U prvom nastavku mini serijala o materijalima koji se dodaju grafitnim vlaknima, "Oplemenjivači" blankova, 1. deo - kevlar, detaljno sam pisao o štapovima ojačanim kevlarom, što je zainteresovalo još jednog čitaoca lista "Ribolov" da postavi pitanje postoje li, osim kevlara, još neki dodaci koji se koriste u konstruisanju štapova za ribolov? Odgovor je potvrdan, a sada ćemo videti koji su još najčešći oplemenjivači koji se dodaju ugljeničnim vlaknima u cilju dodatnog poboljšanja osobina i karakteristika štapa.
Među takozvanim oplemenjivačima, verovatno je najpoznatiji boron. Ovaj materijal je, makar po imenu, našim ribolovcima dobro poznat po čuvenim modelima štapova kao što su Mitchell Carboron ili Abu Garcia Conolon Classic. O kvalitetu ovih štapova suvišno je govoriti i oni su vremenom kod ribolovaca stekli gotovo kultni status. Oba štapa su mogla da se mere sa najboljim štapovima svoga vremena, a čak i danas su traženi i drže visoke cene.
Dakle "boron" je u stvari hemijski element bor, kojeg u kristalnom obliku odlikuje visoka tvrdoća i izuzetni modulus elastičnosti. Boron se u konstrukciji ribolovačkih štapova upotrebljava u obliku uzdužnih traka, tj. vlakana.
Prvi štap koji je imao u svom sastavu boron, bio je mušičarac koji je konstruisao Don Filips (Don Phillips) daleke 1971. godine.
Daću ovde dve bitne napomene, slične kao i kod kevlara: prvo, boron služi samo kao dodatak još uvek neprikosnovenim ugljeničnim vlakima. Drugo, iako mi takve štapove nazivamo "boroncima", moramo znati da je procenat bora u takvim štapovima prilično ograničen i nikada ne ide preko 25%, a najčešće ga ima znatno manje!
Osim u konstrukciji mušičarskih štapova, boron se danas uspoešno koristi u konstrukciji takmičarskih štekova, a uloga mu je da ojača donji i istovremeno najdeblji deo šteka. Generalno, boron štapu dodaje čvrstoću, snagu i brzinu. Naročito korisna uloga borona je da štapu omogući brzo umirivanje vibracija posle zabačaja.
Danas boron uspešno koristi vrhunski proizvođač mušičarskih štapova R.L. Winston, ali neki drugi proizvođači, kao što su Browning i Shakespeare.
S obzirom na to, da se boron prevashodno koristi u aeronautici za konstruisanje avionskih i raketnih delova, ne treba ni spominjati da ima jednu priličnu manu, a to je njegova cena. Štapovi od borona su po pravili jako skupi i tu za sada pomoći nema. Zato je i pored svih prednosti ovakvih štapova, upotreba borona i dalje ograničena i rezervisana samo za ribolovce sa dubljim džepom.
Osim borona, sledeći oplemenjivač koji je relativno poznat je takozvani visker (engl. whisker).
Visker je opšti naziv za monokristalna vlakna (izrađena od jednog kristala) izduženog oblika. Viskeri su razvijeni da bi se posltigla ekstremna čvrstina i uglavnom služe kao oplemenjivači koji ojačavaju standardna kompozitna vlakna. Viskeri se odlikuju pet do deset puta većom čvrstoćom od čeličnih niti, kao i velikom termootpornošću.
Postoje različite vrste viskera, a za nas su najznačajniji grafitni i viskeri od silicijum karbida. Kada smo već spomenuli izraz „vlakna“, moram ovde reći, kako ne bi bilo zabune, da se njihova dužina i prečnik mere nanometrima. Silicijum karbid (SiC) je materijal koji se skoro nimalo ne isteže. Vlakna su viskera izuzetno kratka, a takva moraju biti upravo zato da bi se sprečilo njihovo pucanje, koje bi se moglo javiti kod dugačkih vlakana zbog njihove netegljivosti.
Naravno, kao i skoro sve moderne tehnologije, tako je i ova preuzeta iz avio i raketne industrije. Svakako najpoznatiji proizvođač koji je koristio viskere je Daiwa i to njeni legendarni modeli Whisker Spinning i Amorphous Whisker Spinning. Daiwa nije prva i jedina koja je upotrebila viskere, ili ih i danas koristi, ali je prva koja je to napisala na štapu.
I kod viskera važi isto što i za kevlar i boron: štapovi sa dodatkom viskera su po pravilu skupi i spadaju u gornji cenovni segment.
Na kraju ovog mini serijala o dodacima koji se upotrebljavaju da oplemene ugljenična vlakna, moramo se zapitati da li su oni zaista neophodni i postoji li opravdani razlog za visoku cenu takvih štapova? Kada je cena u pitanju, ona je apsolutno opravdana i uslovljena je cenom samih oplemenjivača. Što se opravdanosti upotrebe tiče, moram ovde reći da se štap može veoma uspešno konstruisati i bez ovih dodataka. I pored toga, upotreba dodataka svakako ima smisla, jer definitivno poboljšavaju karateristike štapa, samo je pitanje želi li neko da plati razliku u ceni. Budimo iskreni, prosečni ribolovac će teško primetiti razliku između blanka koji je oplemenjen nekim od dodataka i nekog standardnog izrađenog klasičnim postupkom. Međutim, iskusni ribolovci sa prefinjenim osećajem će razliku svakako primetiti. Ako ne odmah, a onda sigurno posle detaljnijeg upoređivanja. Zbog svega ovoga, ubeđen sam da bi oplemenjvači sigurno bili šire korišćeni, ali zbog visoke cene njihova upotreba ostaje još uvek ograničena.
Jovis V
