Džejms Bond - agent 007 koji je postao mit

Malo je reći da volim serijal filmova o tajnom agentu Džejmsu Bondu (James Bond). Možda bih čak mogao reći da obožavam te filmove i svaki od njih sam pojedinačno odgledao bar po tri puta. Zato, hajde da u ovom tekstu vidimo šta je to (meni) toliko privlačno u tom liku...

Džejms Bond, agent 007, daleko je više od lika iz špijunskih romana i filmova. On je simbol elegancije, hladnokrvne efikasnosti, muževnosti i britanske imperijalne samouverenosti, upakovan u smokinge, luksuzne automobile, opasnosti i zavodljivosti. Njegova pojava oblikovala je popularnu kulturu druge polovine 20. veka, i ostala snažno prisutna do danas.

No, manje je poznato da se iza ovog fiktivnog agenta krije stvarni svet, njegova istorija, politika i špijunaža u svom najzanimljivijem obliku.

Lik Džejmsa Bonda stvorio je pisac i bivši britanski mornarički obaveštajac Ian Fleming. Prvi roman, Kazino Rojal (Casino Royale), objavljen je 1953. godine, u doba kada je hladni rat tek počinjao da definiše novu globalnu podelu moći. Fleming je u Bondu utkao sopstvena iskustva iz Drugog svetskog rata, tokom kojeg je radio za britansku mornaricu i sarađivao s obaveštajnim službama. Mnogi veruju da je Bond delimično zasnovan na nekoliko stvarnih špijuna koje je Fleming poznavao, a najčešće se spominje Duško Popov, srpski agent iz Jugoslavije (!), koji je radio kao dvostruki agent za MI6 i FBI. Popov je bio poznat po svom hedonističkom stilu života, sposobnosti da zavede žene, hazarderskim sklonostima i neustrašivosti. Fleming je sreo Popova tokom rata, a njihov susret u hotelu Casino Estoril u Portugalu, očigledno je ostavio snažan utisak na Fleminga, jer je upravo ta lokacija poslužila kao inspiracija za prvi roman o Bondu.

Bond nije samo špijun, on je moderna bajka za odrasle. U svakom filmu i romanu Bond se suočava s egzistencijalnim pretnjama po svet, globalnih razmera: megalomanskim zlikovcima, teroristima, nuklearnim krizama, ubicama i korumpiranim moćnicima. Ali, način na koji to čini razlikuje ga od drugih. Hladnokrva efikasnost, gotovo nadljudska kontrola, čuvena rečenica "My name is Bond, James Bond", i nezaobilazna čaša martinija "shaken, not stirred", sve su to elementi koji su ga pretvorili u kulturni arhetip.

Filmovi o Bondu obuhvataju više od 25 naslova i traju već preko 60 godina. Svaki glumac koji ga je tumačio uneo je sopstveni pečat: Šon Koneri je doneo surovu muževnost, Rodžer Mur šarm i ironiju, Timoti Dalton mračnu ozbiljnost, Pirs Brosnan tehničku eleganciju, a Danijel Krejg ranjivu brutalnost i psihološku dubinu. Uprkos promenama u tonu i vremenu, određene konstante ostaju: zavodljive Bond devojke, stilizovana akcija, egzotične lokacije, high-tech gedžeti, prepoznatljiva muzika i nezaobilazna rečenica na početku uvodne špijunske sekvence.

Osim samog lika Džejmsa Bonda, jedan od najprepoznatljivijih elemenata Bondovog univerzuma su uvek i Bond devojke, žene koje su istovremeno simboli seksualne privlačnosti, nezavisnosti i opasnosti. Od legendarne Hani Rajder (Ursula Andress) koja izlazi iz mora u filmu Dr. No, preko sofisticirane Vesper Lind (Eva Green) u Casino Royale, do kompleksne Madeleine Swann (Léa Seydoux) u novijim filmovima, Bond devojke su se razvijale u skladu s vremenom. U početku su bile često samo dekorativne figure, ali su vremenom postajale ravnopravne akterke, pa čak i kontrapunkti Bondu. Veza između Bonda i žene gotovo uvek nosi notu tragičnog - zavodljive, fatalne i često smrtno ugrožene.

Drugi stub Bondove mitologije su gedžeti — sofisticirane i ponekad apsurdno domišljate naprave koje mu omogućavaju da se izvuče iz gotovo svake situacije. Od automobila sa sedištima za katapultiranje, do štapa za skijanje sa raketnim pogonom, ručnog sata s laserom, mini podmornice u koferu ili mobilnog telefona koji može daljinski upravljati BMW-om, Bondovi gedžeti su neraskidivo vezani za izume ekscentričnog Q-a (Quartermaster), šefa odeljenja za istraživanje i razvoj u MI6. Gedžeti nisu samo funkcionalni, već često služe kao metafora tehnološke nadmoći Zapada, ali i kao humoristički ventil u napetom narativu.

A uz devojke i gedžete, tu su naravno i automobili. Bondovi automobili nisu samo prevozna sredstva, već pokretne tvrđave stila i tehnologije. Najslavniji među njima je Aston Martin DB5, prvi put viđen u Goldfingeru (1964), opremljen rotirajućim tablicama, mitraljezima, oklopom i katapult-sedištem. Tokom godina, Bond je vozio i Lotus Esprit koji se transformiše u podmornicu, BMW Z8, pa čak i futurističke električne modele. Automobili simbolizuju spoj muškosti, moći i sofisticiranosti, ali i britanske inženjerske superiornosti. Uvek elegantni, uvek brzi, uvek smrtonosni.

Bondova popularnost nije samo rezultat veštog pripovedanja i filmskog spektakla — on je simbol epohe. U vreme kada je Zapad bio uplašen sovjetskom pretnjom, i obrnuto, Bond je bio kontra narativ: čovek koji sam rešava krize, neustrašivo brani slobodni svet i čini to sa stilom. Kritičari su ga optuživali za seksizam, kolonijalnu nostalgiju i pojednostavljenu moralnost, ali upravo ta polarizacija njegovog lika doprinosi njegovoj dugovečnosti. Jednostavno, Bond provocira, zabavlja i fascinira.

Bond je takođe i svojevrsni brend. Od Aston Martina i Omega satova, do parfema, odela i video igara, ime James Bond je postalo sinonim za luksuz, sofisticiranost i privlačnost. Iako su se vremena promenila, a špijunski svet danas više podseća na sajber ratove nego na elegantne obračune u kazinima Monte Karla, Bond se prilagođava. U poslednjim filmovima postaje ranjiviji, humaniji, suočen s ličnim gubicima i etičkim dilemama. U tome je i njegova snaga, jer uprkos svemu, ostaje veran sebi.

Džejms Bond je mit koji se obnavlja sa svakom generacijom. On je moderna figura antičkog heroja: individualac koji sam staje pred sile koje prete svetu. U Bondu se ogleda i naša žudnja za kontrolom, naš strah od haosa i naša nada da negde ipak postoji neko, makar u smokingu, ko će stvari srediti i rešiti ih u našu korist.