U avgustu 1991. godine, jedan tada 21-godišnji finski student računarstva po imenu Linus Torvalds započeo je razvoj operativnog sistema u slobodno vreme. Sistema koji će, ne znajući to tada, postati jedna od najuticajnijih softverskih platformi u istoriji računarstva.
Naime, Torvalds je tada samo želeo da napravi operativni sistem sličan UNIX-u, jer nije bio zadovoljan tadašnjim softverom za svoj Intel x86 PC, a zbog materijalne situacije nije mogao da priušti proprietarne verzije Unix-a. Rezultat njegovog rada bio je kernel (srž) operativnog sistema koji se sastojao od svega 10,239 linija programskog koda.
U originalnoj verziji, Torvalds je želeo da svoj projekat nazove “Freax”, što je bio spoj reči free (slobodan), freak (entuzijasta) i slova x (kao UniX). Međutim, njegov kolega Ari Lemmke, koji je postavljao fajlove na server, bez konsultacije sa Torvaldsom direktorijum je nazvao Linux, jer mu se ime Freax učilino suviše napadno i neprikladno. Folder je postavio 17. septembra 1991. godine na FTP serveru univerzitetske mreže FUNET i time je istorija Linuxa počela.
U prvoj objavi vezanoj za svoj novi kernel, Linus je opisao projekat kao „samo hobi“ i rekao da neće biti „velik i profesionalan“ kao GNU (projekat slobodnog softvera), ali je istovremeno pozvao zajednicu i entuzijaste da ga,ako žele, koriste i poboljšaju.
Linux kernel od samog početka bio je open-source. Dakle, izvorni kod je bio javan, svima dostupan i bilo ko ga je mogao pregledati, menjati ili redistribuirati. Nešto kasnije, 1992. godine, kernel je objavljen pod GNU General Public License v2 (GPLv2), čime je jasno definisan pravni okvir slobode korišćenja i distribucije. To je bio presudan trenutak: zajednica je počela da doprinosi kodu širom sveta, što je omogućilo brzi razvoj, stabilnost i prilagodljivost sistema.
Hajde sada da vidimo šta je zapravo Linux?
Linux se danas često poistovećuje sa operativnim sistemom (OS), ali preciznije rečeno, Linux je samo kernel, tj. jezgro koje upravlja hardverom i procesima. Tek kada se kernel kombinuje sa drugim komponentama, kao što su GNU alati, desktop okruženja, grafički interfejs i aplikacije, dobija se Linux distribucija poput Ubuntu, Fedora, Debian i mnogih drugih, koji predstavljaju zaokružene operativne sisteme.
Danas Linux predstavlja stub moderne tehnologije, iako se to na prvi pogled ne vidi. Linux pokreće praktično sve “TOP 500” superračunare, što će reći sve superračunare sa najvišim performansama na svetu.
Tu je i sveprisutni Android, najrašireniji mobilni operativni sistem na svetu, koji takođe koristi modifikovani Linux kernel kao svoju osnovu. Veliki deo interneta, uključujući servere koji hostuju sve glavne sajtove i servise, radi na Linux-u i Linux-baziranim sistemima. Cloud infrastrukture, kao što su AWS, Google Cloud, Azure i druge, većinom se oslanjaju na Linux tehnologije. Linux je portovan na najveći broj hardverskih arhitektura i koristi se u sistemima od superračunara do ugradnih uređaja, IoT platformi, rutera, pametnih televizora i različitih industrijskih sistema.
Iako na desktop računarima ima manju tržišnu zastupljenost u odnosu na Windows i MacOS, Linux je omiljen među programerima, inženjerima i IT profesionalcima zbog svoje sigurnosti, stabilnosti i mogućnosti prilagođavanja.
U najkrećem, Linus Benedict Torvalds je tako postao jedan od najuticajnijih softverskih inženjera na svetu, pa je u jednom trenutku dobio primamljivu ponudu od Apple-a i Stiva Džobsa (Steve Jobs) da radi na njihovom Unix-u, koju je on, verovali ili ne – odbio, jer nije želeo da napusti Linux projekat, te je nastavio i dalje svoj rad na Linux-u i drugim tehnologijama.
Linux je odavno postao simbol pokreta takozvanog “otvorenog softvera”. Njegova arhitektura i razvojni model omogućili su kolaboraciju hiljada programera i kompanija širom sveta, stvarajući zajednicu koja pomera granice tehnologije. Fleksibilnost, stabilnost i prilagodljivost doveli su do toga da Linux danas bude osnova telefona, cloud servisa, superračunara, mrežne infrastrukture i mnogih kritičnih sistema.
