Кочи Мишко! (фрикциона кочница)

Када су стационарне машинице за риболов у питању, до пре извесног броја година (деценија), конструкторима је било најважније да оне буду дуготрајне и поуздане. То се постизало употребом квалитетних материјала и прецизности израде. 

И заиста, по питању снаге, издржљивости, робусности и трајности, старе машинице су далеко надмашивале данашње. Неко би помислио да су у свему биле боље, али бар један изузетно битан детаљ их је чинио изразито инфериорним у односу на савремене. То је била такозвана фрикциона кочница.

Хајде да прво видимо чему та кочница служи и зашто је толико битна. После ударца и качења рибе, кочница има улогу да на себе преузме силе које делују на машиницу и да тиме растерети механизам и ротор. Једноставно, шпулна почиње да се окреће, најлон крене да се одмотава одређеним темпом, а све ово  штити и најлон (или уплетену струну) од пуцања. Уз све то,  замара рибу и омогућава лакше „приземљење“. Замислимо сада на тренутак да фрикционе кочнице нема. Закачимо крупну рибу, шпулна се не окреће, а услед сила које почињу да делују, расте притисак на штап, струну и погонски механизам машинице. У једно можемо бити сигурни: ово неизоставно доводи до пуцања штапа, струне или механизма. У зависности од најслабије карике у ланцу, питање је само шта ће од ово троје прво попустити.

Код већ спомињаних машиница старије генерације, фрикциона кочница је углавном била једноставна и на основном нивоу, а кочење није било баш нежно, једнолично и увек поуздано. Временом су конструктори (али и риболовци), почели да схватају значај добре кочнице, па су оне постајале све квалитетније, да би на данашњим машиницама, чак и ниже класе, а посебно на оним скупљим, биле доведене готово до савршенства.

У основи, фрикциона кочница се састоји од система металних подлошки (тј. дискова), чијом регулацијом се ствара већи или мањи притисак на дискове. Дотезањем кочнице трење између дискова се повећава, а отпуштањем смањује. Могућност регулације трења је кључна особина фрикционих кочница, јер се подешавањем те силе може фино регулисати отицање струне, у зависности од величине рибе, снаге прибора итд.

Фрикциона кочница, у зависности од свог положаја, најчешће може бити предња или задња. Осим ова два основна положаја, фрикциону кочницу можемо видети и на ручици машинице, али ово је углавном карактеристично за такозване капсел чекрке или мултипликаторе. Код стационарних машиница, стандарна позиција је предња или задња. 

Предња кочница (тј. фрикциони дискови) се налази у самој шпулни, а на врху шпулне се налази и ротирајуће дугме („лептир“) којим регулишемо силу трења. Задња кочница је позиционирана на задњем делу машинице, а ту се налази и дугме за регулацију. 

Међу риболовцима се често води дискусија која је од ове две кочнице боља. Већина данас тврди да је предња кочница боље и квалитетније решење. За ову тврдњу постоје чврсте основе. Предња кочница по правилу има веће дискове од задње. Већа површина значи боље одвођење топлоте која се приликом трења јавља, као и поуздано кочење код дугачких бегова закачене рибе. Управо ти дугачки бегови су најбољи тест за сваку кочницу. Битно је да она што дуже времена једнолично кочи, одржава константан притисак и ради без застајкивања.

У данашње време, све већи број квалитетних машиница има дискове израђене од графита („карбона“), што је боље решење, јер графитни дискови још боље коче од класичних металних.

Даље, предња кочница има по правилу далеко већу могућност финог подешавања, тако што дугме за регулисање силе кочења има пуно ситних међукорака, такозвано „микрокочење“. На овај начин могуће је регулисати кочницу на најпрецизнији могући начин. Машинице са предњом кочницом су нешто компактније од оних са задњом, јер нема оног „израштаја“ на задњем делу машинице.

На први поглед, рекли бисмо да је предња кочница бољи избор. Међутим, обавезно треба сагледати и особине задње кочнице, па тек онда доносити коначни суд.

Машиница са предњом кочницом јесте компактнија по узгледу, али предња кочница донекле квари баланс машинице, која (због тежине саме кочнице) има тенденцију да вуче унапред. Машинице са задњом кочницом су по правилу боље балансиране. Чињеница је да у теорији већа површина кочења значи и боље кочење, али код савремених машиница и задња кочница је веома квалитетна. Неке машинице имају, као додатак задњој кочници и такозвану борбену кочницу, којом се прецизно може регулисати сила трења. Ова кочница се користи тако што се прво подеси сила кочења путем главног дугмета, а затим се преко борбене кочнице у току борбе са крупнијом рибом фино дотерује сила кочења. Машинице са борбеном кочницом се најчешће срећу код пецања на фидер или пловак осетљивим прибором, када постоји могућност крупних улова, а борбена кочница има улогу да омогући фино подешавање кочења и тиме обезбеди сигурно и безбедно замарање крупнијег улова.

Задња кочница је по многима бољи избор за почетнике, јер лакше могу пронаћи дугме за регулацију кочења. Предња кочница се регулише путем „лептира“ на самом врху шпулне, па није увек згодно решење за мање искусне колеге, баш због нешто тежег приступа истом.

Није занемарљива ни чињеница да се код машиница са задњом кочницом шпулна може заменити далеко лакше и брже. Довољно је само притиснути дугме на врху шпулне и скинути је. Код машиница са предњом кочницом, прво се мора до краја одвити лептир шраф, затим заменити шпулна, па онда поново регулисати сила кочења, тј. дотегнутост.

Дакле, можемо рећи да, под условом да је задња кочница квалитетна и поуздана, тешко ћемо у свакодневној пракси приметити битне разлике у кочењу у односу на предњу. Разлике ће бити приметне само код качења крупних улова, јер предње кочнице лакше подносе дугачке и дуготрајне "дрилове".

Коначног одговора на питање "предња или задња кочница" - нема. Најбитније је да пре куповине (ако је икако могуће) испробате у пракси машинице са предњом и задњом кочницом, па тек онда донесете коначни суд. Имајте на уму да се све набројане разлике и предности углавном своде на лични доживљај и навике, па немојте у старту слушати савете, већ пробајте да сами одредите шта вам више одговара. Као што смо видели, битна је и техника риболова коју упражњавате. У односу на њу ћете донети и одлуку за који тип кочнице се одлучити.

Из искуства (не само личног, већ и већине колега риболоваца), генерално узевши, предња кочница је свакако шире прихваћено решење. Највећи број квалитетних машиница има предњу кочницу, па нам и то нешто говори. За циљани лов баш крупних риба, нећемо имати велике недоумице – користићемо предњу кочницу. Међутим, за све остале видове „стандардног“ риболова питање  „предња или задња“ углавном ће бити ствар личног избора. У сваком случају, можете бити сигурни да ће обе врсте кочница на модерним машиницама одлично радити свој посао.
На крају, морам нагласити да се текст односи искључиво на такозване стационарне ("spinning") машинице за пецање. Мултипликатори имају нешто другачије решену кочницу, а о мултипликаторима ћете читати детаљно другом приликом на овом Блогу.

Јовис V