Polemisati ili pisati o rukohvatu na ribolovačkom štapu, za neke ribolovce može delovati kao čisto preterivanje ili cepanje dlake na dva dela, ali prvi put kada kupite štap sa neodgovarajućim rukohvatom, videćete da tema nije baš beznačajna, pogotovo što je štap deo pribora koji se kupuje na duže staze i ne menja svaki čas. Zato je bitno da na njemu sve bude dobro ukomponovano i da ribolovcu dobro "legne" u ruci.
Do nedavno se znalo - rukohvat je najčešće bio izrađivan od plute i iz jednog dela (takozvani “full grip” ili “solid handle”), dok su različiti gumasti materijali bili rezervisani uglavnom za jeftinije štapove. Pluta je plemenit, prirodan materijal, koji je kao stvoren za upotrebu na ribolovačkom štapu. Dugotrajna je, veoma prijatna na dodir i držanje, dobro se prilagođava šaci, odlična je za upotrebu i leti i zimi, jer se ne greje previše, niti previše hladi. Naravno, nije ni svaka pluta ista, već postoji nekoliko vrsta i cenovnih kategorija. Najkvalitetnija (i najskuplja) je takozvana "portugalska" pluta, čiji se kvalitet najčešće obeležava oznakom "AAA" (ređe "AAAA").
U novije vreme sve popularniji su rukohvati od savremenih sunđerastih materijala, kao što su duplon ili EVA. Ovi rukohvati su vremenom postajali sve kvalitetniji, tako da danas postoje veoma skupi štapovi na kojima je ovakav materijal upotrebljen. Kvalitetan duplon je dugotrajan, ne upija vodu, izuzetno dobro se prilagođava ruci, lako se čisti i jeftiniji je od plute, što nikako nije zanemarljivo.
Međutim, pre nekoliko godina, neko se dosetio da rukohvat štapa podeli na dva dela, pa smo dobili takozvani "split grip" (“razdvojeni rukohvat”). Zakoni tržišta i stalno traganje za novim idejama i profitom, doveli su da dođe do takve promene i kupcima ponudi nešto "novo". Naravno, proizvođači su odmah počeli da ubeđuju kupce kako je baš ta osobina štapa presudna za njegov kvalitet, a sve to često u želji da na neki način skrenu pažnju od mnogo bitnijih parametara koji određuju kvalitet jednog štapa. Jer, ruku na srce, rukohvat jeste bitan, ali istinsko srce štapa je - blank.
Vodite računa, da ako vam rukohvat ne odgovara, onda će to najčešće dovesti do toga da pogrešno procenite kompletan štap. Čak i ako je sam blank kvalitetan, vaš sud o njemu možda neće biti dovoljno objektivan, jer će vam nešto na štapu smetati. Rukohvat, rekoh, svakako nije najvažniji deo štapa, niti previše utiče na njegove performanse, ali ako vam rukohvat ne odgovara, najčešće vam neće odgovarati ni štap u celini. Kada sam rekao da rukohvat ne utiče na performanse samog blanka, podrazumeva se da je on svojim osobinama prilagođen blanku. Ovde mislim na pravilno proračunatu dužinu rukohvata, pravilno postavljen nosač mašinice u odnosu na dužinu i težinu bacanja blanka, kao i pravilno procenjenu debljinu, tj. prečnik rukohvata. Dakle, ako su ovi parametri dobro usklađeni, onda možemo reći da rukohvat ne utiče (tj. ne kvari) osobine blanka. Ako je sve ovo pogrešno odrađeno, onda će rukohvat značajno degradirati i najkvalitetniji blank.
Naravno, izbor je samo na vama, jer je kada je rukohvat u pitanju, nemoguće je dati odgovor šta je bolje ili gore. Na priloženim fotografijama se vidi kako podlaktica ribolovca naleže na različite tipove rukohvata. Svakako imajte i ovo u vidu kada isprobavate nov štap prilikom kupovine i obratite pažnju da li vam ovo smeta.
Naravno, izbor je samo na vama, jer je kada je rukohvat u pitanju, nemoguće je dati odgovor šta je bolje ili gore. Na priloženim fotografijama se vidi kako podlaktica ribolovca naleže na različite tipove rukohvata. Svakako imajte i ovo u vidu kada isprobavate nov štap prilikom kupovine i obratite pažnju da li vam ovo smeta.
Bez obzira na lične afinitete svakog od nas, neke osnovne napomene vezane za rukohvate iz dva dela ipak treba dati. Kod štapova sa split gripom, blank je više izložen mogućim oštećenjima, jer nema plute ili duplona da ga štiti. Koliko god štap sa split gripom "lepo" izgledao, ogoljen blank je dodatna slaba tačka štapa! Kod padova, rukohvat iz jednog dela će neuporedivo bolje zaštiti blank. Kod padova je sve moguće i zašto onda dodatno izazivati sudbinu?
Glavna ideja za korišćenje ovakvih rukohvata je bila da se olakša štap, ali ako pažljivije pogledate neke štapove sa split gripom, videćete da tu ima dosta ukrasa u vidu različitih metalnih prstenova, konca, laka i epoksida. Svi ovi ukrasi imaju neku svoju težinu, pa se često dešava da je gubitak u težini u odnosu na rukohvat iz jednog dela neznatan, ili čak da ga uopšte nema! Ponekad je takav štap čak i teži nego da je rukohvat izrađen iz jednog dela. Pogledajte donji deo rukohvata iz dva dela i videćete da je često većeg prečnika nego što bi bio da je rukohvat iz jednog dela, a to opet znači veću težinu.
Druga grupa ribolovaca voli da koristi štapove sa split gripom, jer je tada šaka (tj. ruka) često u direktnom kontaktu sa blankom, pa se time dobija na osećaju, "čitanju" dna, detekciji udarca itd. Oni smatraju da rukovat iz jednog dela nije neophodan, jer se on i tako ne koristi (drži) celom dužinom. Međutim, ovo je često samo delimično tačno i više zavisi od bacačkih navika ribolovca. Nekada će se ipak pojaviti potreba da rukohvat uhvatimo i tamo gde ga obično ne držimo. Ovo je naročito izraženo prilikom različitih vrsta i tehnika zabacivanja ili borbe sa krupnijom ribom. Tada je siguran oslonac i hvat veoma bitan.
Vratimo se na trenutak težini štapa, koja je za veliku većinu ribolovaca sve bitnija. Za takve, postoje štapovi koji praktično i nemaju rukohvat, osim malog (neophodnog) dela kod nosača mašinice i na samom kraju štapa, mada taj dodatak više liči na takozvanu "end kapu" nego na deo rukohvata. Ovakvi štapovi zaista imaju maksimalno redukovanu težinu, ali ostaje problem velike osetljivosti blakna na padove, različita "čukanja" i ostala moguća oštećenja. Prilikom pecanja ovakvim štapovima neophodan je dodatni oprez, mada je pecanje sa njima prijatnije zbog minimalne težine.
Reći ću i to, da kod korišćenja štapova manjih težina bacanja i kod lakšeg ribolova, tip rukohvata ne mora biti presudan, međutim većina ribolovaca se ipak slaže da je za teže varijante ribolova ipak bolje koristiti štap sa rukohvatom iz jednog dela.
Vratimo se na trenutak težini štapa, koja je za veliku većinu ribolovaca sve bitnija. Za takve, postoje štapovi koji praktično i nemaju rukohvat, osim malog (neophodnog) dela kod nosača mašinice i na samom kraju štapa, mada taj dodatak više liči na takozvanu "end kapu" nego na deo rukohvata. Ovakvi štapovi zaista imaju maksimalno redukovanu težinu, ali ostaje problem velike osetljivosti blakna na padove, različita "čukanja" i ostala moguća oštećenja. Prilikom pecanja ovakvim štapovima neophodan je dodatni oprez, mada je pecanje sa njima prijatnije zbog minimalne težine.
Iako se o estetici i shvatanju lepog ne diskutuje, neki ribolovci vole rukohvate iz dva dela, jer im deluju "moderno". Drugi su, pak, za klasiku i vole klasične rukohvate punom dužinom.
Kao što vidite, ovaj tekst nije pisan ni "za" ni "protiv" jednog ili drugog tipa rukohvata. Takođe, napisano se odnosi prevashodno na štapove za varaličarenje, ali i na skoro sve ostale vrste štapova, osim mušičarskih, štekova ili bolonjeza. Izneo sam neka realna zapažanja o svakom tipu rukohvata posebno, potrudio se da argumentujem oba stanovišta, a krajnja odluka je samo na vama. Isprobajte štap, vidite kako vam leži u rukama i na osnovu toga odaberite. Kažu da ribu ne lovi štap (u našem slučaju rukohvat) već ribolovac, ali istina je, kao i uvek, negde na sredini. No, to je neka druga tema.
Jovis V
