежине бацања својих штапова искључиво у идеалној величини.
Још један битан детаљ, који није видљив на први поgлед, али који јасно gовори са којом озбиљношћу је Радојевић радио на конструкцији Малоg Змаја је следећи: конструкција бланка је рађена са степеном сиgурности 1,5, што практично значи да опасност од лома настаје када се декларисана тежина бацања пребаци за 50%! Наравно, критична сила код оптерећења штапа насталоg избачајем већеg терета од декларисаноg је много већа и не зависи само од тежине терета, већ и од начина избацивања, али овај податак довољно открива колику резерву снаге има овај штап изворно намењен лакшем вараличарењу. О додатном осећају сигурности приликом риболова, када знамо овај податак, не треба ни трошити речи.
Овом приликом могу са сигурношћу да потврдим, да се ради о штапу који својим укупним квалитетом и перформансама значајно превазилази велики број штапова знатно познатијих произвођача или брендова у сличној ценовној категорији, па чак и значајно скупљих! Можда ова тврдња некоме делује сувише смела, али познајући Драгана Радојевића и знајући са колико озбиљности приступа свему што ради, никакве дилеме око ове тврдње нема. Уз то и моје скромно искуство у препознавању квалитета и тестирању штапова за риболов, доказало је да је ова тврдња апсолутно тачна.
Осим модела Little Dragon, у Donau серији штапова од графита постојао је и модел Sila Spin (дужине 3м и тежине бацања 60g), као и модел Instinct Spin (такође дужине 3м и тежине бацања 80g). Урађен је и један прототип модела Instinct Spin дужине 2,7м, али овај штап није никада пуштен у серијску производњу. То је уједно једини прототип који није сломљен приликом тестирања, а за ово је везана и једна занимљива анегдота. Наиме, када је Радојевић хтео да поломи прототип за потребе теста, његов присутни пријатељ је буквално пао на колена и вриснуо: “Не ломи га Дунаве (што је иначе надимак по којем пријатељи знају Радојевића), где ће ти душа”! Радојевић је тада одустао од ломљења и тај уникат поклонио свом пријатељу.
Драган Радојевић је пионир у домаћем конструисању штапова. Данас постоји неколицина младих људи који покушавају да раде нешто слично (мада не исто), али овде посебно треба истаћи да је време у којем је Радојевић радио било значајно другачије него данас. Он је морао да све ради потпуно сам, ослоњен искључиво на свој осећај и знање, јер у нашој средини апсолутно никаквих искустава у конструисању штапова није било. Тек када ово знамо, можемо схватити у каквим је околностима он радио. Данас су прилике сасвим другачије, прецизније речено знатно повољније. Млади конструктори имају, за разлику од Радојевића, значајну логистичку и финансијску подршку, па им је посао, да будемо сасвим искрени, знатно олакшан.
Управо зато Радојевићев рад додатно добија на вредности, а његови штапови и данас представљају нешто најбоље што смо икада добили у конструисању штапова за риболов. Уз то, цела серија Donau штапова је апсолутно на нивоу свега што се у свету ради(ло), а као што сам већ напоменуо, у многим сегментима и превазилази већину штапова сличне ценовне категорије. Данас, слободно то могу рећи, Donau штапови знатно превазилазе својим квалитетом и особинама своју номиналну цену и представљају праву вредност у употребном, али и колекционарском смислу.
Одавно се више не производе, а сигуран сам да ће после овог текста додатно добити на популарности. Једини проблем је што су урађени у релативно малој серији и што их је данас све теже наћи, а ко већ има неки примерак, нерадо се од њега одваја. Ако ипак случајно наиђете негде на неки Donau вараличарац, немојте се двоумити ни тренутка. Увек ће се наћи неко ко ће једва дочекати да га зграби испред вас.
Јовис V
