Sonda Vojadžer 1 (Voyager 1), luta već skoro 50 godina svemirom, ali ni za narednih milion godina i dalje neće preleteti i napustiti našu galaksiju.
Vojadžer 1 je lansiran daleke 1977. godine i danas predstavlja najdalji objekat u svemiru koji je čovek napravio. Trenutno je udaljen od nas preko 24,8 milijardi kilometara. U međuzvezdani prostor je ušao davne 2012. godine, putujući brzinom od 17 km/s.
Ali, čak i posle milion godina, on će i dalje lutati, u galaktičkim razmerama posmatrano u našoj blizini, nedaleko od mesta odakle je krenuo. Biće mu potrebno oko 40.000 godina da prođe blizu nama druge najbliže zvezde (Glize 445), kao i više od 400 miliona godina da završi jednu orbitu oko naše galaksije Mlečnog puta.
Iako mu snaga slabi nakon skoro 50 godina, Vojadžer 1 ipak nastavlja da šalje signale nazad na Zemlju koristeći radioizotopski termoelektrični generator (RTG).
Mnogi su se pitali kako je moguće da je Vojadžer i posle tolikih decenija i dalje operativan? Odgovor je upravo u RTG-u, pa hajde da vidimo kako taj izvor energije radi.
NASA/Getty Images/Hulton
Archive
Dakle, ukratko i jednostavno, RTG (radioizotopski termoelektrični generator) na sondi Vojadžer 1, ali i njegovom nešto mlađem bratu Vojadžeru 2, je zapravo svojevrsna „baterija“ koja koristi radioaktivni raspad kako bi proizvodila struju.
Unutar RTG-a se nalazi plutonijum-238, koji se prirodno raspada i pri tome oslobađa toplotu. Ta toplota se pomoću posebnih termoelektričnih materijala direktno pretvara u električnu energiju. RTG nema pokretnih delova, što znači da je uređaj napravljen tako da bude pouzdan i dugovečan decenijama.
Zašto su inženjeri NASA odabrali baš ovakav vid napajanja? Zato što solarni paneli ne bi radili daleko od Sunca, pa je RTG jedini praktičan način da Vojadžeri imaju struju i na udaljenosti od desetina milijardi kilometara.
Na žalost, i pored svoje dugovečnosti, RTG polako gubi snagu (svake godine snaga mu opadne za nekoliko procenata), ali i danas, skoro 50 godina kasnije, još uvek daje dovoljno energije da sonda uspešno održava rad nekoliko instrumenata i glavne antene. U suštini, RTG je mala nuklearna „peć“ koja omogućava da Vojadžeri nastave svoje putovanje kroz međuzvezdani prostor. Ipak, NASA očekuje da će kontakt sa Vojadžerom biti izgubljen najkasnije do 2030. godine, jer decenije rada ipak čine svoje. Kada se to desi, Vojadžer 1 će nastaviti svoje usamljeno putovanje. Tiho, bez upravljanja, ali večno, noseći zlatnu ploču, vremensku kapsulu Zemljinih zvukova, slika i pozdrava, sve dublje i dublje u kosmički mrak.
Na kraju, crvena linija na gornjoj ilustraciji pokazuje koliko će daleko Vojadžer stići za milion godina! Kao što vidimo, jedva da će se maknuti od starta, čak i nakon nama nezamislivih milion godina!
Da sumiram: posle punih 48 godina putovanja kroz svemir, Vojadžer je svega jedan svetlosni dan udaljen od Zemlje. Ako znamo da jedna svetlosna godina ima 365 svetlosnih dana, to znači da je Vojadžer za sada prešao svega 0,3% jedne svetlosne godine. Ovo nam samo pokazuje i dokazuje kolike su razmere kosmosa, u kojem je i naša galaksija samo jedna beznačajna kap u okeanu svemira.
