Pre izvesnog vremena sam imao diskusiju sa jednom gospođom na Fejsbuku, vezano za ime crkve Svete Sofije u Carigradu (sada Istanbulu).
Ovo me je inspirisalo da potražim nekoliko stručnih mišljenja, i mogu reći na kraju, da mi je drago da sam ipak suštinski bio u pravu.
Dakle, da li je ispravno reći Aja Sofija ili Agija Sofija? Odgovor je zanimljiv jer u sebi nosi tragove istorije, jezičkih prilagođavanja i kulturnih uticaja.
Crkvu je podigao u 6. veku car Justinijan i nosila je ime Ἁγία Σοφία (Agía Sofía), ili punim imenom Ναός της Αγίας του Θεού Σοφίας - „Hram Svete Mudrosti Božjе".
Na grčkom jeziku reč Agía znači „sveta“, a Sophía znači „mudrost“. Kao što vidimo, naziv zapravo znači „Sveta Mudrost“, a ne, kako se često pogrešno misli, ime neke svetiteljke.
U grčkom jeziku glas γ (gamma) ispred vokala „i“ i „e“ izgovara se kao meko ʝ (nešto između našeg „j“ i „đ“). Zato Grci izgovaraju „Agía“ tako da strancu može zvučati kao „Ajja“.
Kada su Osmanlije osvojile Carigrad 1453. godine, preuzeli su postojeći naziv i tada ga prilagodili svom jeziku - Ayasofya. U turskom jeziku nije postojalo odgovarajuće „g“ u toj poziciji, pa je "Agia" postalo „Aja“. Tako je oblik Ayasofya ušao u sve turske spise, a preko njih i u svakodnevni govor naroda na Balkanu. Tako se i kod nas ustalio oblik Aja Sofija. Dakle, u srpskom jeziku i danas se najčešće koristi oblik Aja Sofija, jer je tako ukorenjen kroz vekove, posebno za vreme viševekovne turske vladavine. To je danas, možemo reći, ispravan naziv u standardnom jeziku, ali koji nosi pečat turske fonetike.
Sa lingvističkog stanovišta, oblik Agija Sofija bliži je grčkom izvorniku. Ako želimo da naglasimo vizantijsko i hrišćansko poreklo crkve, ovaj oblik apsolutno ima prednost. Ipak (rekao bih na žalost), u širokoj upotrebi kod nas je i dalje mnogo češći izraz „Aja Sofija“.
Zašto i pored svega ipak dolazi do zabune? Zato što mnogi ljudi misle da i sami Grci kažu „Aja“. Međutim, kao što sam već spomenuo, to je posledica toga što grčko γ (gamma) u brzom govoru zvuči kao mekano „j“. Za neupućeno uvo, to zaista može da liči na tursko „Aja“, i tu nastaje zabuna.
U tom smislu možemo reći da su oba oblika – i Aja Sofija i Agija Sofija ispravna, ali u različitim kontekstima: Aja Sofija je uobičajen i ukorenjen oblik u srpskom jeziku, dok je Agija Sofija veran izvornom grčkom jeziku i prikladan u formalnim, stručnim i teološkim tekstovima. Dakle, sve zavisi od toga šta želimo da naglasimo: istorijsku upotrebu, ili jezičku, istorijsku, i ako hoćete, kulturološku preciznost.
U svakom slučaju, iza oba naziva krije se isto značenje – veličanstvena crkva, jedan od najvažnijih simbola vizantijske kulture, arhitekture i hrišćanskog sveta uopšte.
Na kraju, ako nekoga zanima, moja malenkost uvek prednost daje nazivu Agija Sofija.
