Roman "Slika Dorijana Greja" ("The Picture of Dorian Gray"), jedini roman irskog pisca Oskara Vajlda, prvi put je objavljen 1890. godine i ubrzo izazvao burne reakcije zbog svojih kontroverznih ideja o moralu, umetnosti i estetici. Danas se smatra jednim od ključnih dela britanske književnosti s kraja 19. veka, dok meni lično spada u omiljene romane i smatram ga jednim od najboljih romana uopšte.
Glavni junak romana je Dorijan Grej, mlad i izuzetno lep čovek iz viktorijanskog Londona. Opčinjen njegovom lepotom, umetnik Bazil Holvord odlučuje da naslika njegov portret. Tokom poziranja je prisutan i lord Henri Voton, ciničan i duhovit aristokrata koji Dorijanu iznosi filozofiju hedonizma i beskompromisnog traženja zadovoljstva. Pod uticajem lorda Henrija, Dorijan izražava želju da zauvek ostane mlad, a da njegov portret stari umesto njega. Na misteriozan način, ova želja se i ostvaruje - dok Dorijan tokom godina života ostaje fizički mlad i lep, njegov portret počinje da pokazuje znake njegove moralne propasti. Tokom godina, Dorijan vodi dekadentan i sebičan život, a portret postaje sve ružniji i izopačeniji. Na kraju, izmučen grižom savesti, Dorijan uništava portret, što trenutno dovodi do njegove sopstvene smrti. Kada ga služavke pronađu, njegovo telo je postalo staro i iznakaženo, dok je portret ponovo mlad i lep kao i u trenutku nastanka.
Ovaj roman je duboko ukorenjen u esteticizmu, pokretu koji je dominirao krajem 19. veka, a koji je promovisao ideju da umetnost treba da postoji radi same umetnosti ("art for art's sake"). Oskar Vajld, kao jedan od najistaknutijih predstavnika tog pravca, koristi likove romana da istraži tenziju između spoljne lepote i unutrašnjeg (ne)morala.
Lord Henri je u romanu personifikacija cinizma, individualizma i amoralnog hedonizma, dok Bazil predstavlja tradicionalnu umetničku duhovnost. Dorijan je između njih, rastrzan između estetske opsesije i potisnute savesti. Njegova propast simbolizuje posledice života bez moralne odgovornosti i autentične duhovnosti.
Roman se svakako može tumačiti i kao kritika viktorijanskog društva, koje je sa jedne strane otvoreno idealizovalo lepotu i uspeh, dok je s druge strane bilo duboko puritansko i represivno.
"Slika Dorijana Greja" je alegorijska priča o ceni koju pojedinac plaća kada potiskuje savest i prepušta se isključivo čulnim i telesnim zadovoljstvima. Portret simbolizuje dušu koju Dorijan zapostavlja zarad spoljašnje privlačnosti.
Oskar Vajld poručuje da prava lepota ne može postojati bez unutrašnje čovečnosti i da život lišen empatije i odgovornosti vodi u autodestrukciju.
Roman ostaje aktuelan i danas, jer postavlja večna pitanja: šta je prava vrednost lepote, da li je umetnost iznad morala i šta se događa kada izaberemo privid umesto suštine?
Ovaj roman nije samo priča o lepoti i propasti, već duboka filozofska i umetnička rasprava o identitetu, odgovornosti i duhovnim posledicama naizgled bezazlenih izbora. "Slika Dorijana Greja" ostaje opomena savremenom čoveku da ništa spoljašnje ne može nadomestiti prazninu u duši.
