Kada god u našim istorijskim pričama spominjemo velikane tehnologije, obično mislimo na naučnike, inženjere ili istraživačke institute. Malo ko bi očekivao da se među njima nađe holivudska glumica, jedna od najlepših žena svog vremena. Ipak, Hedi Lamar (Hedy Lamarr, 1914–2000) ostavila je trag koji je, ironično, mnogo veći od većine tehnoloških vizionara njenog doba.
Rođena u Beču kao Hedwig Kiesler, veoma rano je pokazala talenat za umetnost, zavidnu inteligenciju i tehničku radoznalost. U svet glume ušla je već kao tinejdžerka, ali istovremeno je razvijala naviku da rastavlja različite uređaje kako bi razumela kako funkcionišu. Ispostavie se da to nije bila samo prolazna želja, bio je to njen dubinski logički um, tip žene koja posmatra svet i zanima je kako funkcioniše kao sistem.
Kasnije je emigrirala u SAD i postala velika zvezda MGM studija, rame uz rame sa Ingrid Bergman, Vivien Leigh i Claudette Colbert. Njen glamur je bio toliko snažan da su je savremenici nazvali “najlepšom ženom na svetu.”
I dok su mnogi verovali da se iza lica filmske dive krije samo lepota, ona je čak i na setovima i puzama na snimanjima držala inženjerske beležnice u kojima je zapisivala ideje.
Tokom Drugog svetskog rata, Hedi je shvatila da se američke torpedne komunikacije mogu lako ometati, jer je neprijatelj jednostavno preslušavao ili blokirao radio-signal, čineći projektil beskorisnim. Tu počinje njena ključna inovacija. Zajedno sa prijateljem, avangardnim kompozitorom Georgeom Antheilom, osmislila je sistem u kojem bi radio-signal „skakao“ između više frekvencija umesto da stalno koristi jednu. Tako bi signal postao teško presretnjiv, bilo bi ga nemoguće ometati bez poznavanja algoritma promene, a bio bi i znatno stabilniji u borbenim uslovima Taj princip se danas naziva Frequency Hopping Spread Spectrum (FHSS), to jest tehnika rasprostiranja signala skokovitom promenom frekvencije. Sistem su patentirali 1942. godine pod brojem US2292387 – "Secret Communication System".
Na žalost, u to vreme je US Navy ideju odbila kao „previše naprednu i zahtevnu“. Tek znatno kasnije, kada je digitalna era dovoljno sazrela, osnovni koncept njenog patenta postao je temelj za tehnologije koje danas smatramo svakodnevnim, kao što su Wi-Fi, Bluetooth, GPS i moderni vojni komunikacioni protokoli
Hedy Lamarr se nije borila samo protiv tehnoloških ograničenja, već i protiv društvenih normi i očekivanja. Bila je žena u svetu, a pogotovo u filmskom svetu, u kojem se lepotom kupovalo divljenje, a inteligencijom sumnja i nepoverenje. Zbog toga, njen izum je skoro pola veka ostao zasenjen njenom glumačkom karijerom i fizičkom lepotom. Tek 1997. godine, dobila je priznanje od U.S. National Inventors Hall of Fame, kao pionir jedne od ključnih tehnoloških ideja 20. veka.
Njena reakcija kada je saznala da je dobila ovo priznaje je bila kratka, britka, gotovo arhetipska rečenica: “umetnost je laka. Inženjering je težak.”
Priča o Hedy Lamarr nije samo anegdota o slavnoj glumici koja je „onako usput“ izmislila modernu bežičnu komunikaciju. To je podsetnik da inteligencija ne bira profesiju, da je kreativnost često tiha i prikrivena, te da ideje mogu doći iz najneočekivanijih izvora. I najzad, da svet ume da kasni sa priznanjem.
Ako za Hedi Lamar postoji pravo mesto u istoriji, onda bi ono lebdelo negde između holivudske zvezde, fizičke lepote i pionira savremene tehnološke ere.
Notatio Universalis
