Osnove sajber bezbednosti - šta su sajber napadi i kako funkcionišu?

Moderno, informatičko doba u kojem živimo, donelo je mnogo toga dobrog. Na žalost, kao i u svim ostalim oblastima ljudskog delanja, uvek se nađu neki pojednici, timovi ili grupe, koji nemaju plemenite i dobre namere i koji prevashodno žele da nanesu štetu.

U tom smislu, posebno su zabrinjavajući takozvani sajber napadi. U ovom sasvim kratkom, osnovnom vodiču, probaću da upoznam širi krug ljudi, šta su sajber napadi, čemu služe i kako se od njih zaštititi.

Ovaj tekst je namenjen ljudima koji o ovoj temi ne znaju dovoljno, dok profesionalcima možda neće biti zanimljiv, jer nudi samo osnovne (ali efikasne) odgovore.

Dakle, sajber napadi predstavljaju zlonamerne pokušaje neovlašćenog pristupa računarima, računarskim sistemima, mrežama ili podacima, u cilju izazivanja štete, krađe informacija, ucene ili ometanja rada. Ovi napadi mogu biti usmereni ka pojedincima, kompanijama, državnim institucijama, kompanijama od strateškog značaja, itd. Metode napada su raznovrsne i stalno se usavršavaju, a najčešće uključuju:

- Phishing, tj. lažne poruke koje korisnike navode da otkriju lozinke ili lične podatke,

- Malver (malicious software), odnosno zlonamerni softver poput virusa, trojanaca ili ransomware-a koji zarazi sistem, 

- DDoS napade kojima se izaziva preopterećenje servera ogromnim brojem zahteva, čime se onemogućava njegov normalan rad,

- Eksploataciju ranjivosti, odnosno iskorišćavanje bezbednosnih rupa u softveru ili hardveru.

Ciljevi sajber napada variraju od finansijske koristi (krađa novca ili podataka), industrijske špijunaže i sabotaže, do političkih motiva, kao što su destabilizacija institucija ili širenje dezinformacija. U poslednje vreme raste broj tzv. ransomware napada, gde napadači zaključavaju podatke i traže otkup.

Zbog sve veće digitalizacije, sajber bezbednost je postala ključna komponenta moderne infrastrukture. Prevencija, edukacija korisnika i redovno ažuriranje sistema osnovni su koraci u zaštiti od ovih pretnji.

U tom smislu, da vidimo kako se zaštititi od sajber napada i koje bi bile ključne mere prevencije. U eri sveprisutne digitalne povezanosti, zaštita od sajber napada zahteva kombinaciju tehničkih rešenja, dobrih navika i svesti o pretnjama. Sledeće mere predstavljaju osnovu svakodnevne sajber higijene:

- Koristi jake i jedinstvene lozinke

Lozinke treba da budu složene (kombinacija slova, brojeva i specijalnih znakova), različite za svaku uslugu i redovno menjane. Idealno je koristiti password manager za njihovo bezbedno čuvanje.

- Uključi dvofaktorsku autentifikaciju (2FA)

Dodatni sloj zaštite koji zahteva unos koda iz SMS-a, e-maila ili posebne aplikacije, čak i ako je lozinka kompromitovana.

- Redovno ažuriraj softver i operativne sisteme

Mnogi napadi se oslanjaju na poznate ranjivosti u zastarelim verzijama programa. Uključi automatska ažuriranja kad god je moguće.

- Koristi antivirus i firewall zaštitu

Pouzdan antivirusni program i aktivan firewall mogu detektovati i blokirati sumnjive aktivnosti pre nego što nanesu štetu.

- Pažljivo otvaraj e-mailove i linkove

Ne otvaraj priloge ni linkove iz sumnjivih ili nepoznatih izvora. Phishing poruke često izgledaju uverljivo – proveri adresu pošiljaoca i pazi na gramatičke greške.

- Redovno pravi rezervne kopije (backup)

Važne podatke čuvaj na eksternom disku ili cloud servisu. U slučaju ransomware napada, backup može sprečiti gubitak podataka i ucenu.

- Ne koristi javne Wi-Fi mreže bez VPN-a

Otvorene mreže su idealne za presretanje saobraćaja. Koristi VPN (Virtuelnu privatnu mrežu) za šifrovanu komunikaciju.

- Ograniči pristup uređajima i podacima

Koristi zaključavanje uređaja, šifrovanje diskova i precizno dodeljivanje prava pristupa u organizacijama.

- Edukacija i oprez su najjači štit

Mnogi napadi uspevaju zbog ljudske greške. Redovno se informiši o pretnjama, treniraj osoblje (ako vodiš firmu) i ne zaboravi da je najvažnija zaštita kritičko razmišljanje.

Na kraju ovo kratkog vodiča, moram reći da apsolutna zaštita od sajber napada ne postoji. Hakeri se uvek trude da budu korak ispred. Ali, uz pridržavanje mera bezbednosti i predostrožnosti, mogućnost i verovatnoću da će napad uspeti možemo smanjiti na najmanju moguću meru.

Džejms Bond - agent 007 koji je postao mit

Malo je reći da volim serijal filmova o tajnom agentu Džejmsu Bondu (James Bond). Možda bih čak mogao reći da obožavam te filmove i svaki od njih sam pojedinačno odgledao bar po tri puta. Zato, hajde da u ovom tekstu vidimo šta je to (meni) toliko privlačno u tom liku...

Džejms Bond, agent 007, daleko je više od lika iz špijunskih romana i filmova. On je simbol elegancije, hladnokrvne efikasnosti, muževnosti i britanske imperijalne samouverenosti, upakovan u smokinge, luksuzne automobile, opasnosti i zavodljivosti. Njegova pojava oblikovala je popularnu kulturu druge polovine 20. veka, i ostala snažno prisutna do danas.

No, manje je poznato da se iza ovog fiktivnog agenta krije stvarni svet, njegova istorija, politika i špijunaža u svom najzanimljivijem obliku.

Lik Džejmsa Bonda stvorio je pisac i bivši britanski mornarički obaveštajac Ian Fleming. Prvi roman, Kazino Rojal (Casino Royale), objavljen je 1953. godine, u doba kada je hladni rat tek počinjao da definiše novu globalnu podelu moći. Fleming je u Bondu utkao sopstvena iskustva iz Drugog svetskog rata, tokom kojeg je radio za britansku mornaricu i sarađivao s obaveštajnim službama. Mnogi veruju da je Bond delimično zasnovan na nekoliko stvarnih špijuna koje je Fleming poznavao, a najčešće se spominje Duško Popov, srpski agent iz Jugoslavije (!), koji je radio kao dvostruki agent za MI6 i FBI. Popov je bio poznat po svom hedonističkom stilu života, sposobnosti da zavede žene, hazarderskim sklonostima i neustrašivosti. Fleming je sreo Popova tokom rata, a njihov susret u hotelu Casino Estoril u Portugalu, očigledno je ostavio snažan utisak na Fleminga, jer je upravo ta lokacija poslužila kao inspiracija za prvi roman o Bondu.

Bond nije samo špijun, on je moderna bajka za odrasle. U svakom filmu i romanu Bond se suočava s egzistencijalnim pretnjama po svet, globalnih razmera: megalomanskim zlikovcima, teroristima, nuklearnim krizama, ubicama i korumpiranim moćnicima. Ali, način na koji to čini razlikuje ga od drugih. Hladnokrva efikasnost, gotovo nadljudska kontrola, čuvena rečenica "My name is Bond, James Bond", i nezaobilazna čaša martinija "shaken, not stirred", sve su to elementi koji su ga pretvorili u kulturni arhetip.

Filmovi o Bondu obuhvataju više od 25 naslova i traju već preko 60 godina. Svaki glumac koji ga je tumačio uneo je sopstveni pečat: Šon Koneri je doneo surovu muževnost, Rodžer Mur šarm i ironiju, Timoti Dalton mračnu ozbiljnost, Pirs Brosnan tehničku eleganciju, a Danijel Krejg ranjivu brutalnost i psihološku dubinu. Uprkos promenama u tonu i vremenu, određene konstante ostaju: zavodljive Bond devojke, stilizovana akcija, egzotične lokacije, high-tech gedžeti, prepoznatljiva muzika i nezaobilazna rečenica na početku uvodne špijunske sekvence.

Osim samog lika Džejmsa Bonda, jedan od najprepoznatljivijih elemenata Bondovog univerzuma su uvek i Bond devojke, žene koje su istovremeno simboli seksualne privlačnosti, nezavisnosti i opasnosti. Od legendarne Hani Rajder (Ursula Andress) koja izlazi iz mora u filmu Dr. No, preko sofisticirane Vesper Lind (Eva Green) u Casino Royale, do kompleksne Madeleine Swann (Léa Seydoux) u novijim filmovima, Bond devojke su se razvijale u skladu s vremenom. U početku su bile često samo dekorativne figure, ali su vremenom postajale ravnopravne akterke, pa čak i kontrapunkti Bondu. Veza između Bonda i žene gotovo uvek nosi notu tragičnog - zavodljive, fatalne i često smrtno ugrožene.

Drugi stub Bondove mitologije su gedžeti — sofisticirane i ponekad apsurdno domišljate naprave koje mu omogućavaju da se izvuče iz gotovo svake situacije. Od automobila sa sedištima za katapultiranje, do štapa za skijanje sa raketnim pogonom, ručnog sata s laserom, mini podmornice u koferu ili mobilnog telefona koji može daljinski upravljati BMW-om, Bondovi gedžeti su neraskidivo vezani za izume ekscentričnog Q-a (Quartermaster), šefa odeljenja za istraživanje i razvoj u MI6. Gedžeti nisu samo funkcionalni, već često služe kao metafora tehnološke nadmoći Zapada, ali i kao humoristički ventil u napetom narativu.

A uz devojke i gedžete, tu su naravno i automobili. Bondovi automobili nisu samo prevozna sredstva, već pokretne tvrđave stila i tehnologije. Najslavniji među njima je Aston Martin DB5, prvi put viđen u Goldfingeru (1964), opremljen rotirajućim tablicama, mitraljezima, oklopom i katapult-sedištem. Tokom godina, Bond je vozio i Lotus Esprit koji se transformiše u podmornicu, BMW Z8, pa čak i futurističke električne modele. Automobili simbolizuju spoj muškosti, moći i sofisticiranosti, ali i britanske inženjerske superiornosti. Uvek elegantni, uvek brzi, uvek smrtonosni.

Bondova popularnost nije samo rezultat veštog pripovedanja i filmskog spektakla — on je simbol epohe. U vreme kada je Zapad bio uplašen sovjetskom pretnjom, i obrnuto, Bond je bio kontra narativ: čovek koji sam rešava krize, neustrašivo brani slobodni svet i čini to sa stilom. Kritičari su ga optuživali za seksizam, kolonijalnu nostalgiju i pojednostavljenu moralnost, ali upravo ta polarizacija njegovog lika doprinosi njegovoj dugovečnosti. Jednostavno, Bond provocira, zabavlja i fascinira.

Bond je takođe i svojevrsni brend. Od Aston Martina i Omega satova, do parfema, odela i video igara, ime James Bond je postalo sinonim za luksuz, sofisticiranost i privlačnost. Iako su se vremena promenila, a špijunski svet danas više podseća na sajber ratove nego na elegantne obračune u kazinima Monte Karla, Bond se prilagođava. U poslednjim filmovima postaje ranjiviji, humaniji, suočen s ličnim gubicima i etičkim dilemama. U tome je i njegova snaga, jer uprkos svemu, ostaje veran sebi.

Džejms Bond je mit koji se obnavlja sa svakom generacijom. On je moderna figura antičkog heroja: individualac koji sam staje pred sile koje prete svetu. U Bondu se ogleda i naša žudnja za kontrolom, naš strah od haosa i naša nada da negde ipak postoji neko, makar u smokingu, ko će stvari srediti i rešiti ih u našu korist.

Rusija i Kina osvajaju Mesec

Kina i Rusija potpisale su u maju ove, 2025. godine, memorandum o zajedničkoj izgradnji nuklearne elektrane na Mesecu, kao deo ambicioznog projekta Međunarodne lunarne istraživačke stanice (International Lunar Research Station - ILRS). Ova stanica, čija izgradnja bi trebalo da bude završena do 2036. godine, predstavljaće prvu stalnu ljudsku bazu na površini Meseca, lociranu u oblasti južnog lunarnog pola.

Centralni deo infrastrukture ILRS-a biće nuklearni reaktor, čija je izgradnja planirana kao potpuno autonomna operacija, bez potrebe za prisustvom ljudi na samom mestu instalacije. Ovaj pristup predstavlja veliki tehnološki iskorak, jer podrazumeva korišćenje napredne robotike i autonomnih sistema koji će sastavljati i aktivirati složenu energetsku infrastrukturu u lunarnim uslovima. Nuklearni reaktor će biti ključan izvor energije, posebno tokom dugih lunarnih noći kada solarni paneli ne mogu generisati dovoljno struje.

Zajednička stanica zamišljena je kao platforma otvorena za međunarodnu saradnju. Do sada je svoje učešće u projektu potvrdilo između trinaest i sedamnaest zemalja, u zavisnosti od izvora. Kina i Rusija planiraju slanje astronauta u sklopu ovog programa oko 2030. godine, što bi označilo značajan napredak za kineski svemirski program i prvi korak ka dugoročnom prisustvu ljudi na površini Meseca.

U tom smislu, South China Morning Post je izvestio da će reaktor služiti trajnoj bazi na južnom polu Meseca sa autonomnom izgradnjom i da je do sada 13 nacija priključeno, dok Reuters navodi planove u prezentaciji iz aprila 2025. godine da će reaktor koristiti i solarnu i nuklearnu energiju, a rok je između 2035. i 2036. godine, dok Kina planira prvo slanje astronauta do 2030 

Ovaj projekat već sada privlači veliku pažnju javnosti, ali i celog sveta, ne samo zbog svojih tehnoloških izazova, već i zbog potencijalnog uticaja na geopolitičku ravnotežu u istraživanju svemira. Objavljen je u trenutku kada NASA razmatra promene i moguće smanjenje budžeta za svoj Lunar Gateway projekat, što je dodatno podstaklo diskusiju o tome da li bi SAD mogle izgubiti korak u novoj svemirskoj trci.

Realizacija ove inicijative mogla bi imati dubok uticaj na budućnost istraživanja i kolonizacije Meseca, ali i postaviti nove standarde u korišćenju nuklearne energije u svemirskim misijama. Istovremeno, ostaje otvoreno pitanje koliko će ova baza biti otvorena za globalnu saradnju i da li će se razviti paralelno ili u konkurenciji sa američkim Artemis programom.

U svakom slučaju, saradnja Kine i Rusije na nuklearnom postrojenju na Mesecu označava novi korak u evoluciji svemirskih tehnologija, ali i podseća na kompleksnu dinamiku koja danas vlada između velikih svemirskih sila. Očekivanja su visoka, a naredna decenija će nesumnjivo doneti značajne promene u načinima na koje ljudi istražuju i naseljavaju naš prirodni satelit.

Quantas Project Sunrise - najduži let u istoriji

Australijska avio kompanija Qantas priprema se da 2027. godine ispiše novu stranicu u istoriji civilnog vazduhoplovstva tako što će obaviti najduži direktni putnički let na svetu između Londona i Sidneja. Ovaj impresivni neprekidni let trajaće oko 22 sata i pokrivaće udaljenost veću od 16.800 kilometara, što ga čini pravim tehnološkim i logističkim podvigom.

Projekat nosi naziv „Project Sunrise“ („Izlazak sunca“) i predstavlja jedan od najambicioznijih poduhvata u istoriji kompanije Qantas, koja je odavno poznata po inovacijama i postavljanju novih standarda u avioindustriji. Direktni let između Londona i Sidneja imaće ogroman značaj, ne samo zbog svoje dužine, već i zbog promena koje će doneti globalnom putničkom saobraćaju.

Za ovaj podvig Qantas je odabrao novi model aviona – Airbus A350-1000, specijalno prilagođen za ultra duge letove. Ovaj avion posedovaće smanjen broj sedišta u odnosu na standardne konfiguracije, što će putnicima omogućiti znatno veći komfor i komoditet. U tom smislu, posebno se projektuju luksuzni apartmani prve klase, opremljeni vrhunskim materijalima, ergonomskim dizajnom i privatnošću koja će biti na nivou najboljih svetskih hotela.

Osim povećane udobnosti u kabini, Airbus A350-1000 će sadržati i posebne wellness zone namenjene borbi protiv zamora i dosade putnika, koji se neminovno javljaju na dugotrajnim letovima. Ove wellness zone će imati prostor za istezanje, vežbanje, kao i posebnu osvetljenost koja simulira prirodne cikluse dana i noći, čime se ublažava efekat takozvanog džet-lega.

Tehnički gledano, Airbus A350-1000 predstavlja jedan od najnaprednijih vazduhoplova danas. Opremljen je najmodernijim Rolls-Royce Trent XWB motorima koji su optimizovani za efikasnost i smanjenu potrošnju goriva, omogućavajući avionu dolet od skoro 18.000 kilometara. Takođe, ovaj avion poseduje specijalno dizajnirana kompozitna krila koja povećavaju aerodinamičnost i efikasnost, kao i kabinu sa unapređenim sistemima za održavanje optimalnog pritiska i vlažnosti vazduha, što dodatno povećava udobnost na ultra dugim letovima.

Qantas je već naručio ukupno 12 ovih aviona, a prva isporuka očekuje se krajem 2026. godine, čime će sve biti spremno za istorijski prvi let naredne godine.

„Direktni letovi poput ovog potpuno će promeniti globalno putovanje,“ izjavio je Alan Joyce, izvršni direktor kompanije Qantas, ističući značaj i dalekosežne efekte ovog projekta. Planirano je da „Project Sunrise“ prvobitno krene 2025. godine, ali su pandemija COVID-19 i zastoji u proizvodnji aviona uzrokovali odlaganje. Uprkos tome, odbrojavanje je zvanično počelo, a interesovanje globalne javnosti za ovaj revolucionarni let raste iz dana u dan.

Realizacija ovog projekta ne samo da će povezati dva kontinenta bez potrebe za presedanjem, već će i postaviti nove standarde u udobnosti i inovacijama u avioindustriji budućnosti.

Još je preostalo samo da nabavimo karte i krenemo na let...

Vacheron Constantin Les Cabinotiers Solaria Ultra Grand Complication

Švajcarska časovničarska manufaktura Vacheron Constantin, jedna od najstarijih i najuglednijih časovničarskih kuća na svetu, predstavila je sat koji prevazilazi pojam komplikovanog mehanizma. Sa 41 komplikacijom, 1521 komponentom i čak 13 patentnih prijava, ovaj unikatni model pomera granice mogućeg u savremenoj časovničarskoj mikromehanici. Ovo je ručni sat koji po svemu daleko prevazilazi jednostavno merenje i pokazivanje vremena. Ovo je remek delo časovničarstva koje po svojim karakteristikama prelazi  u domen primenjene umetnosti.

Sat koji su predstavili nosi puno ime "Vacheron Constantin Les Cabinotiers Solaria Ultra Grand Complication" i on predstavlja sami vrhunac takozvanog visokog časovničarstva (Haute Horlogerie). Sat je zvanično proglašen za ručni sat sa najviše komplikacija koji je ikada napravljen. Ovaj sat poseduje čak 41 komplikaciju, kao i 13 izuma koji mogu biti potencijalno patentirani.

Dimenzije ovog sata su nestvarno male za sve ono što se u njemu nalazi. Kućište je izrađeno od 18k belog zlata i ima 45mm u prečniku, kao i 14.99mm debljine.

Međutim, to je samo deo nestvarnih karakteristika. Tek kada pogledamo komplikacije, možemo reći da će nam od njih zastati dah. 

U tom smislu, ovaj sat ima čak dva brojčanika, pa tako gornji (prednji) brojčanik ima crnu “sunray” boju, a i na njemu se nalaze čak 4 podbrojčanika: Prvi  pokazuje godinu i nedelju, drugi svetsko vreme, treći plimu, godišnja doba, ravnodnevice i solsticije. Astronomske funkcije Sunca su isprepletene na još jednom podbrojčaniku sa informacijama o stvarnoj poziciji Meseca, izlasku, zalasku, kulminaciji i deklinaciji. Tu je i jedna stražnja komplikacija: kombinacija hronografa i pokretne nebeske karte koja omogućava izračunavanje kada će određena zvezda ili sazvežđe biti u sredini vidnog polja. Na pozadini se, uz satne tastere, krije okidač koji aktivira Westminster minute repeater (četvorogongovni), perpetual calendar koji je postavljen na 12 sati, “world time” i GMT sa 24-časovnim prikazom na poziciji 3 sata, zatim solarni indikator postavljen na 6 sati koji prikazuje položaj Sunca, ravnodnevice, solsticija, ali i znakova zodijaka, kao i vremena izlaska/zalaska sunca i dužine dana. Tu je i “moon phase” koji pokazuje Mesečeve mene sa prikazom prolećne plime i oseke i nalazi se na 9 sati.

Idemo sad na donji (zadnji) brojčanik. On je zapravo sivo obojeni safirni kristal sa prikazom nebeskog svoda na kojem se, osim prikaza lunarnih meseci i sazvežđa, nalazi i prikaz “split second” hronografa.

Mehanizam koji pokreće ovaj sat je ručno navijajući mehanizam u kalibaru 3655, koji se sastoji iz dva povezana dela: osnovni mehanizam kombinuje vreme, hronograf i zvučna obaveštenja, dok je dodatni mehanizam zadužen za astronomske prikaze. Sat se sastoji od ukupno 1521 komponente (!), radi na 21.600 vibracija po satu i pri tome obezbeđuje sa punim navijanjem čak 72 sata rezervne snage.

Kad sam već spomenuo zvučna obaveštrenja, ovaj sat poseduje četvorogongovni Westminsterov repetitor sa muzičkim zvonom i zaista može da zvoni!

Vacheron Constantin Les Cabinotiers Solaria Ultra Grand Complication dolazi na crnom kožnom kaišu i prodavaće se kao takozvani "piece unique" (po specijalnoj porudžbini).

Kao pasionirani ljubitelj mehaničkih satova, moram priznati da je Solaria istovremeno fascinantan i, rekao bih paradoksalan proizvod. Sa jedne strane, predstavlja trijumf ljudskog i časovničarskog znanja, umeća i strpljenja, kao i gotovo opsesivnu posvećenost detaljima. Sa druge strane, ovaj sat je i metafora - u vremenu kada su nam tačne informacije dostupne klikom, Solaria pokazuje da pravo majstorstvo i danas ima cenu i vrednost daleko iznad puke funkcionalnosti pokativanja vremena.

Lično, smatram ga više umetničkim delom i dostizanjem vrhunca, nego praktičnim predmetom. On je svojevrsna horološka skulptura. Nešto što vlasnik poseduje, ali, budimo iskreni neće često koristi, kao remek-delo koje ne nosimo na ruci, već nam stoji u sefu, vitrini na postolju.

Da budem sasvim iskren, kad bih mogao da ga sebi priuštim, nisam siguran da bih ga nosio, ali bih ga svakako kupio.

Da li je cena ovog sata poznata? Na žalost nije. Vacheron Constantin cenu čuva u tajnosti i znaće je samo kupci koji ga budu kupili, ali poznavaoci prilika, časovničari i stručnjaci procenjuju da bi cena mogla dostići do neverovatnih 10 miliona švajcarskih franaka

ChatGPT za početnike - osnovni pojmovi u najkraćim crtama

Verovatno je svako od vas bar jednom do sada tražio uslugu od veštačke inteligencije. Čet botova koji odgovaraju na upite ima sve više i više, ali nekako je ChatGPT i dalje ostao neka vrsta sinonima za veštačku inteligenciju i možda je najkorišćenija alatka tog tipa. Ipak, manji broj prosečnih korisnika zna šta ChatGPT suštinski predstavlja i kako radi.

U ovom sasvim kratkom tekstu probaću da na najkraći i najpopularniji način objasnim šta je veliki jezički model (LLM) i šta konkretno znači ChatGPT.

Veliki jezički model (Large Language Model, LLM) predstavlja izuzetno veliki transformer obučen na milijardama tokena, a koji je sposoban da razume i generiše koherentan tekst na više jezika i domena. Token inače predstavlja najmanju jedinicu teksta koju model obrađuje. Token može biti i reč, deo reči ili znak.

Neizbežni pojmovi kada je veštačka inteligencija u pitanju su i:

- Mašinsko učenje (Machine Learning, ML), koje predstavlja granu veštačke inteligencije u kojoj se algoritmi uče iz podataka umesto da budu eksplicitno programirani i tako poboljšavaju performanse u predviđanju ili klasifikaciji podataka,

- Duboko učenje (Deep Learning), koje predstavlja podskup ML-a koji koristi duboke (višeslojne) neuronske mreže za modelovanje veoma složenih obrazaca u tekstu, slikama, zvuku ili tabelarnim podacima. 

U tom smislu, a radi lakšeg razumevanja, ChatGPT ćemo sada raščlaniti slovo po slovo, a to znači sledeće:

GPT ili Generative Pre-trained Transformer, doslovno možemo prevesti kao „generativni unapred (prethodno) obučeni transformator“.

“Generativni” znači da model ne „klasifikuje“ nego stvara (generiše) sadržaj, kao što su tekst, kod, slike, čak zvuk.

“Unapred obučeni” znači da pre nego što se primeni na konkretan zadatak, model se uči na ogromnom, raznovrsnom korpusu javno dostupnih podataka.

“Transformator” predstavlja arhitekturu zasnovanu na mehanizmu samopozornosti (self-attention); eliminiše rekurziju i omogućava paralelnu obradu nizova, a ovo stoji iza svih modernih LLM-ova.

Da postavimo sada, radi još lakšeg razumevanja stvari ovako: zamislite jednog univerzalnog poliglotu, koji prvo pročita kompletnu biblioteku celokupnog ljudskog znanja (pre-trening), a zatim ga zaposlite kao stručnog prevodioca i tumača tog znanja (fine-tuning). Kada takvoj sveznalici postavite pitanje, on crpi podatke iz svog znanja i formuliše originalan odgovor.

Razumevanje ovih osnovnih termina nije samo nekakva akademska vežba i bubanje pojmova, već praktična pismenost za svet u kome AI brzo prelazi iz data centara u svakodnevne poslovne procese. Ukoliko ih savladate, mnogo lakše ćete proceniti realne mogućnosti i ograničenja svake “pametne” platforme koja vam se ponudi.

Možemo slobodno reči da je GPT je zaista uneo revoluciju u  veštačku inteligenciju jer je pokazao da jedna jedinstvena arhitektura, dobro “nahranjena” podacima, može da savlada gotovo sve zadatke koje je donedavno radio samo čovek. 

Zato, lično smatram da će generativni unapred obučeni transformatori ostati stub AI-sistema bar narednu deceniju, a svaki praktičan IT profesionalac ili IT entuzijasta bi trebalo da razume osnovne principe, makar na nivou ovog kratkog i jednostavnog objašnjenja.

Otisci čizama astronauta kao dokaz sletanja na Mesec

Mnogi skeptici kao jedan od krunskih dokaza (između svih ostalih) da ljudi nisu bili na Mesecu, navode izgled đona astronautskih čizama, tj. da se otisak čizme astronautskog odela i onog na Mesecu ne poklapaju. Kao "dokaz", prilažu fotografiju na kojoj se to neslaganje jasno vidi.

Međutim, slučano ili namerno, a najverovatnije iz neznanja, "zaboravljaju" da pokažu još jedan detalj, a to je, da su astronauti imali nekoliko različitih "naglavaka" koji su se navlačili preko osnovnih čizama u zavisnosti od situacije. Tada bi ti teoretičari zavere shvatili da se otisci ipak savršeno poklapaju.

Inače, u celom poduhvatu leta na Mesec, učestvovalo je na različite načine oko 40.000 ljudi i nekoliko desetina različitih kompanija. Sam let, boravak astronauta na Mesecu i njihov povratak, pratilo je stotine ljudi u komandnom centru u Hjustonu, tako da astronauti nikada nisu bili sami, već su imali ogromnu logistiku sa zemlje.

Što se tiče rakete Saturn, lunarnog i komandnog modula, kao i njihove konstrukcije, to bar nije tajna i oni se mogu videti uživo, a ko nema prilike, može pročitati desetine knjiga sa detaljnim opisima i fotografijama koji u tančine opisuju način rada.

Uz sve ovo, Apollo 11 je bila samo prva, ali ne i jedina misija spuštanja na Mesec. Zamislimo da su nas Amerikanci prevarili jednom, ali kako su mogli varati ceo svet sedam puta?? Uz to, pre misije Apollo 11 bilo je četiri pripremne misije! Ko je to sve mogao lažirati? Apollo program je trajao oko 15 godina. Ko bi mogao varati ceo svet toliko dugo??

I na kraju, postoje mnogi Mesečevi orbiteri koje su lansirale SAD, a u novije vreme Kina, Indija i Japan. Svi oni su slali slike Meseca na kojima su se jasno videla oprema koja je ostala na Mesecu posle boravka astronauta. Nisu valjda i sve te fotografije lažirane?

PS. sve moje objave ovde na Blogu, vezane za sletanje ljudi na Mesec, nemaju za cilj da bilo koga ubeđuju u bilo šta, već su prevashodno namenjene ljudima koji žele i vole da saznaju nešto više o jednom od najvećih poduhvata u istoriji ljudske civilizacije.

Džonas Salk – čovek koji nije patentirao Sunce

U jednom televizijskom intervjuu 1955. godine, novinar Edvard Muro upitao je dr. Jonasa Salka ko poseduje patent na novu vakcinu protiv dečije paralize. Salk je, bez trunke oklevanja, odgovorio: „Nema patenta. Možete li patentirati Sunce?“ Ta rečenica ostala je zabeležena kao simbol jedne epohe naučnog idealizma i lične etike koje danas gotovo da više ne viđamo.

Da vidimo prvo ko je bio Džonas Salk? Džonas Edvard Solk (Jonas Edward Salk - 1914–1995), bio je američki virusolog i istraživač, ostao upisan u istoriju po razvoju prve efikasne vakcine protiv poliomijelitisa, zastrašujuće bolesti koja je u prvoj polovini 20. veka paralisala i ubijala desetine hiljada dece širom sveta.

Rođen u skromnoj jevrejskoj porodici u Njujorku, Salk se od rane mladosti interesovao za medicinu, ali još više za istraživanje i pronalaženje rešenja, a ne samo za lečenje simptoma. Po završetku studija medicine, radio je na istraživanjima gripa i virusa, da bi nakon toga svoj život posvetio borbi protiv najopasnijeg virusa tog vremena — poliovirusa.

Do ranih 1950-ih, dečija paraliza bila je među najstrašnijim i najnepredvidljivijim bolestima. Epidemije poliomijelitisa su bile redovne, često sezonske, a roditelji su imali veliki strah od ove opake bolesti. Mnoga deca su završavala u „gvozdenim plućima“, a mnoga su ostajala trajno paralizovana.

Salk je 1955. godine predstavio inaktiviranu (mrtvu) polio vakcinu, čiji su rezultati bili revolucionarni. Tokom velikog kliničkog ispitivanja, vakcina je pokazala efikasnost veću od 90%. Usledila je masovna kampanja vakcinacije, a polio praktično nestaje, prvo u SAD, a nešto kasnije i iz najvećeg dela sveta.

I tada dolazi trenutak koji je zauvek oblikovao Salkovu sliku u javnosti: odbijanje da vakcinu patentira. Ne zbog neznanja, ne zbog nemogućnosti, već iz uverenja da je to njegovo otkriće zajedničko dobro čovečanstva.

Znatno kasnije se pokazalo da pravno-tehnički posmatrano vakcina verovatno ne bi ni mogla da bude patentirana jer je zasnovana na poznatim tehnikama i nekim ranijim istraživanjima. Ali, poenta je sledeća: čak i da je bilo moguće, Salk nije ni pokušao da je patentira, u skladu sa njegovim uverenjem da bi to bilo protivno javnom interesu.

U naše doba, kada farmaceutske kompanije patentiraju bukvalno svaki molekul i naplaćuju čak i osnovne terapije, Salkova odluka deluje gotovo nezamislivo. Prema procenama, da je patentirao vakcinu, mogao je zaraditi i do 7 milijardi dolara, izraženo u današnjoj vrednosti! Ali on je izabrao drugačiji put. Rekao je da nema pravo da zarađuje na nečemu što pripada svima, baš kao što niko ne može posedovati pravo Sunce ili kiseonik.

Salk je kasnije je osnovao Salk Institute for Biological Studies u Kaliforniji, istraživačku ustanovu koja i danas prednjači u biološkim naukama. Tu je dosledno sprovodio svoju filozofiju otvorenosti, interdisciplinarnosti i etičkog pristupa znanju.

Džonas Salk je umro 1995. godine, ali njegov doprinos živi u svakom detetu koje hoda bez straha od polio virusa. U našem vremenu u kojem dominiraju tržišni interesi, profit i patenti, Salkov primer svetli kao retki svetionik ljudske etike, humanosti i časti.

Veštačka inteligencija i budući ratovi

Kao i svaka visoka tehnologija, tako se i veštačka inteligencija koristi u mirnodopske, ali (na žaost) i u ratne svrhe. AI već sada značajno menja način na koji se vode moderni ratovi, a u bliskoj budućnosti ovaj trend će se samo ubrzavati i produbljivati. Upotreba AI u vojne svrhe nije više stvar naučne fantastike, već realnost koja će, po svemu sudeći, oblikovati ratove budućnosti.

Jedan od primarnih oblika primene AI u ratovima je razvoj autonomnih sistema naoružanja, poznatih kao „roboti-ubice“ ili letelice - dronovi bez ljudske posade. Ovi uređaji moći će samostalno da identifikuju mete, procenjuju pretnje, odlučuju u odnosu na zadate okolnosti i izvrše zadatke bez direktnog ljudskog nadzora. 

Osim letelica, očekuje se da će autonomna vojna vozila, uključujući i autonomne tenkove, avione i podvodne sisteme, postati ključni akteri budućih sukoba, smanjujući ljudske gubitke na strani onih koji ih koriste, ali istovremeno stvarajući ozbiljne etičke dileme oko odgovornosti za odluke koje mašine donose. Etika u ratnim uslovima je dalje je veliko pitanje, a uplivom veštačke inteligencije stvari se mogu dodatno komplikovati, jer mašine mogu isvršavati zadatke, ali veliko je pitanje kako će mašine “razumeti” i primenjivati pitanja etike u ratnim uslovima.

Druga oblast primene AI je sajber ratovanje. Veštačka inteligencija će imati ključnu ulogu u odbrani, ali i u sofisticiranim sajber napadima. AI algoritmi moći će u realnom vremenu da analiziraju ogromne količine podataka, prepoznaju ranjivosti u protivničkim sistemima i brzo reaguju na promene, čineći sajber napade efikasnijim i opasnijim nego ikada pre. Istovremeno, AI će pomoći u stvaranju i razvijanju još naprednijih sistema za detekciju i neutralisanje sajber pretnji protivničke strane.

AI će takođe imati i ključnu ulogu u obaveštajnim aktivnostima. Duboka analiza obaveštajnih podataka omogućava preciznije predviđanje protivničkih poteza i donošenje bržih odluka na bojnom polju. Algoritmi za prepoznavanje lica, analizu satelitskih snimaka i obradu informacija iz socijalnih mreža postaće esencijalni alati u vojnim strategijama.

Na žalost, prema proceni stručnjaka, integracija AI u vojne strategije neminovno će dovesti do nove trke u naoružanju među svetskim silama i mogućem dodatnom zaoštravanju. Države koje uspešno integrišu veštačku inteligenciju u svoje vojne kapacitete imaće značajnu stratešku prednost. Međutim, ovaj razvoj donosi i veliku odgovornost, jer se moraju jasno definisati pravila angažovanja i etički principi upotrebe autonomnih sistema kako bi se izbegle katastrofalne posledice po civilno stanovništvo, što će biti poseban izazov.

Da zaključim, AI će svakako oblikovati ratove budućnosti kroz autonomne sisteme, sajber ratovanje i unapređenje obaveštajnih sposobnosti. Istovremeno je potrebno hitno uspostavljanje međunarodnih normi koje će regulisati upotrebu AI u vojnim sukobima, kako bi se očuvala humanost i sprečili potencijalno devastirajući ishodi, znatno veči i gori nego u dosadašnjim “klasičnim” ratovima.

Slika Dorijana Greja

Roman "Slika Dorijana Greja" ("The Picture of Dorian Gray"), jedini roman irskog pisca Oskara Vajlda, prvi put je objavljen 1890. godine i ubrzo izazvao burne reakcije zbog svojih kontroverznih ideja o moralu, umetnosti i estetici. Danas se smatra jednim od ključnih dela britanske književnosti s kraja 19. veka, dok meni lično spada u omiljene romane i smatram ga jednim od najboljih romana uopšte.

Krenimo od osnovne radnje romana, kako bismo upoznali potencijalnog čitaoca šta može očekivati tokom čitanja.

Glavni junak romana je Dorijan Grej, mlad i izuzetno lep čovek iz viktorijanskog Londona. Opčinjen njegovom lepotom, umetnik Bazil Holvord odlučuje da naslika njegov portret. Tokom poziranja je prisutan i lord Henri Voton, ciničan i duhovit aristokrata koji Dorijanu iznosi filozofiju hedonizma i beskompromisnog traženja zadovoljstva. Pod uticajem lorda Henrija, Dorijan izražava želju da zauvek ostane mlad, a da njegov portret stari umesto njega. Na misteriozan način, ova želja se i ostvaruje -  dok Dorijan tokom godina života ostaje fizički mlad i lep, njegov portret počinje da pokazuje znake njegove moralne propasti. Tokom godina, Dorijan vodi dekadentan i sebičan život, a portret postaje sve ružniji i izopačeniji. Na kraju, izmučen grižom savesti, Dorijan uništava portret, što trenutno dovodi do njegove sopstvene smrti. Kada ga služavke pronađu, njegovo telo je postalo staro i iznakaženo, dok je portret ponovo mlad i lep kao i u trenutku nastanka.

Ovaj roman je duboko ukorenjen u esteticizmu, pokretu koji je dominirao krajem 19. veka, a koji je promovisao ideju da umetnost treba da postoji radi same umetnosti ("art for art's sake"). Oskar Vajld, kao jedan od najistaknutijih predstavnika tog pravca, koristi likove romana da istraži tenziju između spoljne lepote i unutrašnjeg (ne)morala.

Lord Henri je u romanu personifikacija cinizma, individualizma i amoralnog hedonizma, dok Bazil predstavlja tradicionalnu umetničku duhovnost. Dorijan je između njih, rastrzan između estetske opsesije i potisnute savesti. Njegova propast simbolizuje posledice života bez moralne odgovornosti i autentične duhovnosti.

Roman se svakako može tumačiti i kao kritika viktorijanskog društva, koje je sa jedne strane otvoreno idealizovalo lepotu i uspeh, dok je s druge strane bilo duboko puritansko i represivno.

"Slika Dorijana Greja" je alegorijska priča o ceni koju pojedinac plaća kada potiskuje savest i prepušta se isključivo čulnim i telesnim zadovoljstvima. Portret simbolizuje dušu koju Dorijan zapostavlja zarad spoljašnje privlačnosti. 

Oskar Vajld poručuje da prava lepota ne može postojati bez unutrašnje čovečnosti i da život lišen empatije i odgovornosti vodi u autodestrukciju.

Roman ostaje aktuelan i danas, jer postavlja večna pitanja: šta je prava vrednost lepote, da li je umetnost iznad morala i  šta se događa kada izaberemo privid umesto suštine?

Ovaj roman nije samo priča o lepoti i propasti, već duboka filozofska i umetnička rasprava o identitetu, odgovornosti i duhovnim posledicama naizgled bezazlenih izbora. "Slika Dorijana Greja" ostaje opomena savremenom čoveku da ništa spoljašnje ne može nadomestiti prazninu u duši.