Šta kažete za mašinicu koja se proizvodila duže od 50 godina, a nema ni jedan jedini kuglični ležaj, nema super-stoper, nema ni pužni ni tanjirasti pogon, nema wormshaft sistem slaganja strune, nema ni SiC ni keramičku vođicu strune, nema karbonske podloške kočnice, nema hermetički zaptiveno telo i rotor...
Ali šta onda ima pitaće neki? Ima savršen kvalitet, poseban prenosni mehanizam sastavljen od čak osam zupčanika, metalo telo, rotor i što je najvažnije, nepodeljeno poverenje ribolovaca širom sveta! A zna se kako se poverenje teško stiče. Naravno, bilo je tokom vremena i biće svakako još dosta fantastičnih mašinica, ali barem meni, ova je uvek bila i ostala na prvom mestu. Koristim je već godinama, podmazujem, održavam i radi kao najbolji švajcarski sat. Utegnuta je, robusna, meko se okreće, precizno radi, verujte kao i prvog dana!
Početak proizvodnje modela 300 vezuje se za 1942. godinu, kada je, posle nekoliko probnih modela, finalni model krenuo u serijsku proizvodnju. U osnovnom obliku , proizvodima se sve do avgusat 1978. godine, kada je tadašnji vlasnik Garcia proglasio bankrot. Posle brojnih pokušaja oživljavanja, 1981. godine i sam Mitchell proglašava bankrotstvo. Čak i posle ovoga, vlasnici ipak uspevaju da 1988. godine u Francuskoj pokrenu proizvodnju modela 300 PRO (više reči o njemu nešto kasnije), mada je ovaj model uglavnom izrađivan i sklapan na Tajlandu. Konačno, 1990. godine, kompanija Mitchell definitivno zatvara vrata zauvek i posle toga, pa do današnjih dana, opstaje isključivo kao ime i ništa drugo.
Na slici iznad vidite model 300A u originalnom pakovanju, u kojem ste osim mašinice, dobijali detaljno uputstvo za upotrebu, garanciju, rezervnu špulnu, ali i dve tubice sa uljem i mašću za podmazivanje. Kad smo već kod podmazivanja, ovu mašinicu niste morali čak ni da otvorite da biste sipali mast ili ulje. Dovoljno je bilo odšrafiti šraf na dnu tela i tu istisnuti malo masti. Mehanizam je posle sam raspoređivao mast tamo gde treba! Naravno, ovakav "servis" je ipak bio zamišljen samo kao prva pomoć. Da biste mašinicu kompletno servisirali, morali ste otvoriti telo, a tada bi se pred vama ukazao taj čuveni sistem zupčanika. Morali ste biti pažljivi prilikom varaćanja sklopa u kućište, jer ako svaki zupčanik nije nalegao na pravo mesto, mehanizam nije radio. Na sreću, posle svega nekoliko pokušaja lako je bilo shvatiti kako se mehanizam sklapa.
Međutim, ovu mašinicu još jedna „sitnica“ odvaja od ostalih: ko god je imao u rukama i pecao sa njom, sigurno je odmah primetio da se rotor okreće drugačije nego što smo navikli! Većina bi rekla naopačke, ali ja bih rekao baš u pravom smeru! Stavite Mičela na štap, ispružite prst, pokrenite ručicom rotor i videćete da rotor prilikom okretanja dovodi strunu tačno na prst! Ne znam zašto ovaj sistem nije bio šire prihvaćen, jer je neosporno praktičniji, ali bitno je da na Mičelu savršeno funkcioniše.
Tokom godina proizvodnje je neminovno dolazilo je do nekih neminovnih promena u izgledu i detaljima, ali je to u suštini uvek bila ista mašinica. Možda najvažnije je bilo to, što je na telu bilo izliveno „Made in France“, a engleski House of Hardy je ovu mašinicu preporučivao u katalozima za svoje štapove, pa i to mnogo govori o reputaciji Mičela 300.
Od tehničkih podataka, najvažniji su sledeći: prenosni odnos je 4,2:1, znači snage ima sasvim dovoljno, kapacitet špulne je 190m/0,30mm, a rezervne „meč“ špulne je 100m/0,20mm.
Već ovi podaci nam govore da se radi o praktično univerzalnoj mašinici. Podjednako uspešno su je koristili varaličari, dubinkaši, šarandžije, plovkaroši, a svi su tvrdili da je prosto idealna baš za njihov stil pecanja.
Ja je i danas uspešno koristim, kako za varaličarenje, isto tako i kod meč i fider pecanja – samo zamenim špulnu! Za koju god tehniku ribolova da je upotrebite – nećete pogrešiti.
U današnje vreme, veliki broj ribolovaca prilikom odabira mašinice, prvo gleda kako ova slaže strunu. Čak i današnji pecaroš bi bio (pre)zadovoljan kako to radi Mičel. Inženjeri Mičela su očigledno bili vidoviti i išli ispred svog vremena, jer njihov sistem slaže moderne strune sasvim korektno, pa čak i više od toga. Treba biti baš uporan, pa zamrsiti pletenicu ovom „zastarelom“ mašinicom. Meni nikada nije umrsila najlon, a strunu samo nekoliko puta i to skoro uvek mojom greškom.
Kao što rekoh na početku, napravljeno je nekoliko različitih varijacija na temu modela 300, ali takođe i nekoliko limitiranih serija. Te serije su među kolekcionarima naročito cenjene i dostižu lepe cifre na aukcijama ribolovačkog pribora. Nama je ovde nemoguće prikazati i spomenuti sve serije ove legende, ali ipak evo nekih, po meni najzanimljivijih:
Na slici iznad se vidi model 300, napravljen od srebra. Ovaj model je napravljen 1971. godine, povodom proslave 20-milionite proizvedene mašinice! Koliko znam, danas postoje samo dve(!) ovakve mašinice. Niko ne zna sa sigurnošću koliko je ovakvih mašinica napravljeno, ali procene su od 25 do 50 komada ukupno.
Osim ove srebrne, želim da vam prikažem i ovu prelepu mašinicu, obojenu u snežnobelu boju. Bila je namenjena specijalno damama, pa je i naziv bio „The Lady Mitchell“. Nažalost, ova mašinica se nikada nije pojavila u serijskoj proizvodnji niti prodaji.
Osim modela 300, postojala je i poboljšana varijanta ove mašinice pod nazivom 300 PRO. Osnove razlike su se ogledale u upotrebi još kvalitetnijih materijala za izradu pogonskog mehanizma, u ručici se nalazio valjkasti ležaj koji model 300 nije imao, žica preklopnika strune i ručica su bili ofrabani u crnu boju kako bi se sprečili odbljesci od sunca, a na telu same mašiice je bila postavljena pozlaćena pločica na koju se moglo ugravirati ime vlasnika!
Postojala je takođe i jedna kasnija serija „300 Century“, izrađena u srebrnoj boli, ali ovde moram sa žaljenjem da konstatujem, da je ova mašinica ipak bila dosta lošija od originalne francuske verzije. Na žalost, nije po kvalitetu ni blizu starih serija – mehanizam nije tako precizan i utegnut, ima luft u rotoru, odlivci su manje precizni, a na telu niti stopi više nije pisalo gde je napravljena...
Kao što rekoh, tokom svih decenija proizvodnje, Mitchell je napravio još nekoliko jubilarnih i limitiranih serija, ali trebalo bi puno porostora da se svaka od njih detaljnije predstavi. U ovom tekstu smo prikazali samo osnovne i najčešće modele, ali i kroz njih smo mogli da sasvim dobro sagledamo istorijat i karakteristike ove legendarne mašinice, koja će gotovo sigurno ostati nenadmašena u broju prodatih komada i dužini serijske proizvodnje.
Na kraju, može li se Mitchell 300 još uvek negde kupiti i pronaći? Može, ali morate biti uporni i strpljivi. Niko ne želi da je proda, naročito ako su u dobrom stanju i svi je čuvaju, ali ako imate sreće i naletite na neki dobro očuvan komad, kupujte odmah! Slatko ćete se napecati, a naslediće je i vaši potomci... Takođe, imaćete priliku da osetite i držite u rukama deo ribolovačke istorije.
Jovis V
Foto: Internet, Jovis V
Jovis V
Foto: Internet, Jovis V
