Odavno je poznato, a najveći broj ribolovaca se slaže sa tom konstatacijom, da se o kvalitetu nekog dela pribora za pecanje može na pravi način diskutovati tek posle položenog testa u praksi, tj. na vodi. Što duže testiranje traje, tim bolje.
Mašinica koju ću ovom prilikom predstaviti svakako nije ni najskuplja, ni najkvalitetnija, ni najvrednija od svih kojima sam tokom decenija pecao. Ali jeste među omiljenima! Hajde da vidimo šta je to, što jednu na prvi pogled sasvim prosečnu mašinicu, čini toliko vrednom da je postala (ne samo meni) sinonim za pojam "value for money" (vrednost za uloženi novac).
Recimo na početku da je Banax južnokorejska kompanija, koja do samog početka 21. veka kod nas gotovo nije ni bila poznata. Kompanija je osnovana 1973. godine i sve do 1997. godine kompletan proizvodni program mašinica se pravio u Južnoj Koreji. Od tog momenta, deo proizvodnje je prebačen u Kinu, dok su kvalitetniji modeli mašinica i dalje izrađivani u glavnoj korejskoj fabrici.
Jedan od razloga za potpunu odsutnost sa našeg tržišta i slabo poznavanje njihovog proizvodnog programa je bila činjenica da je Banax bio (i praktično ostao) najviše orijentisan na tržišta Kine, Japana, Malezije i nekih latinoameričkih država. Kod nas Banax mašinica praktično nije ni bilo.
Međutim, za nas po mnogo čemu nesrećne 1999. godine, na novosadskom LORIST-u (koji je, uzgred budi rečeno i pored brojnih nedaća ipak bio održan), predstavljeni su prvi primerci ovih mašinica, a među njima i najpopularnija serija "Si". Svi izloženi primerci su praktično odmah bili razgrabljeni. Vrlo brzo posle toga, a naročito od 2000. godine i kasnije, ova mašinica stiče status najtraženije i najprodavanije mašinice na našim prostorima. Glavni razlog tako enormne popularnosti je ležao u gotovo savršeno balansiranom odnosu kvaliteta i cene. Šta više, Banax je imao u sebi neka veoma napredna rešenja, koja su koristili i mnogo skuplji i poznatiji rivali Shimano i Daiwa, ali Banax je sve to uspeo da uklopi u popularnu cenu, što je našim ribolovcima tog momenta došlo "kao kec na jedanaest".
Ovde treba reći da je kompanija Banax proizvodila i mašinice za različite robne marke, koji su stavljali svoje ime i tako ih prodavali, uglavnom u luksuznijem pakovanju, ili sa nekim kozmetičkim izmenama. Kod nas su stizali izvorni Banax modeli, sa imenom fabrike, što se meni odmah svidelo, a naročito što je na stopi bilo izliveno "Korea", a na kartonskoj kutiji je bilo odštampano još preciznije “Made in Korea”. Ovo je u startu brisalo svaku sumnju u eventualno kinesko poreklo ovih mašinica.
Pošto mi je prva serija sa LORIST-a promakla, morao sam sačekati sledeću turu, a onda sam je odmah kupio. Nešto kasnije, prezadovoljan, kupio sam još jednu istu mašinicu. U pitanju je bio model Si800, što je, po meni, bila idealna veličina za većinu riba koje sam tada aktivno lovio, kao što su smuđ, štuka, bucov, bas i poneki krupni klen. Uz model 800, u seriji su izrađivane i veličine 600, 1300 i najveća među njima 1600. Mogu čak reći da je kod nas model 1300 bio nešto popularniji, jer je tada bilo moderno imati veće mašinice za "zlu ne trebalo". Ja sam, kao ljubitelj "lakših kategorija", odlučio da kupim model 800 i ni jednog sekunda sve do danas, nisam zbog toga zažalio.
Vratimo se sada samoj mašinici. Svakom iskusnijem ribolovcu, odmah je bivalo jasno da Banax nije, niti je mogao biti, konkurencija mnogo poznatijim i popularnijim rivalima kao što su Shimano ili Daiwa, bar kada je kvalitet izrade u pitanju. Ovo uostalom nije ni bio cilj konstruktorima Banax-a! Cilj je bio napraviti pouzdanu, (relativno) dugotrajnu i kvalitetnu mašinicu, koja će ipak imati u sebi sva moderna tehnička rešenja koja su imali i znatno skuplji modeli ostalih proizvođača.
Naravno, Banax Si nije savršeno bešuman, niti su u njemu delovi najvišeg kvaliteta, ali sve radi iznenađujuće meko i glatko. Kada je mehanizam u pitanju, radi se o klasičnom tanjirastom pogonu, ali to nije sve. Banax Si800 (kao i cela serija) ima i beskrajni vijak (worm shaft), koji je u ono vreme bio rezervisan samo za najskuplje modele mašinica. Da stvar bude još bolja, beskrajni vijak se nalazi u posebnoj metalnoj "kadici" odnosno čauri, što je slično rešenju koje možemo naći na nekim skupim Daiwa modelima, kao što je na primer legendarni Daiwa Whisker 1300SS. Pogonski zupčanik nije mašinski rezan, već je liven, ali jeste mašiniski dorađivan, što je dodatni plus. Minus bi bio nešto lošiji kvalitet materijala upotrebljenih za izradu ovog zupčanika, ali kod mašinice ovog cenovnog ranga ne možemo očekivati najkvalitetnije mašinski rezane legure aluminijuma.
Kada smo već kod minusa, težina mašinice nije baš zanemarljiva. Naprotiv, 380g je prilična težina za veličinu modela 800. Kućište i rotor su metalni i solidno debelih zidova, pa je ovo jedan od razloga za nešto veću ukupnu težinu. Napomenuću da su težine ostalih modela sledeće: 1300 i 1600 su teški 460g, odnosno 485g, dok je najmanji model 600 težak 290g. Ja sam ovaj problem donekle smanjio tako što najčešće pecam rezervnom plastičnom špulnom, koja je osetno lakša od primarne metalne. Ovo ne čini neku drastičnu razliku u težini, ali nekoliko grama posle višesatnog pecanja često mnogo znači. Pri tome, nisam primetio nikakvu razliku u dužini zabačaja, što često vole da potenciraju (često neopravdano) ljubitelji metalnih špulni. Da se razumemo, metalna špulna jeste lepša i mašinici vizuelno daje mnogo lepši izgled, ali ponekad je praktičnost iznad puke estetike.
Prenosni odnos varira u zavisnosti od modela od 5,2:1 do 4,6:1, što je po meni odličan kompromis između veličine i snage. Ručica se ne uvrće u pogonski zupčanik, već se provlači kroz njega i šrafi zavrtnjem sa ukrasnom kapom. Uz to, ručica se preklapa pritiskom na dugme, što su takođe dve mane ove mašinice. Naime, tokom vremena, mnogi ribolovci koji su pecali Banaxom primetili su da se na mestu dugmeta, odnosno preklopnog kolena, javlja određeni luft posle izvesnog vremena korišćenja.
Mašinica ima 6 kugličnih ležajeva (5+1), a vođica strune je velika, odlična i profilisana kao na mnogo skupljim Shimano mašinicama.
Kao što možemo videti, Banax Si800 je po mnogo čemu zanimljiv model. Ima dosta prednosti, ali i neke mane. Međutim, za svoju cenu nudio je mnogo toga. To je svakako bio glavni razlog ultrapopularnosti ove mašinice. Tokom vremena, možda su je po popularnosti dostigli modeli Spro Blue Arc ili Ryobi Zauber, ali ni to nije baš sasvim sigurno.
Bilo kako bilo, Banax je i danas, posle čitavih 20 godina, veoma tražen među ribolovcima i to polovan, jer se modeli Si odavno ne proizvode. Ovo dovoljno govori o dokazanosti Banaxa na našim vodama. Upravo zato i napisah na početku ovog teksta da mi je banax Si800 jedna od omiljenijih mašinica, iako sam i pre i posle nje imao i znatno bolje i kvalitetnije modele. Banax ipak ima neki jedinstveni šarm, koji ne bledi ni posle tolikih godina.
Jovis V
