Kupovina novog štapa za pecanje predstavlja za skoro svakog kolegu ribolovca trenutak zadovoljstva i sreće. I zaista, u najvećem broju slučajeva, naš štap će nas pouzdano služiti duži niz godina. Na žalost, postoje i oni trenuci, kada se sreća pretvara u tugu, a to je momenat kada naš ljubimac pukne.
Mnogi ribolovci u trenutku besa ili tuge svu krivicu svaljuju na štap, odnosno proizvođača, ali prava istina je u najvećem broju slučajeva upravo obrnuta. Za najveći broj lomova štapa je ipak kriv ribolovac, odnosno nepravilno rukovanje štapom, nedovoljno poznavanje njegovih ograničenja i mogućnosti, kao i konstrukcionih rešenja koje je proizvođač primenio za određeni model.
Pogledajmo sada koji su najčešći uzroci lomova štapa, šta uraditi kako bismo bili maksimalno zadovoljni svojim štapom i kako na najmanju moguću meru smanjiti verovatnoću da štap pukne.
Jedna od najčešćih grešaka koju ribolovci čine odnosi se na previsoko izdizanje štapa iznad glave prilikom zamaranja, privlačenja i vađenja ribe, a naročito krupnijih primeraka. Grafitna vlakna jesu veoma elastična, ali samo do određene granice. Kada se ta granica pređe, u trenutku će doći do loma. Ovakvi lomovi se najčešće dešavaju ili pri samom vrhu štapa (koji je i najviše savijen) ili eventualno kod druge ili treće karike. Prema nekim statistikama koju vode pedantni proizvođači, čak 75% svih lomova nastaje upravo iz ovog razloga!
Rešenje ovog problema je da nikada ne dižite štap iznad glave, a naročito ga nikada ne stavljajte u položaj iza glave. Umesto toga, trudite se da štap držite u što je moguće „prirodnijem“ položaju, bez ekstremnih savijanja.
Sledeća greška koja često dovodi do loma je pokušaj ribolovca da krupniji ulov lakše i brže privuče tako što će hvatati blank znartno iznad rukohvata i onda privlačiti štap sebi. U tom slučaju, česti su lomovi upravo donjeg dela štapa, blizu i iznad rukohvata, jer šaka ribolovca na tom mestu znatno ukrućuje blank i ometa njegovo pravilno savije, a što je još bitnije i pravilnu raspodelu sile na celu dužinu blanka. Rešenje ovog problema je jednostavno: štap držite isključivo onako kako je pravilno, tj. za rukohvat, a u ekstremnim slučajevima možete uhvatiti štap za gornji deo rukohvata, iznad nosača mašinice.
Još jedan veoma čest uzročnik lomova, na koji ribolovci malo obraćaju pažnju, predstavlja loše uštekan štap. Naime, tokom vremena i silnih zabačaja, često se dešava da se spojevi štapa razlabave, što nije ništa neobično i nije greška štapa. Jednostavno, sile koje se javljaju kod jačih zabačaja, normalno mogu dovesti do toga da spojevi postanu labavi. Ako tako labav spoj izložimo većem pritisku, sasvim je za očekivati da će na tom mestu štap pući. Da bi se lom predupredio, redovno kontrolišite kako je štap uštekan.
Prilikom pecanja iz čamca, često se dešava da riba u želji da pobegne ili se sakrije, krene ispod korita čamca. Ovo je veoma opasan trenutak za štap. Ako riba proba beg pod čamac, a vi još upornije vučete u kontrasmeru, lom je gotovo neminovan. U tom slučaju, oslobodite dril na mašinici, a vrh štapa spuštajte što niže ka vodi, pa čak i u vodu, dok ne uspete da uspostavite kontrolu nad ribom.
Sledeća česta greška se odnosi na korišćenje previše teških tereta, kao što su varalice, olova ili hranilice, u odnosu na realnu snagu štapa. Prilikom zabačaja, prividna težina tereta se usled sile inercije višestruko povećava, što veoma lako može dovesti do loma štapa pri vrhu.
Takođe, veliki broj lomova nastaje kada se nepažnjom struna obmota oko vršnog provodnika (karike). Prilikom zabačaja, teret ne može da izleti, već naglo biva zaustavljen, a ogromna sila koja se tada javlja često dovodi do loma. Uz ovo, vodite računa i o snazi zabačaja. Prejak zabačaj takođe dovodi do loma blanka.
Sledeća bitna greška koju ribolovci prave odnosi se na nedovoljno poznavanje materijala i konstrukcije modernih grafitnih (karbonskih) blankova. Proizvođači takođe unose dodatnu zabunu navođenjem različitih zbunjujućih parametara, koji prosečnom ribolobcu ne znače skoro ništa, a proizvođač na taj način želi da doda dozu „ozbiljnosti“ svojim proizvodima.
Uvođenje grafitnih vlakana u prozvodnju štapova za ribolov omogućila je da štapovi postanu laki i brzi, ali ne obavezno i jači! Upravo kod ove, već spomenute brzine blanka dolazi do čestih nedoumica. Brzi i ultrabrzi štapovi se, na prvi pogled i površno posmatrano, malo savijaju. Upravo ova krutost neke ribolovce dovosi u zabludu da je štap iz tog razloga jak. Ribolovac pokušava da savije štap, ovaj se istovremeno snažno opire savijanju i kod ribolovca stvara privid znatno veće snage nego što štap objektivno jeste. Zato ga i više „siluju“ ne znajući da je samo pitanje vremena kada će štap popustiti i pući. Ultrabrz štap ne znači i da je jak! Brzina i snaga su dva sasvim odvojena pojma, pa zato uvek ovo imajte u vidu. Za početnike i manje iskusne kolege savet je da, dok ne upoznaju svoj štap i njegove osobine, budu obazrivi i ne pokušavaju ništa na silu.
Znajte da kočnica (dril) na mašinici nije tu samo kao ukras, već da ima svoju suštinsku ulogu u zaštiti štapa od loma! Dobro podešen dril čuva štap, tako da u startu zanemarite savete „stručnjaka“ koji će vam reći da dril treba držati zategnutim i da je „pumpanje“ štapom sasvim dovoljno. Štap i mašinica treba da čine skladnu celinu i da se dopunjuju.
Takođe, jako je bitno da znate da ne postoji štap koji ne može da pukne! Visoka cena štapa ne predstavlja nikakvu garanciju da štap neće pući. Dobro, zapitaće se neki, zašto onda davati puno para za štap kada svakako može da pukne? Skup štap ima neke druge bitne osobine koje nam pomažu prilikom ribolova, kačenja ulova, zamaranja, privlačenja i na kraju vađenja. Te osobine dolaze do izražaja prilikom zabačaja, kada su nam bitni daljina i preciznost, prilikom zamaranja ulova, kada kvalitetan štap pokazuje sve svoje dobre strane, a nimalo nije zanemarljiv ni kvalitet dodatnih komponenti (rukohvat, provodnici strune, držači mašinice, lakovi i zaštitni slojevi, itd.), koje se po pravili postavljaju na kvalitetne blankove.
Iz iskustva i godina provedenih sa ribolovcima na vodi, primetio sam da se neki ribolovci, kojih nije baš malo, odnose prema štapu (i priboru generalno) prilično nemarno. Dozvoljavaju da im štap ispada na kamenje, u transportu im štapovi "čukaju" jedan o drugi i po gepeku, itd. A kada se čuje "big bang" ili ponekad samo nežno "kvrc", onda po pravilu krive "loš" štap. Lomove nastale nepažnjom prilkom zatvaranja vrata ili gepeka, gaženja štaopa i slično, neću ni pominjati, jer je razlog pucanja tada više nego jasan.
Vodite računa da čuvate štap od padova i udaraca. Često se neće u prvom trenutku primetiti ništa neobično, ali znajte da svaki pad ili malo jači udarac znači stres za materijal i ostavlja mikrooštećenja, nevidljiva golim okom, ali dovoljna da na tom mestu materijal izgubi deo svoje ujednačene strukture. Tada je pitanje loma na tom mestu samo pitanje vremena. Takođe, čuvajte štap od udaraca varalice, olova ili hranilice prilikom vađenja iz vode ili pokušaja oslobađanja prilikom kačenja. Često se dešava da otkačena varalica ili džig glava izleti iz vode kao iz topa i udari u blank. Ovo je stres ravan padu štapa na kamen. Ako vam se desi da zakačite varalicu, olovo ili hranilicu za dno, nikada nemojte pokušavati da je oslobodite na silu tako što ćete štapom čupati iz sve snage. To je siguran put da se vaš dvodelni štap u trenutku pretvori u trodelni ili višedelni. Umesto toga, odložite štap, a strunu obmotajte nekoliko puta oko nekog predmeta koji imate pri ruci (nožić, komad drveta i slično) i onda vucite.
Prema nekim statistikama, kada štap pukne na više mesta, to obično znači da je ribolovac preforsirao. Ukoliko štap pukne na jednom mestu, može se razmišljati o fabričkoj greški u materijalu, ili još češće, da je štap na mestu loma već ranije bio “načet” na neki od gore opisanih načina.
Često ćete čuti ili pročitati da štap puca pri vrhu, na spoju ili kod rukohvata. Međutim, znajte da nema čvrstog pravila gde će štap pući! Mesto loma zavisi od mnogo faktora i može se pojaviti bilo gde, čitavom dužinom štapa.
Uz ovo, prijateljski vam savetujem da se ne obazirete previše na pisanja po forumima, društvenim mrežama ili prepričavanjima ribolovaca, koji modeli štapova "obavezno" pucaju i slično. Tačno je da štapovi iz iste serije ili isti model mogu pući (i pucaju) zbog eventualne fabričke greške, ali isto tako mnogi isti takvi štapovi neće pući! Šta više i na sreću, ipak je znatno više je onih koji ne puknu nego onih koji puknu.
Nadam se da ste, ako ste pažljivo čitali tekst, zaključili da su skoro sve vrste i situacije kod kojih dolazi do lomova, najčešće izazvani ljudskim faktorom! U pravu ste, najčešće je za lom štapa kriv sam ribolovac. Koliko puta ste, na primer, čuli ili pročitali da se neko žali kako mu je štap pukao “sam od sebe” kod sasvim uobičajenog korišćenja, zamaranja ribe, standardnog zabačaja i slično. Međutim, ribolovci skoro nikada ne uzimaju u obzir prethodno navede faktore, koji znatno utiču na moguću pojavu loma u određenom trenutku, kada ne postoji pravi razlog za to. Načet ili oštećen blank od nekog davnog pada ili udarca, može pući “sam od sebe” i kod ribolovca stvoriti pogrešan utisak da je za lom “kriv” štap.
Da ne bude zabune, apsolutno je moguće da štap pukne iz drugih razloga, kao što je fabrička greška. U eri potrošačkog društva i hiperprodukcije, greške su moguće i veoma izvesne. Jednostavno, nemoguće je apsolutno kontrolisati hiljade blankova koji se proizvedu svakog dana širom sveta (a najviše u Kini).
Na kraju, ako se budete pridražavali saveta datih u ovom tekstu, upoznali i čuvali svoj štap, možete biti prilično sigurni da će vas služiti dugo i pouzdano. Naravno, garancije da bilo koji štap neće pući ne postoje, ali mogućnost loma možemo svakako svesti na najmanju moguću meru. Imajte takođe na umu da je štap za ribolov odavno postao potrošna roba.
Jovis V
Foto Jovis, Internet
