Фред Булер (Fred Buller) је био пасионирани риболовац, риболовачки историчар и аутор многих књига посвећених лову штуке, међу којима је свакако најпознатија "The Domesday Book of Mammoth Pike", још за живота је постао легенда када су у питању лов штуке и лососа. Цео свој живот и риболовачки век посветио је лову ових риба, које је сматрао за праве краљице међу рибама. Уз то, ухватио је и неке од најкрупнијих штука које су икада ухваћене на европском континенту.
Преминуо је у фебруару 2016. године, у 89. години живота. Био је учитељ и узор генерацијама посвећених штукароша широм света. Код нас је на жалост мало познат и о њему се у нашој риболовачкој литератури и часописима мало писало.
Међутим, љубитељи риболовачког прибора краљевске куће Харди знају да је ова кућа направила један од својих легендарних модела управо по жељи и нацртима Фреда Булера. Штап је назван једноставно "Fred Buller Pike".
Овај модел је био у производњи од 1978. до 1981. године. Прве серије су биле браон боје, док су пред крај производње прављени у црној бољи. Бланк је израђен од шупљег фибергласа, направљеног у погонима Харди у Енику (Alnwick), а у истој фабрици је штап и довршаван, тј. стављана му је опрема.
Штап је за данашње појмове изузетно тежак и дугачак. Дужина му је 11 стопа (335cm), а тежина целих 450g Иако ово, са данашње тачке гледишта, делује превише, у време када је штап конструисан, ово је било више него прихватљиво за ту дужину и снагу. Не заборавимо, да би неки хипотетички штап израђен од бамбуса био знатно тежи и спорији. Фиберглас је унео праву револуцију у производњу и конструисање штапова за риболов, па са те тачке посматрано, Fred Buller Pike је био апсолутни врхунац у своје време. Да би овако дугачак и тежак штап добио на брзини, конус бланка је био веома широк. На делу код рукохвата пречник бланка је невероватних 2,3cm!
Фото: Mullock Auctions
Ко је имао "Фреда Булера" у рукама и пецао њиме, био је изненађен колико је овај штап "брз", наравно посматрајући штапове израђене од фибергласа. Штап није "глинџав", већ има изненађујућу брзину, малте не као неки модерни графитни штап полупараболичне акције. Осим огромне снаге, Fred Buller Pike је био практично несаломив (нараво, овде мислимо на уобичајене услове коришћења). Штап је монструозно јак и изаћи ће на крај са сваком слатководном рибом која плива европским водама. Својствено старијим серијама Харди штапова израђених од фибергласа, на штапу није означена тежина бацања, али у каталозима се помиње препоручена тб. 168g. При томе, имајте на уму да је ово препоручена реална тежина коју овај штап може да баца, а не нека имагинарна или измишљена.
На прве серије стављани су тростопални проводници са зеленим уметком, док су касније серије (као овај на сликама) имали двостопалне проводнике са класичним АlO прстеновима. Ако некога буни појам "тросопални" проводик, објаснићу. Наиме, код оваквих проводника рам са једне стране има две ножице које се спајају у једну стопу, док са друге стране има једну ножицу, која се природно наставља на стопу.
Спој на овом штапу је изведен у облику трна (спигота), али овај трн заслужује и реч више. Израђен је од фибергласа који је ојачан графитом. Ово је омогућило инжењерима да направе шупаљ, али невероватно поуздан и јак трн, који идеално прати криву савијања штапа.
На овако квалитетан штап, не може ставити било која машиница. Сам Харди је за њега препоручивао Mitchell 300, што се могло видети и у каталогу Хардија за 1978. годину, у којем је Fred Buller Pike први пут представљен. Ја сам на њему осим Mitchella 300, користио и Abu Cardinal 44 и 66. Са оваквим машиницама, тежина комплета се пењала до читавих 800-850g! Данас оволику тежину имају само комплети за тешки морски риболов, али код Freda Bullera постоји један детаљ који је успевао да привидно смањи тежину комплета. Овај штап има рукохват дужине читавих 70cm, тако да ова дужина представља добар контратег и штапу даје изненађујуће добар баланс за његову дужину и тежину. Због овако дугачког рукохвата штап субјективно делује прилично лакше него што јесте.
Као и сви Харди штапови и овај је имао чувени Харди носач машинице познат под именом "Dr. Hamish", комплетно израђен од алуминијума. Халтер је изузетно квалитетан и дуготрајан. На самом крају штапа налази се препознатљива метално-гумена капа, која је одлично штитила бланк код еветуалних падова.
Данас оваквих штапова све мање има, а када (и ако) се појаве у продаји, после читавих 35 година од престанка производње држе изузетно високе цене. Ово није ништа необично, ако се има у виду врхунски квалитет израде и употребљених материјала. Штап на сликама је стар око 35 година, а са њим је активно пецано бар 25 година. И поред очигледних знакова коришћења, огреботина на лаку и слично, ни један конац нити лак за везивање проводника није оштећен нити је попустио, проводници немају ни најмањи усек на прстену, халтер држи машиницу као и првога дана, а на споју (шупљи трн) нема ни трунке луфта. Чик да неки данашњи штап ово издржи. Живи били па видели кроз 35 година, колико ће модерних штапова ово успети.
Fотографије: Јовис V
(Текст је претходно објављен и на порталима Trofej.info и List Ribolov)
