Оптички нишани (познати и као „снајпери“, или „оптике“)
су изузетно прецизно израђени механичко-оптички, а у новије време и електронски
уређаји, који нам омогућавају ефикасно нишањење и погађање циљева, углавном
на средњим, већим и великим удаљеностима.
Само да напоменем, мада није тема овог
текста, да осим оптичких нишана са увећањем, постоје и “оптике” без увећања
(1x) или са врло малим увећањем, са једноставним нишанским тачкама или врло простим
кончаницама и такви нишани употребљавају се на краткоцевном оружју као што су аутомати,
пиштољи, али и на неким моделима тзв. јуришних пушака у компакт варијанти. Увек
се ради о оружју намењеном за борбу на малим растојањима, у урбаним словима итд.
Као што видимо, то нису класичне оптике, али свакако јесу оптички нишани. Познати
су и такозвани колиматорски нишани или “ред дот” нишани, али о њима другом приликом.
Дакле, да би уређај попут оптичког нишана функционисао
како треба, мора бити израђен по веома строгим стандардима уз минималне толеранције,
које се код квалитетних уређаја крећу испод једног микрона. Такође, сви делови морају
савршено одговарати једни другима, што се најчешће односи на међусобно садејство
оптике и механике.
У оптичке делове једног оптичког нишана спадају
оптичка стакла различитих карактеристика, а ту су и механички склопови који врше
механчка померања склопова унутар тубуса самог нишана путем посебних штелујућих
додатака, званих турети.
Међутим, цео тај склоп не би имао никаквог смисла
нити сврху, без једног изузетно суптилног, додатка, најчешће крстастог облика, који
се налази унутар тубуса, а између оптичких стакала. Овакав додатак се назива - кончаница (енгл:
reticle).
Кончаница је у основи „нишан“ и она нам служи да гледајући у њу, нанишанимо
мету. Када нам се, гледајући кроз оптички нишан, поклопе слике кончанице и мете,
можемо рећи да смо извршили нишањење. Тог момента, после опаљења из пушке, пројектил
(зрно или дијабола) лети тачно ка месту које смо нанишанили.
Као што се види, кончаница је изузетно прецизно
израђена. У првим данима постојања оптичких нишана, кончанице су биле веома једноставне
и најчешће у облику крста, а за њихову израду користила се влас људске косе или
животињска длака. Длака је у то време била једини материјал који је омогућавао довољну
чврстину, али и еластичност како би удовољио захтевима који су се постављали пред
један оптички нишан. Нешто касније, за израду кончаница употребљавала се и паучина,
тј. нити одређених врста паучине која су могли да плету изузетно јаку и издржљиву
мрежу.
Временом су ипак ови природни материјали постали
недовољни, полако уступајући место модерним материјалима. Данас се за израду кончанице
најчешће користи изузетно фина жица израђена од платине или волфрама (тунгстена).
Овакве кончанице су се показале као најбоље по питању својих оптичко-механичких
особина, што подразумева да минимално заклањају видно поље, да не рефлектују светлост
и не стварају непријатне одбљеске, али и да током времена употребе не мењају своју
боју, нити механичка својства.
Савремене кончанице израђене од жице су веома квалитетне
и могу трајати практично вечно, ако се оптички нишан правилно употребљава и користи
на начин за који је намењен.
Међутим, људска потреба за сталним усавршавањем
и напретком, довела је до тога да овакве кончанице постану недовољне, па су се,
заједно са напретком технологије, појавиле и кончанице које су урезане директно
у стакло (енгл: glass etched reticle).
Наравно, овакве кончанице су у почетку биле намењене
само за највишу и најскупљу класу оптичких нишана, управо због технологије која
је потребна за њихову израду. Такозване „урезане“ кончанице се израђују ласерски,
изузетно финим и конзистентним снопом, који омогућава урезивање веома прецизних
детаља, као што су слова, бројеви, графички знаци (тачке, црте), што је до тада
било немогуће постићи класичним кончаницама израђеним од жице.
На жалост, урезивање кончанице у стакло није само
по себи довољно, већ је такво стакло неопходно додатно заштитити различитим хемијским
процесима, као и наношењем вишеслојних антирефлексних и заштитиних премаза, који
су наравно људском оку невидљиви. Дакле, на овај начин могу се израдити изузетно
комплексне кончанице, какве би било немогуће израдити само од жице, као што су различите
балистичке кончанице, али оне у старту коштају више.
Овакве кончанице могуће је уништити једино ако би
се само стакло физички уништило, па практично могу трајати вечно. До недавно, једина
права мана им је била висока цена израде, мада се последњих година ово мења, па
се урезане кончанице данас могу наћи и на оптичким нишанима ниже ценовне категорије.
Ево још једне практичне предности урезаних кончаница: класична кончаница израђена од жице, помера се помоћу такозваних „windage“ и „elevation“ турета, дакле турета који је померају по висини и страни. Некада, у екстремним случајевима, приликом померања кончанице, може доћи и до њеног пуцања, а различити корисници су пријављивали проблеме овога типа, сумњајући да код неких оптичких нишана долази до "преоптерећења" кончанице. Код урезаних кончаница овога нема, јер турети померају цело стакло, тако да не постоји никаква опасност по саму кончаницу. Овде треба знати још нешто битно: према мишљењу стручњака који су добро упућени у тематику, затегнутост кончанице ипак нема везе са туретима, јер је кончаница "спакована" у другу цев унутар оптике, тако да се туретима помера (нагиње) цев у којој је кончаница. Свеједно какав је тип кончанице, механизам код највећег броја оптичких нишана је исти и кончаницу ништа не скупља или развлачи. Оно што се може оштетити у том случају су фини преноси и механизам турета (зупчаници и опругице), тако да је у том случају небитно да ли је кончаница урезана у стаклу или је израђена од жице.
Ево још једне практичне предности урезаних кончаница: класична кончаница израђена од жице, помера се помоћу такозваних „windage“ и „elevation“ турета, дакле турета који је померају по висини и страни. Некада, у екстремним случајевима, приликом померања кончанице, може доћи и до њеног пуцања, а различити корисници су пријављивали проблеме овога типа, сумњајући да код неких оптичких нишана долази до "преоптерећења" кончанице. Код урезаних кончаница овога нема, јер турети померају цело стакло, тако да не постоји никаква опасност по саму кончаницу. Овде треба знати још нешто битно: према мишљењу стручњака који су добро упућени у тематику, затегнутост кончанице ипак нема везе са туретима, јер је кончаница "спакована" у другу цев унутар оптике, тако да се туретима помера (нагиње) цев у којој је кончаница. Свеједно какав је тип кончанице, механизам код највећег броја оптичких нишана је исти и кончаницу ништа не скупља или развлачи. Оно што се може оштетити у том случају су фини преноси и механизам турета (зупчаници и опругице), тако да је у том случају небитно да ли је кончаница урезана у стаклу или је израђена од жице.
Друга предност се огледа у могућности ефикасног
осветљења кончанице, или само њеног централног дела, што нам може бити јако корисно
када гађамо у лошим светлосним условима, или нискоконтрастне мете, када нам кончаница
може бити недовољно јасно видљива. Урезана кончаница се осветљава помоћу малог реостата,
а често можемо бирати између црвене или зелене боје осветљења, у зависности од потребе.
Као што можемо видети и један и други тип кончаница
имају своје предности и мане, али генерално узевши, урезане коначнице су ипак супериорније.
Зато, када будете бирали своју следећу „оптику“, између свега осталог, обавезно
добро проверите квалитет кончанице и начин на који је израђена, али и укупан квалитет
целог оптичког нишана.
Јовис V
Фото: интернет