О квалитету већине DIANA ваздушних пушака не треба трошити речи. Ради се о фирми са дугогодишњом репутацијом међу љубитељима ваздушног оружја, која успешно ради од 1890. године. Нарочито је позната по моделима пушака са опругом, такозваним „спрингерицама“, а у последње време озбиљно улази и у свет PCP (Pre-Charged Pneumatic) пушака. У почетку донекле стидљиво и са не баш превеликим успехом, али су зато пре годину-две дана решили да озбиљније уђу у тај сегмент. Једноставно зато, што су препознали огроман потенцијал тог тржишта, али и могућности PCP пушака. За оне мање упућене, ради се о пушкама које имају цилиндар са компримованим ваздухом под виском притиском (око 200-250bar). Приликом опаљења, део тог сабијеног ваздуха се користи као погон за дијаболу, која излеће из цеви пушке одређеном брзином и снагом.
Неке од предности PCP пушака у односу на све остале, огледају се у знатно већој прецизности, нарочито на већим даљинама, одсуству трзаја, као и многобројним могућностима за фина подешавања и различите надоградње по жељи власника, што је код осталих врста ваздушних пушака скоро немогуће, или је компликовано и неизвесно.
Са друге стране, могли бисмо рећи да главна мана PCP пушака лежи у њиховој цени. Добре пушке су прилично скупе, али нажалост, за сада ту нема помоћи. Конструкција једне PCP пушке је софистицирана, има финих делова, који су поврх свега осталог, изложени великим напрезањима због константног високог притиска који трпе. PCP тржиште се још увек развија и напредује, па тако и цене прате тај напредак. Једнога дана ће вероватно цене пасти, али за сада је тако. Уз све ово, PCP пушка захтева и додатну опрему у виду боце (која такође садржи компримовани ваздух) из које се пуни цилиндар пушке, ручне пумпе за пумпање ваздуха у цилиндар пушке, посебног манометра којим се прати притисак у боци и пушки, као и различитих других ситница.
Због свега овога, било је прилично изненађење када је DIANA почетком 2018. године на светско тржиште пустила модел „Stormrider“ који је у САД имао цену од око 200$, док се цена у Европи кретала око 250€.
Овом приликом приказаћу управо тај модел, који је недавно коначно стигао и на наше тржиште. За нас је посебно занимљив и по томе, што се ради о најјефтинијој PCP пушки коју је код нас могуће купити, па ће зато сигурно многима који размишљају да уђу у свет PCP пушака бити још занимљивија.
Овде свакако морам напоменути једу битну стар: за разлику од већине DIANA ваздушних пушака које су се израђивале у Немачкој и носе ознаку „Made in Germany“, Stormrider се прави у Кини, у кинеској фабрици Shaoxing Snowpeak Air Gun Factory (SPA), која је специјализована за ваздушно оружје. DIANA Stormrider се ипак разликује од модела за кинеско тржиште по томе што Немци врше контролу производње, па је и сама пушка нешто другачија од свог кинеског „брата“ који носи назив Artemis PR900W. Осим неких визуелних разлика, Немци тврде и да је квалитет делова од којих се прави Stormrider нешто другачији, тј. бољи. Нажалост, ту тврдњу не можемо да проверимо, па нам остаје да верујемо (или не верујемо) Немцима на реч.
На овом месту морам направити једну дигресију, па ћу се после вратити Stormrideru.
Дакле, неоспорно је да Кинези имају најмодернију технологију којом могу да направе буквално све. Од најјефтинијих пластичних звечки до свемирске сонде која управо шета по Месецу. То није спорно. Међутим, за ствари као што су конкретно ваздушне пушке, осим суве технологије, треба имати и нешто традиције, урођеног осећаја, врхунске раднике, врхунски ручни рад, специфично знање итд. Прецизније, мишљења сам да кинеске пушке у овом тренутку, колико год биле квалитетне и скупе, ипак и даље заостају по квалитету и особинама за ваздушним пушкама које праве произвођачи из Европе. Кoнкретно Велике Британије (Air Arms, Brocock, Daystate...), Немачке (Weihrauch, Anschutz...), Шведске (FX...), а ту су и амерички произвођачи, итд. Да ме неко не схвати погрешно, кинеске ваздушне пушке су свакако довољно квалитетне за већину стрелаца-ентузијаста, па чак и озбиљнијих стрелаца. За оне који желе само бескомпромисни квалитет (и цену), решење опет постоји, pа ко шта воли или има да плати. Но, вратимо се сада нашој теми.
Напоменућу да се сада продаје модел друге генерације (Stormrider Gen. 2), какав је стигао и код нас у продају, који се од модела прве генерације (Gen. 1) разликује по неким детаљима, као што су другачији модератор, бољи окидач који је сада добио и могућност подешавања (мада је остало и даље дискутабилно како то подешавање функционише), другачији предњи нишан, другачија (знатно боља) полуга затварача, као и још неке ситнице.
Да не бих писао појединачно све податке, ево табеле са свим најбитнијим техничким карактеристикама:
У мини те(к)сту који следи, ипак немојте очекивати коначне и дефинитивне закључке, јер смо колега Саша Леденчан и ја са овом пушком приликом тестирања пуцали само једно поподне (за сада) и то у донекле импровизованим условима. Ми смо пуцали Stormriderom у калибру .22 (5,5mm), који се осим овог, прави и у калибру .177 (4,5mm). Пушку и оптику коју смо приликом тестирања користили (Hawke Vantage 3-9x40 AO MilDot), упуцали смо брзински и на нестабилној подлози, дувао је прилично јак ветар променљивог интензитета и правца, нисмо имали при себи широк избор различитих дијабола, а ја сам заборавио да понесем адаптер за пумпу, па смо били ограничени само на једно пуњење ваздухом, које нам је обезбеђивало свега око 35 хитаца.
На срећу и поред свега, успели смо да дођемо до неких резултата и закључака који ће, надам се бити занимљиви за све. Да не бих препричавао, овде ћу приложити устиске које је Саша Леденчан написао на свом Фејсбук профилу, а ја се са њима апсолутно слажем:
„Што се Stormridera тиче, ја сам одушевљен! Грубо смо је упуцали са буквално три дијаболе. Са муницијом JSB Heavy брзина је 280 m/s и пушка је изузетно прецизна. На 25 јарди (око 23m) погоци праве једну проширену рупу, а на 50 јарди ( око 45m) смо сваки пут погађали дно старе џезве, односно круг пречника око 6cm. Напомињем - по ветру! Дакле, имали смо ветар од 2-3 m/s, па и јачи, али смо на 20m пуцали дијаболу у дијаболу, а на 45-50 m, оно мало група које смо испалили нису биле веће од 25-30mm. Да скратим, та пушка може много, много! На 100 јарди (91m) она може да спакује пет комада у 7-8cm, вероватно и мање. Ово је било само брзинско испробавање, а прецизно упуцавање и наставак тестирања тек следе у наредним недељама и месецима”.
Ево и видео снимка који је Леденчан направио приликом тестирања, у којем је изнео додатне утиске.
Ја ћу са своје стране додати следеће: DIANA Stormrider није регулисана, па њена крива брзине на графикону није равна (константна) као код регулисаних пушака. Ово практично значи следеће: када цилиндар Stormridera напуните ваздухом до притиска од 200bar, имаћете у почетку мању брзину дијаболе, која ће се са сваком следећом дијаболом повећавати до момента када достигне свој максимиум и када почне полако да опада. Код регулисаних PCP пушака (тј. оних које имају уграђен регулатор), брзина дијаболе је константна. Погледајте графикон који је направио Steve Scialli (један од најпознатијих и најбољих тестера ваздушних пушака) приликом тестирања Stormridera. На њему се јасно види како та крива изгледа. Вертикална оса представља брзину испаљене дијаболе у фитима у секунди (fps), а водоравна оса представља бој испаљених дијабола. Као што се види, резултати су добијени при почетном притиску од 200 bar, који је опадао до 100 bar. Код пушака које имају уграђен регулатор, крива је знатно равнија, а брзина уједначенија. Нажалост, такве пушке се углавном знатно скупље, па то свакако имајте у виду.
Stormrider свакако није идеална пушка. Има доста врлина, али има и мане.
Дакле, ради се о тренутно најјефтинијој пушки која се може купити код нас, па је самим тим веома интересантна за све оне који желе да купе своју прву PCP пушку. Иако је јефтина (у односу на већину осталих модела PCP пушака), морам рећи да је урађена јако добро. Квалитет је на високом нивоу, израђена је довољно прецизно, делови добро належу један на други. Боја је квалитетна, као и сам метал употребљен за израду. Ипак, најбитнија од свега је њена прецизност, која је одлична и у рангу скупљих пушака. Љубитељима прецизних пушака ово много значи и сигурно ће бити задовољни прецизношћу Stormridera.
Похвалио бих и кундак израђен од немачке букве, који је веома добар, а пушка лепо лежи у рукама и рамену. Дрво је квалитетно, одлично обрађено и веома пријатно у рукама, па Stromrider у том смислу делује исто као и вишеструко скупље пушке. Само имајте на уму да је образина кундака више прилагођена десноруким стрелцима, мада је без проблема могу користити и леворуки стрелци, као што сам ја.
Што се мана тиче, морам поново споменути окидач, који је прилично „тврд“, а додатним подешавањем се не добија много. Није ово неки велики проблем, али у односу на неке друге пушке, приметно је да није прецизан и фин као на тим скупљим моделима. Са друге стране, дугме кочнице је добро и лепо ради свој посао. Друго, чудно ми је да је DIANA направила пушку код које је цев толико слободна и без потпоре. Једина потпора је прилично далеко од уста цеви, па највећи део нема ослонац, већ слободно лебди у ваздуху. Чудно је да конструктори нису предвидели још један ослонац ближе устима цеви? Зато мислим да са овом пушком не треба бити груб и да је треба чувати од удараца, поготово у цев.
Још једна ствар која није на нивоу добрих (али и скупљих) пушака је магацин за дијаболе. Код пушке у калибру .22 добија се магацин у који стаје 7 дијабола. Магацин делује квалитетно израђено, али дешава се да понекад запне и неће да се ротира, па треба затварачем неколико пута „чукнути“ да се дијабола ослободи и провидни пластични покопац меко окрене. Такође, неке дијаболе не улазе лако у цев, већ опет треба полугом „чукнути“ 2-3 пута како би све легло на своје место. Ово није нешто што превише смета, али мислим да би све морало да много лакше и мекше функционише. Међутим, када после мало тестирања и испробавања пронађете дијаболе које „леже“ Stormrideru, онда више неће бити проблема и све ће бити као треба. Ако вам ово смета, уз Stormrider се добија и метална плочица на коју се стави једна дијабола и тако пуца. Тиме ћете решити проблем заглављивања, али ћете морати да приликом сваког пуцања постављате нову дијаболу. Испробајте, тестирајте, па утврдите шта вама више одговара у датом тренутку. Дакле, само треба пронаћи одговарајуће дијаболе за вашу пушку и све ће бити у реду.
Шта рећи на крају? Мислим да је генерално посматрано, Stromrider одлична, мала и лагана пушка, која ће вас на прави начин увести у свет PCP ваздушних пушака. При томе, сигуран сам да ће нас служити добро годинама, јер искуства показују да за сада нема кварова. Уз пушку се добија пуно гумица, заптивки и дихтунга, па их само треба на време заменити и неће бити никаквих проблема. Пушка није скупа, прецизна је, лака за пуцање, па јој се понека мана може опростити, јер врлина ипак има знатно више.
Наставак тестирања следи ускоро, па ћу све нове утиске изнети на овом Блогу и мом Фејсбук профилу.
Јовис V
